Марко

4 Опет је почео да поучава поред мора.+ Око њега се скупио силан народ, тако да је ушао у чамац на мору и сео, а сав народ је био поред мора на обали.+ 2 Поучавао их је много чему у поређењима.+ Док их је поучавао, говорио им је:+ 3 „Слушајте! Сејач је изашао да сеје.+ 4 Док је сејао, нешто је семена пало поред пута и дошле су птице и позобале га.+ 5 А нешто је семена пало на каменито тло где није било много земље, и одмах је изникло јер земља није била дубока.+ 6 Али кад је изашло сунце, опржило га је, и пошто није имало корена, осушило се.+ 7 Нешто је семена пало међу трње и трње је нарасло и угушило га, и није донело плод.+ 8 А нешто је пало на добру земљу.+ Изникло је, нарасло и почело да доноси плод и давало је тридесет, шездесет и сто пута више од посејаног.“+ 9 И још је рекао: „Ко има уши да слуша, нека слуша.“+

10 А кад је остао сам, они који су с дванаесторицом били око њега питали су га за поређења.+ 11 И рекао им је: „Вама је дато да разумете свету тајну+ Божјег краљевства, а онима који су напољу све се говори у поређењима,+ 12 да очима гледају, а не виде, и ушима слушају, а не разумеју, и да се не обрате и не добију опроштење.“+ 13 И још им је рекао: „Кад не схватате ово поређење, како ћете онда разумети сва друга поређења?

14 „Сејач сеје реч.+ 15 Оно уз пут, где је посејана реч, то су они који је чују, али одмах затим долази Сатана+ и узима реч која је била посејана у њих.+ 16 А посејано на каменито тло, то су они који кад чују реч, одмах је радосно прихвате,+ 17 али немају корена у себи, него се одрже само неко време, а кад настане невоља или прогонство због речи, одмах се поколебају.+ 18 Оно које је посејано међу трње, то су они који чују реч,+ 19 али им се у срце увуку бриге+ овог света,* преварно богатство+ и жеље+ за свим осталим и угуше реч, и она остане без плода.+ 20 А оно које је посејано на добру земљу, то су они који слушају реч и прихвате је и доносе плод — тридесет, шездесет и сто пута више од посејаног.“+

21 Још им је рекао: „Зар се светиљка доноси да се стави под корпу* или под кревет? Зар се не доноси да се стави на свећњак?+ 22 Јер све што је тајно треба да се открије и све што је скривено треба да изађе на видело.+ 23 Ко има уши да слуша, нека слуша.“+

24 Још им је рекао: „Пазите на ово што слушате!+ Каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити,+ и још ће вам се додати.+ 25 Јер ко има, даће му се још, а ко нема, узеће му се и оно што има.“+

26 Још је рекао: „Божје краљевство је као кад човек баци семе на земљу,+ 27 и ноћу спава и дању устаје, а семе ниче и расте, а да он и не зна како.+ 28 Земља сама од себе доноси плод — прво стабљику, затим клас и на крају пуно зрно у класу. 29 А чим плод сазри, он замахује српом, јер је дошло време за жетву.“

30 Још је рекао: „С чиме да упоредимо Божје краљевство, или каквим поређењем да га прикажемо?+ 31 Оно је као зрно горушице, које је, кад се посеје у земљу, најситније од свег семења на земљи.+ 32 Али када се једном посеје, израсте и буде веће од сваке друге биљке у врту и потера велике гране,+ тако да се птице небеске+ могу настанити под његовом сенком.“+

33 И у многим таквим поређењима+ говорио им је реч Божју, колико су могли разумети. 34 Увек им је говорио у поређењима, а насамо је својим ученицима све објашњавао.+

35 Тог дана, кад се спустило вече, рекао им је: „Пређимо на другу обалу.“+ 36 И кад су отпустили народ, повезли су га чамцем у ком је био. А пратили су га и други чамци.+ 37 Одједном се подигла јака олуја и таласи су ударали у чамац, тако да се скоро потопио.+ 38 Он је био на крми и спавао је на јастуку. Тада су га пробудили и рекли му: „Учитељу, зар те није брига што ћемо изгинути?“+ 39 Он је тада устао, запретио ветру и рекао мору: „Умири се! Умукни!“+ И ветар је утихнуо и настала је потпуна тишина.+ 40 И рекао им је: „Зашто се плашите? Зар још немате вере?“ 41 А њих је обузео велики страх и говорили су један другоме: „Ко је овај, да га чак ветар и море слушају?“+