Јов
16 Тада је Јов рекао:
2 „Много сам се таквих речи наслушао.
Сви сте ви окрутни тешитељи!+
3 Има ли краја испразним речима?
Шта те тера да ми тако одговараш?
4 И ја бих могао говорити као ви.
Кад бисте ви били на мом месту,
ја бих се на вас могао окомити уверљивим речима
и одмахивати вам главом.+
8 Још си ме и зграбио, што се и види,
јер моја мршавост сведочи против мене.
9 Бог ме раздире у свом гневу и мрзи ме.+
Својим зубима шкргуће на мене.
Мој противник ме стреља очима.+
10 Непријатељи су разјапили уста да би ме прождрли+
и с презиром ме ударају по образима,
многи су се удружили против мене.+
12 Мирно сам живео, а он ме је упропастио,+
зграбио ме је за врат и сломио,
па ме је поставио себи као мету.
13 Његови стрелци су ме опколили,+
он пробада моје бубреге+ и нема самилости,
просипа моју жуч на земљу.
14 Ја сам као зид који он упорно пробија,
јуриша на мене као ратник.
16 Лице ми је црвено од плача,+
око мојих очију је тамна сенка*,
17 иако моје руке нису учиниле никакво зло
и моја молитва је чиста.
18 Земљо, не покривај моју крв!+
Пусти је нека виче!
19 Већ сада имам сведока на небу,
на висинама је онај који сведочи за мене.