Јов

 2 „Слушајте добро шта ћу вам рећи,

то нека ми буде утеха од вас.

 3 Будите стрпљиви док вам говорим,

а кад кажем своје, онда ми се ругајте.+

 5 Погледајте ме и чудите се,

ставите руку на своја уста.

 6 Кад размишљам о томе, узнемирим се,

и цело тело ми задрхти.

 7 Зашто зли остају у животу,+

дочекају старост и обогате се*?+

 8 Њихова деца су увек с њима,

а дочекају да виде и њихове потомке.

 9 Куће су им безбедне, без страха,+

и Бог их не кажњава својим прутом.

10 Њихови бикови увек успевају да оплоде краве,

а оне се теле и не побацују.

11 Њихови синови безбрижно трчкарају као стадо,

њихова деца поскакују унаоколо.

12 Певају уз даире и харфу,

радују се уз звук фруле.+

13 Задовољни су све дане свог живота

и спокојни силазе* у гроб*.

18 Постају ли икада као слама на ветру,

као плева коју олујни ветар разноси?

20 Нека својим очима види своју пропаст

и нека сам пије гнев Свемоћног.+

21 Да ли му је важно шта ће бити с његовим потомцима после њега

ако се скрати* број његових месеци?+

22 Може ли ико Бога учити мудрости*,+

кад је он тај који суди и највишима?+

23 Један човек умре у пуној снази,+

без икаквих брига и у миру,+

24 бокова пуних сала

и јаких костију*.

25 А други умре у великом јаду*,

а да никад није уживао ни у чему добром.

26 Заједно ће лежати у праху+

и обојицу ће прекрити црви.+

27 Ето, добро знам ваше помисли

и сплетке које смишљате да бисте ми наудили.+

28 Јер говорите: ’Где је кућа великаша?

Где је шатор у ком је зли човек живео?‘+

Зар не размишљате о њиховим запажањима,

30 да зли бива поштеђен у дан невоље

и избављен у дан гнева?

31 Ко ће га прекорити за његова дела?

Ко ће га казнити за оно што је учинио?

32 Кад га однесу на гробље,

поставиће стражу над његовим гробом.

33 Мирно ће почивати под земљом* у долини*.+

За њим ће поћи сви људи*,+

као што је безброј њих тамо већ отишло.