Марко

Глава XI.

11 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

2 И рече им: Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

3 И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

4 А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата на пољу на раскршћу, и одријешише га.

5 И неки од онијех што стајаху ондје рекоше им: Зашто дријешите магаре?

6 А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше нањ хаљине своје; и усједе нањ.

8 А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

9 А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

10 Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

11 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би у вече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

12 И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

13 И видјевши из далека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

14 И одговарајући Исус рече јој: Да од сад од тебе нико не једе рода до вијека. И слушаху ученици његови.

15 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

16 И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

17 И учаше говорећи им: Није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

19 И кад би у вече изиђе на поље из града.

20 И у јутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

21 И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

22 И одговарајући Исус рече им:

23 Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој : дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му штогод рече.

24 За то вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.

25 И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

26 Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима не ће опростити вама погрјешака вашијех.

27 И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

28 И рекоше му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?

29 А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите му; ја ћу вам казати каквом власти ово чиним.

30 Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

31 И мишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: за што му дакле не вјеровасте?

32 Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше. .

33 И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама не ћу казати каквом власти ово чиним.