Јован
Глава VI.
6 По том отиде Исус преко мора Галилејскога код Тиверијаде.
2 И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима
3 А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше с ученицима својијем.
4 А бијаше близу пасха празник Чивутски.
5 Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: Гдје ћемо купити хљеба да ови једу?
6 А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.
7 Одговори му Филип: Двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих по мало допадне.
8 Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:
9 Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!
10 А Исус рече: Посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11 А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.
12 И кад се наситише, рече ученицима својијем: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.
14 А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.
15 А кад разумје Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.
16 А кад би у вече сиђоше ученици његови па море,
17 И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.
18 А море се подизаше од великога вјетра.
19 Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.
20 А он им рече: Ја сам; не бојте се.
21 Онда га с радости узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22 Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,
23 А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,
24 Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше и Капернаум да траже Исуса.
25 И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?
26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тажите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.
27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вам дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.
28 А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?
29 Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.
30 А они му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да ти вјерујемо? шта радиш ти?
31 Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.
32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;
33 Јер је хљеб Божиј онај који силази с неба и даје живот свијету.
34 Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.
35 А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази не ће огладњети, и који мене вјерује не ће никад ожедњети.
36 Него вам казах да ме и ви видјесте и не вјерујете.
37 Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени не ћу га истјерати на поље.
38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.
39 А ово је воња оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.
40 А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.
41 Тада викаху Чивути на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,
42 И говораху: Није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?
43 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; а ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.
45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.
46 Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.
47 Заиста, заиста вам каже: који вјерује мене има живот вјечни.
48 Ја сам хљеб живота.
49 Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.
50 Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
51 Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће ва вијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.
52 А Чивути се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?
53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, не ћете имати живота у себи.
54 Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:
55 Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.
56 Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57 Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.
58 Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће ва вијек.
59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60 Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: Ово је тврда бесједа! ко је може слушати?
61 А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62 А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?
63 Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.
64 Али имају неки међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.
65 И рече: За то вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.
66 Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.
67 А Исус рече дванаесторици: Да не ћете и ви отићи?
68 Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.
69 И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.
70 Исус им одговори: Не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.