Јаковљева

Глава IV.

4 Откуда ратови и распре међу вама? Не отуда ли, од сласти вашијех, које се боре у вашијем удима?

2 Желите, и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

3 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својијем трошите.

4 Прељубочинци и прељубочинице! не знате ли да је пријатељство овога свијета непријатељство Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божиј постаје.

5 Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

6 А он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

7 Покорите се дакле Богу, а противите се ђаволу, и побјећи ће од вас.

8 Приближите се к Богу, и он ће се приближити к вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца своја, непостојани.

9 Будите жалосни и плачите и јаучите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

11 Не опадајте један другога, браћо; јер ко опада брата збо или осуђује брата својега опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, нијеси творац закона, него судија.

12 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другога осуђујеш?

13 Слушајте сад ви који говорите: Данас или сјутра поћи ћемо у овај или у онај град, и сједићемо ондје једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

14 Ви који не знате шта ће бити сјутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се за мало покаже, а по том је нестане.

15 Мјесто да говорите: Ако Господ хтједбуде, и живи будемо, учинићемо ово или оно.

16 А сад се хвалите својијем поносом. Свака је хвала такова зла.

17 Јер који зна добро чинити и не чини, гријех му је.