Поновљени закони
32 „Слушајте, небеса, шта ћу говорити,
нека земља чује моје речи.
2 Моја поука ће падати као киша,
моје речи ће се спустити као роса,
као ситна киша по трави,
као велики пљусак по растињу.
Говорите о величанству нашег Бога!+
нису његова деца и кривица је на њима.+
Они су искварен и изопачен нараштај!+
Зар он није ваш Отац због ког постојите,+
зар вас није он створио и утврдио?
7 Сетите се давних дана,
размишљајте о ономе што се дешавало у прошлим нараштајима.
Питајте своје очеве и рећи ће вам,+
питајте старије и испричаће вам.
8 Кад је Свевишњи давао земљу у наследство народима,+
кад је раздвајао Адамове потомке*,+
одредио је границе народима+
према броју Израелаца.+
11 Као што орао подиже орлиће из гнезда,
па лебди над својим птићима,
шири своја крила, узима их
и носи их на својим крилима,+
12 тако је Јехова сам водио Јакова,+
и ниједан туђи бог није био с њим.+
Хранио га је медом из стене
и уљем из стене тврде као кремен,
14 маслацем од крављег млека и овчијим млеком,
најбољим овцама*,
најбољим овновима и јарцима с Васана
и најбољом пшеницом.+
Давао му је да пије вино, крв* од грожђа.
15 Кад се Јешурун* угојио, почео је да се рита.
(Угојио си се, Јешуруне, удебљао и претворио у сало.)+
Напустио је Бога који га је створио,+
презрео је Стену свог спасења.
17 Жртве су приносили демонима, а не Богу,+
боговима за које раније нису знали,
новим боговима који су се недавно појавили,
за које ваши преци нису знали.
22 Јер од мог гнева запалила се ватра+
која ће горети до највећих дубина гроба*,+
опустошиће земљу и њен род,
запалиће темеље гора.
23 Умножићу њихове невоље,
потрошићу своје стреле на њих.
25 Напољу ће им мач убијати децу,+
а унутра ће ужас обузети+
младиће и девојке,
одојчад и старце седе косе.+
26 Ја бих могао да кажем: „Расејаћу их,
избрисаћу спомен на њих међу људима“,
27 али нећу, да се непријатељи не би наругали,+
да противници то не би погрешно протумачили.+
Могли би рећи: „Својом снагом смо их победили,+
није Јехова учинио све то.“
29 Да су барем мудри!+ Промишљали би о овоме.+
Размислили би о томе шта их чека.+
да их њихова Стена није напустила,+
да их Јехова није предао непријатељима?
31 (Јер њихова стена није као наша Стена.+
То знају чак и наши непријатељи.)+
Њихово грожђе је отровно,
њихови гроздови су горки.+
33 Њихово вино је змијски отров,
страшан кобрин отров.
35 Моја је освета и моја је одмазда.+
Доћи ће време кад ће се оклизнути,+
јер близу је дан њихове пропасти
и брзо долази оно што ће их задесити.‘
36 Јер Јехова ће судити свом народу+
и сажалиће се на своје слуге+
кад види да им је нестало снаге,
да су остали само беспомоћни и слаби.
37 Тада ће он рећи: ’Где су њихови богови,+
где је стена у којој су тражили заклон,
Нека устану и помогну вам.
Нека вам буду заклон.
Ја одузимам живот и дајем га.+
41 кад наоштрим свој блистави мач,
и припремим се за извршење пресуде,+
осветићу се својим противницима+
и казнићу оне који ме мрзе.
42 Своје стреле опићу крвљу,
крвљу побијених и заробљених,
а мој мач ће јести месо,
главе непријатељских вођа.‘
43 Веселите се, народи, с његовим народом,+
јер ће он осветити крв својих слугу,+
осветиће се својим противницима+
и очистиће земљу свог народа.“
44 Тако је Мојсије изрекао све речи ове песме пред целим народом.+ С њим је био и Осија*,+ Навинов син. 45 Кад је Мојсије изговорио све те речи пред целим Израелом, 46 рекао им је: „Усадите у своје срце све ове речи којима вас данас опомињем,+ да бисте могли да поучите своју децу да се савесно држе свих речи овог Закона.+ 47 Јер за вас то нису празне речи, него вам оне значе живот.+ Ако се будете држали тих речи, живећете дуго у земљи у коју идете преко Јордана да је заузмете.“
48 Тог истог дана Јехова је рекао Мојсију: 49 „Попни се на ову гору у аваримском крају,+ на гору Навав,+ која је у моавској земљи, насупрот Јерихону, и погледај хананску земљу, коју дајем у посед Израелцима.+ 50 На тој гори, на коју ћеш се попети, умрећеш и бићеш прибран својим прецима*, као што је твој брат Арон умро на гори Ор+ и био прибран својим прецима, 51 јер сте ме обојица изневерили пред Израелцима код вода у Мериви,+ у Кадису, у пустињи Зин, и нисте обзнанили моју светост међу израелским народом.+ 52 Издалека ћеш видети земљу коју дајем израелском народу, али нећеш ући у њу.“+