Јов

42 Тада је Јов овако рекао Јехови:

 3 Рекао си: ’Ко то замрачује моје савете, а нема знања?‘+

 4 Рекао си: ’Слушај, молим те, а ја ћу говорити.

Ја ћу те питати, а ти ми одговори.‘+

7 Тако је Јехова завршио разговор с Јовом. Затим се Јехова обратио Елифасу Теманцу:

„Разгневио сам се на тебе и на твоја два пријатеља,+ јер нисте говорили истину о мени+ као мој слуга Јов. 8 Зато узмите сада седам јунаца и седам овнова, идите код мог слуге Јова и принесите за себе жртву паљеницу. А мој слуга Јов помолиће се за вас.+ Услишићу његову молбу и нећу вас казнити за вашу лудост, што нисте говорили истину о мени као мој слуга Јов.“

9 Тако су Елифас Теманац, Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин отишли и учинили онако како им је Јехова рекао. И Јехова је услишио Јовову молитву.

10 Након што се Јов помолио за своје пријатеље,+ Јехова га је избавио из невоље+ и вратио му некадашње благостање*. Јехова му је дао двоструко више од онога што је раније имао.+ 11 Сва Јовова браћа и сестре и сви његови некадашњи пријатељи+ дошли су код њега и јели су с њим у његовој кући. Показали су му саосећање и тешили га због свих невоља које је Јехова дозволио да га снађу. Свако од њих дао му је новац и златан прстен.

12 Тако је Јехова благословио касније године Јововог живота више него пређашње,+ па је он имао 14 000 оваца, 6 000 камила, 2 000 говеда* и 1 000 магарица.+ 13 Добио је и седам синова и три ћерке.+ 14 Првој је дао име Јемима, другој Кесија, а трећој Керен-Апуха. 15 У целој земљи није било тако лепих жена као што су биле Јовове ћерке. Њихов отац им је дао наследство као и њиховој браћи.

16 После тога је Јов поживео још 140 година и видео је своју децу и унуке – четири нараштаја. 17 Јов је умро у дубокој старости, стар и задовољан животом.