Јеремија
7 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији: 2 „Стани на врата Јеховиног дома и објави ову поруку: ’Чујте Јеховину реч, сви Јудејци који улазите на ова врата да се поклоните Јехови. 3 Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Промените свој начин живота и своја дела, па ћу вам дозволити да живите у овој земљи.+ 4 Не уздајте се у лажне речи и не говорите: ’Ово је* Јеховин храм, Јеховин храм, Јеховин храм!‘+ 5 Јер ако заиста промените свој начин живота и своја дела, ако заиста будете судили праведно између човека и његовог ближњег,+ 6 ако не будете окрутни према странцима, сирочићима* и удовицама,+ ако у овој земљи не будете проливали крв недужних људи и ако не будете служили другим боговима, на своју штету,+ 7 тада ћу вам дозволити да живите у овој земљи, коју сам дао вашим прецима за сва времена*.“ ‘ “
8 „Али ви се уздате у лажне речи+ – од тога нема никакве користи. 9 Зар можете красти,+ убијати, чинити прељубу, лажно се заклињати,+ приносити жртве* Валу+ и служити другим боговима које нисте познавали, 10 а онда доћи и стати пред мене у овом дому који носи моје име и рећи: ’Избавићемо се‘, иако чините све те гадости? 11 Зар је овај дом који носи моје име постао разбојничка пећина у вашим очима?+ Знајте да ја све то видим“, каже Јехова.
12 „’Али пођите у моје светилиште у Силому,+ које сам у почетку изабрао да се ту слави* моје име,+ и погледајте шта сам од тог места учинио због злих дела свог народа Израела.+ 13 А ви сте и даље чинили сва та недела‘, каже Јехова, ’и иако сам вас увек изнова опомињао*, ви нисте слушали.+ Дозивао сам вас, али ви се нисте одазвали.+ 14 Зато ћу од овог дома који носи моје име,+ а у који се ви уздате,+ и од места које сам дао вама и вашим прецима учинити исто што сам учинио и Силому.+ 15 Одбацићу вас од себе*, као што сам одбацио сву вашу браћу, све Јефремове потомке.‘+
16 „А ти се немој молити за овај народ. Немој вапити к мени, немој ми се молити нити ме преклињати за њих,+ јер те нећу услишити.+ 17 Зар не видиш шта чине по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама? 18 Синови сакупљају дрва, очеви пале ватру, а жене месе тесто и праве колаче да их принесу Краљици неба*.+ Они изливају приносе од вина* другим боговима да би ме вређали.+ 19 ’Зар тиме мене вређају*?‘, каже Јехова. ’Зар не вређају сами себе, наносећи себи срамоту?‘+ 20 Зато овако каже Свевишњи Господ Јехова: ’Ево, искалићу свој гнев и своју јарост на овој земљи,+ на људима и на стоци, на воћкама и на плодовима земље. Мој гнев ће горети и неће се угасити.‘+
21 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Само ви додајте своје жртве паљенице другим жртвама и једите месо.+ 22 Јер оног дана кад сам извео ваше претке из Египта, ништа им нисам рекао нити заповедио за жртве паљенице и друге жртве.+ 23 Али дао сам им ову заповест: „Слушајте ме и бићу ваш Бог, а ви ћете бити мој народ.+ У свему поступајте онако како сам вам заповедио да би вам било добро.“ ‘+ 24 Али они нису слушали и нису се обазирали на оно што сам говорио*,+ него су се водили својим замислима, тврдоглаво су следили своје зло срце,+ па су назадовали уместо да су напредовали, 25 од дана кад су ваши преци изашли из Египта па све до данас.+ А ја сам вам слао све своје слуге, пророке. Слао сам их сваки дан, увек изнова.*+ 26 Али овај народ ме није слушао и нису се обазирали на оно што сам говорио*,+ него су били тврдоглави* и поступали су горе од својих предака!
27 „Говорићеш им све ове речи,+ али они те неће слушати. Дозиваћеш их, али они ти се неће одазвати. 28 Рећи ћеш им: ’Ово је народ који не слуша Јехову, свог Бога, и не прихвата поуку*. Нестало је верности, више се и не спомиње*.‘+
29 „Ошишај* своју дугу* косу и баци је, па запевај нарицаљку на огољеним брдима, јер је Јехова одбацио овај нараштај на који се разгневио и оставиће га. 30 ’Јер Јудејци чине оно што је зло у мојим очима‘, каже Јехова. ’Поставили су своје одвратне идоле у дому који носи моје име да би га оскрнавили.+ 31 Саградили су обредне узвишице у Тофету, у долини Еномовог сина*,+ да би спаљивали своје синове и ћерке,+ што им никад нисам заповедио нити ми је икад дошло у мисли*.‘+
32 „’Зато долазе дани‘, каже Јехова, ’кад се то место више неће звати Тофет и долина Еномовог сина*, него Долина покоља. У Тофету ће се сахрањивати мртви, све док тамо не понестане места.+ 33 Мртва тела овог народа биће храна птицама и зверима, а неће бити никога да их отера.+ 34 Учинићу да у Јудиним градовима и на јерусалимским улицама нестану звуци радости и весеља, глас младожење и глас невесте,+ јер ће ова земља постати пустош.‘ “+