Дела апостолска

23 Павле је погледао у Синедрион па је рекао: „Браћо, све до данашњег дана ја живим потпуно чисте савести пред Богом.“+ 2 На то је првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима. 3 Тада му је Павле рекао: „Бог ће ударити тебе, зиде окречени! Како можеш ту да седиш и да ми судиш по Закону, а сам преступаш Закон, заповедајући да ме ударају?“ 4 А они који су тамо стајали рекли су: „Зар вређаш Божјег првосвештеника?“ 5 Тада је Павле рекао: „Браћо, нисам знао да је првосвештеник. Јер писано је: ’Не говори лоше о поглавару свог народа.‘ “+

6 Пошто је Павле знао да су неки чланови Синедриона садукеји, а неки фарисеји, повикао је: „Браћо, ја сам фарисеј+ и моји преци су били фарисеји. Изведен сам пред суд зато што верујем у ускрсење мртвих!“ 7 Кад је то рекао, фарисеји и садукеји су почели да се расправљају и међу њима је дошло до поделе. 8 Јер садукеји тврде да нема ни ускрсења ни анђела ни духовних створења, а фарисеји верују у све то.+ 9 Сви су почели да вичу, а неки познаваоци Закона који су били фарисеји устали су и пуни жестине рекли: „Сматрамо да овај човек није урадио ништа лоше. Можда му је стварно говорио неки дух или анђео.“+ 10 А кад се расправа заоштрила, војни заповедник се уплашио да ће они убити* Павла, па је наредио војницима да сиђу међу њих, извуку Павла и одведу га у касарну.

11 Те ноћи Господ се појавио Павлу и рекао му: „Буди храбар!+ Јер као што си у Јерусалиму темељно сведочио о мени, тако треба да сведочиш и у Риму.“+

12 Кад је свануло, неки Јудејци су сковали заверу и заклели се да неће ни јести ни пити док не убију Павла. 13 Било је више од 40 људи који су се заклели на то. 14 Они су отишли код свештеничких поглавара и старешина па су им рекли: „Сви смо се заклели да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15 Зато сада ви и Синедрион замолите војног заповедника да вам га доведе. Реците му да намеравате да детаљније испитате његов случај, а ми ћемо бити спремни да га убијемо и пре него што стигне овде.“

16 Али син Павлове сестре је сазнао да они спремају заседу, па је отишао у касарну и јавио то Павлу. 17 Тада је Павле позвао једног стотника и рекао му: „Одведи овог младића код заповедника, јер има нешто да му јави.“ 18 Он га је одвео код заповедника и рекао: „Затвореник Павле ме је позвао и замолио да ти доведем овог младића, јер има нешто да ти каже.“ 19 Војни заповедник га је ухватио за руку, повео га на страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“ 20 Он му је одговорио: „Јудејци су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла до Синедриона. Рећи ће ти да желе да сазнају нешто више о његовом случају.+ 21 Али немој их послушати, јер га у заседи чека више од 40 људи који су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију.+ Већ су спремни, само чекају твој пристанак.“ 22 Тада је војни заповедник пустио младића да иде и наредио му: „Никоме не причај да си ми ово јавио.“

23 Онда је позвао двојицу својих стотника и рекао им: „Припремите 200 војника, 70 коњаника и 200 копљаника да у трећи сат ноћи* крену право у Цезареју. 24 Осим тога, припремите и коње за Павла да бисте га безбедно одвели код намесника Феликса.“ 25 Заповедник је написао писмо у ком је стајало:

26 „Клаудије Лисија поздравља узвишеног намесника Феликса! 27 Овог човека су Јудејци ухватили и хтели су да га убију, али ја сам брзо дошао са својим војницима и избавио га,+ јер сам сазнао да је римски грађанин.+ 28 Желео сам да откријем за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион.+ 29 Утврдио сам да га оптужују због неких питања из њиховог Закона,+ али да није скривио ништа због чега би заслужио смрт или окове. 30 А пошто сам сазнао да је против њега скована завера,+ одмах сам га послао код тебе. Онима који га оптужују наредио сам да пред тобом кажу шта имају против њега.“

31 Војници су поступили по наређењу које су добили и те ноћи су одвели Павла+ у Антипатриду. 32 Сутрадан су коњаници продужили даље с њим, а остали војници су се вратили у касарну. 33 Кад су коњаници ушли у Цезареју, уручили су писмо намеснику и довели му Павла. 34 Након што је намесник прочитао писмо, упитао га је из које је провинције, а он му је одговорио да је из Киликије.+ 35 Намесник је тада рекао: „Саслушаћу те кад стигну и они који те оптужују.“+ И заповедио је да га чувају у Иродовој палати.