Марко

4 Исус је поново почео да поучава поред мора. Око њега се окупило мноштво људи, па је ушао у чамац и сео, а сав народ је био на обали.+ 2 Поучавао их је много чему служећи се поређењима.+ Говорио им је:+ 3 „Слушајте! Сејач је изашао да сеје.+ 4 Док је сејао, нешто семена је пало поред пута и птице су дошле и позобале га. 5 Нешто је пало на каменито тло, где није било много земље, па је одмах изникло јер земља није била дубока.+ 6 Али кад је изашло сунце, спржило је изданке, па су се осушили јер нису имали корен. 7 Нешто семена је пало међу трње, а трње је нарасло и угушило изданке, па нису донели плод.+ 8 А нешто је пало на добру земљу. Изникло је, нарасло и почело да доноси плод и давало је 30, 60 и 100 пута више од посејаног.“+ 9 И још је рекао: „Ко има уши да слуша, нека слуша.“+

10 А кад је остао сам, дванаесторица апостола и други ученици питали су га шта значи то поређење.+ 11 Он им је рекао: „Вама је дато да разумете свету тајну+ Божјег Краљевства, а осталима се све говори у поређењима,+ 12 тако да гледају, а не виде, и слушају, а не разумеју. Они се неће вратити Богу и добити опроштај.“+ 13 И још им је рекао: „Ако не схватате ово поређење, како ћете онда разумети сва друга поређења?

14 „Сејач сеје реч о Краљевству.+ 15 Кад неки људи чују реч, то је као кад семе падне поред пута. Чим је чују, долази Сатана+ и узима реч која им је била посејана у срце.+ 16 Код других, то је као кад је семе посејано на каменито тло. Кад чују реч, одмах је радосно прихвате,+ 17 али пошто она није ухватила корен у њиховом срцу, одрже се само неко време, а кад наиђе невоља или прогонство због речи, одмах се поколебају. 18 Код неких је то као кад је семе посејано међу трње. Они чују реч,+ 19 али им се у срце увуку бриге+ овог света*, заводљиво богатство+ и разне жеље+ и угуше реч, па она остане без плода. 20 А код неких је то као кад је семе посејано на добру земљу. Они чују реч, прихвате је и доносе плод – 30, 60 и 100 пута више од посејаног.“+

21 Још им је рекао: „Зар се светиљка доноси да се стави под корпу* или под кревет? Зар се не доноси да се стави на свећњак?+ 22 Јер нема ничег тајног што се неће открити и ничег скривеног што неће изаћи на видело.+ 23 Ко има уши да слуша, нека слуша.“+

24 Још им је рекао: „Пазите на ово што слушате!+ Каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити, и још ће вам се додати. 25 Јер ономе ко има даће се још,+ а ономе ко нема узеће се и оно што има.“+

26 Још је рекао: „Божје Краљевство се може упоредити са човеком који је посејао семе. 27 Он ноћу спава и дању устаје. За то време семе ниче и расте, а да он и не зна како. 28 Земља сама од себе доноси плод – прво стабљику, затим клас и на крају пуно зрно у класу. 29 А чим плод сазри, човек узима срп, јер је дошло време за жетву.“

30 Још је рекао: „Са чиме би се могло упоредити Божје Краљевство? Којим поређењем би се могло објаснити? 31 Оно је као зрно горушице: кад се сеје, најситније је од свег семења на земљи.+ 32 Али након што се посеје, оно израсте и буде веће од сваке друге биљке у врту и пусти велике гране, тако да птице могу да се гнезде у његовој сенци.“

33 Служећи се многим таквим поређењима,+ говорио им је Божју реч, колико су могли разумети. 34 Увек је говорио народу у поређењима, а својим ученицима је насамо све објашњавао.+

35 Тог дана, кад се спустило вече, рекао им је: „Пређимо на другу обалу.“+ 36 Ученици су рекли народу да може да иде, па су Исуса повезли чамцем, а за њим су кренули и други чамци.+ 37 Одједном се подигла јака олуја и таласи су ударали у чамац, тако да се скоро напунио водом.+ 38 Исус је био на крми и спавао је на јастуку. Тада су га пробудили и рекли му: „Учитељу, зар те није брига што ћемо изгинути?“ 39 Он је тада устао, запретио ветру и рекао мору: „Умири се! Ућути!“+ И ветар је утихнуо и настала је потпуна тишина. 40 И рекао им је: „Зашто сте се тако уплашили? Зар још немате вере?“ 41 А њих је обузео велики страх и говорили су један другом: „Ко је овај човек? Чак га и ветар и море слушају!“+