Марко

9 Још им је рекао: „Верујте ми, неки од оних који овде стоје неће окусити смрт док не виде да је Божје Краљевство дошло у сили.“+ 2 Шест дана касније Исус је повео Петра, Јакова и Јована на једну високу гору. Тамо су били сами. Тада се преобразио пред њима.+ 3 Одећа му је постала блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако убелити. 4 Затим су се појавили Илија и Мојсије, који су разговарали са Исусом. 5 Петар је рекао Исусу: „Учитељу*, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три шатора: један за тебе, један за Мојсија и један за Илију.“ 6 У ствари, није знао шта да каже, јер су се много уплашили. 7 И појавио се облак који их је заклонио, а из облака се чуо глас:+ „Ово је мој вољени Син.+ Њега слушајте.“+ 8 Они су брзо погледали унаоколо, али више нису видели никога поред себе осим Исуса.

9 Док су силазили с горе, заповедио им је да никоме не причају шта су видели+ све док Син човечји не устане из мртвих.+ 10 Они су узели к срцу те речи*, али међу собом су разговарали шта значи то да ће устати из мртвих. 11 Упитали су га: „Зашто познаваоци Закона кажу да прво мора да дође Илија?“+ 12 А он им је одговорио: „Заиста, најпре мора да дође Илија и да све обнови.+ Али како то да је о Сину човечјем написано да мора много претрпети+ и да ће бити презрен?+ 13 Кажем вам да је Илија+ већ дошао и учинили су му оно што су хтели, као што је написано о њему.“+

14 Кад су се вратили код других ученика, видели су много народа око њих и познаваоце Закона како се препиру с њима.+ 15 Људи су се изненадили кад су угледали Исуса па су му притрчали и почели да га поздрављају. 16 А он их је упитао: „Око чега се препирете с њима?“ 17 Неко из народа му је одговорио: „Учитељу, довео сам ти свог сина јер је опседнут духом због ког не може да говори.+ 18 Кад год га нападне, баци га на земљу, а он запени, шкрипи зубима и губи снагу. Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.“ 19 А он им је рекао: „Неверни нараштају!+ Докле треба да будем с вама? Докле вас морам подносити? Доведите га к мени.“+ 20 И довели су му дечака. Кад је дух угледао Исуса, одмах је бацио дете у грч. И оно је пало на земљу и почело да се ваља и да пени. 21 Исус је упитао његовог оца: „Колико дуго му се то догађа?“ Он је рекао: „Одмалена. 22 Често га баца и у ватру и у воду да га убије. Ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.“ 23 Исус му је рекао: „Кажеш: ’Ако можеш‘! Па све је могуће ономе ко верује.“+ 24 Отац детета је одмах повикао: „Верујем! Али помози ми да имам више вере!“+

25 Приметивши да се све више људи окупља око њих, Исус је прекорио нечистог духа: „Душе који га чиниш немим и глувим, заповедам ти, изађи из њега и више не улази у њега!“+ 26 На то је дух повикао, бацио дечака у страшне грчеве па је изашао из њега. А дечак је остао да лежи као мртав, тако да је већина говорила: „Мртав је!“ 27 Али Исус га је узео за руку и подигао, и он је устао. 28 Кад је ушао у кућу, његови ученици су га насамо упитали: „Зашто ми нисмо могли да га истерамо?“+ 29 Он им је одговорио: „Ова врста се може истерати само молитвом.“

30 Отишавши оданде, пролазили су кроз Галилеју, а он није хтео да ико сазна за то. 31 Наиме, поучавао је своје ученике и говорио им: „Син човечји ће бити издат и предат у руке својим непријатељима. Они ће га убити,+ али иако ће бити убијен, ускрснуће после три дана.“+ 32 Али они нису разумели те речи, а бојали су се да га питају шта то значи.

33 И дошли су у Капернаум. Кад су били у кући, Исус их је упитао: „Око чега сте се путем расправљали?“+ 34 А они су ћутали, јер су се путем расправљали ко је највећи међу њима. 35 Тада је он сео и позвао дванаесторицу и рекао им: „Ако неко жели да буде први, нека буде од свих последњи и свима слуга.“+ 36 Позвао је једно дете, ставио га међу њих, загрлио га и рекао им: 37 „Ко прихвата једно овакво дете+ у моје име, прихвата и мене. А ко прихвата мене, не прихвата само мене него и онога који ме је послао.“+

38 Јован му је рекао: „Учитељу, видели смо како један човек истерује демоне у твоје име, па смо покушали да га спречимо, јер није ишао с нама.“+ 39 Али Исус је рекао: „Немојте га спречавати, јер нико ко учини неко чудо* у моје име неће моћи одмах затим да говори зло о мени. 40 Јер ко није против нас, за нас је.+ 41 Верујте ми, ко вам пружи чашу воде зато што припадате Христу,+ неће изгубити своју награду.+ 42 Али ко поколеба у вери* једног од ових малих који верују, боље би му било да му се око врата обеси млински камен који окреће магарац и да буде бачен у море.+

43 „Ако те твоја рука наводи на грех*, одсеци је. Боље ти је да осакаћен добијеш живот него да са обе руке доспеш у гехену*, у ватру која се не може угасити.+ 44 * —— 45 Ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да хром добијеш живот него да са обе ноге будеш бачен у гехену.+ 46 * —— 47 Ако те твоје око наводи на грех, ископај га.+ Боље ти је да с једним оком уђеш у Божје Краљевство него да са оба ока будеш бачен у гехену,+ 48 где црви не умиру и ватра се не гаси.+

49 „Јер свако ће бити посољен ватром.+ 50 Со је добра. Али ако со постане неслана, шта ћете урадити да поново буде слана?+ Имајте соли у себи+ и будите у миру једни с другима.“+