Лука

6 Једног сабата је пролазио кроз житна поља, а његови ученици су кидали класје,+ трљали га рукама и јели.+ 2 На то су неки од фарисеја рекли: „Зашто радите оно што се не сме радити на сабат?“+ 3 Исус им је одговорио: „Зар никад нисте читали шта је Давид учинио кад су он и његови људи огладнели?+ 4 Ушао је у Божји дом и добио хлебове који су били стављени пред Бога, па су их он и његови људи јели иако те хлебове није смео да једе нико осим свештеника.“+ 5 Потом им је рекао: „Син човечји је Господар сабата.“+

6 Једног другог сабата+ ушао је у синагогу и почео да поучава. Тамо је био неки човек коме је десна рука била одузета*.+ 7 Познаваоци Закона и фарисеји су посматрали Исуса да виде хоће ли излечити тог човека на сабат, да би нашли нешто за шта би га оптужили. 8 Он је знао о чему размишљају,+ па је рекао човеку са одузетом руком: „Устани и стани на средину.“ И он је устао и стао тамо. 9 Тада им је Исус рекао: „Питам вас: Шта се на сабат сме чинити? Добро или зло? Спасти или одузети живот*?“+ 10 Погледао их је све унаоколо и рекао човеку: „Испружи руку.“ Човек је то учинио и рука му је постала здрава. 11 А они су се разбеснели и почели да се договарају шта да ураде Исусу.

12 Тих дана отишао је на гору да се моли+ и целу ноћ је провео у молитви Богу.+ 13 Кад је свануло, позвао је своје ученике и између њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима:+ 14 Симона коме је дао име Петар, његовог брата Андрију, затим Јакова, Јована, Филипа,+ Вартоломеја, 15 Матеја, Тому,+ Алфејевог сина Јакова, Симона званог Ревни, 16 Јаковљевог сина Јуду и Јуду Искариотског, који га је после издао.

17 Он је с њима сишао с горе и стао је на једној заравни. Тамо је било велико мноштво његових ученика, као и мноштво људи из целе Јудеје и Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, који су дошли да га чују и да буду излечени од својих болести. 18 Били су излечени чак и они које су мучили нечисти духови. 19 Сви су желели да га дотакну, јер је из њега излазила сила+ и све их лечила.

20 Он је погледао своје ученике и рекао:

„Срећни сте ви сиромашни, јер вама припада Божје Краљевство.+

21 „Срећни сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити.+

„Срећни сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати.+

22 „Срећни сте кад вас људи мрзе+ и кад вас одбацују+ и вређају и кад вас* прогласе злима због Сина човечјег. 23 Радујте се у тај дан и кличите, јер је ваша награда на небу велика. То исто су и њихови преци чинили пророцима.+

24 „Али тешко вама који сте богати,+ јер је то сва утеха коју ћете добити.+

25 „Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати.

„Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати.+

26 „Тешко вама кад вас сви људи хвале,+ јер су то исто њихови преци чинили лажним пророцима.

27 „Али вама који ме слушате кажем: Волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе,+ 28 благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас вређају.+ 29 Ономе ко те удари по једном образу, окрени и други, и ономе ко хоће да ти узме огртач дај и хаљину.+ 30 Дај свакоме оно што тражи од тебе,+ и од онога ко ти је нешто узео немој тражити да ти то врати.

31 „Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима.+

32 „Ако волите само оне који вас воле, какву заслугу имате за то? Јер и грешници воле оне који њих воле.+ 33 И ако чините добро само онима који вама чине добро, какву заслугу имате за то? То исто чине и грешници. 34 Ако позајмљујете* само онима од којих очекујете да ће вам вратити, какву заслугу имате за то?+ И грешници позајмљују грешницима да би им се исто толико вратило. 35 Него волите своје непријатеље, чините добро и позајмљујте не надајући се ничему,+ па ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњег, јер је он добар и према незахвалнима и злима.+ 36 Будите милосрдни, као што је ваш Отац милосрдан.+

37 „Немојте судити* па вам се неће судити.+ Немојте осуђивати па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено.+ 38 Дајте и даће вам се.+ Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити.“

39 Тада им је испричао нека поређења: „Може ли слеп водити слепог? Зар неће обојица упасти у јаму?+ 40 Ученик није изнад свог учитеља, него ће свако ко је темељно поучен бити попут свог учитеља. 41 Зашто гледаш трун у оку свог брата, а не примећујеш греду у свом оку?+ 42 Како можеш рећи свом брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, а не видиш греду у свом оку? Лицемеру! Извади прво греду из свог ока, па ћеш онда јасно видети како да извадиш трун из ока свог брата.

43 „Нема доброг дрвета које доноси лош плод, а нема ни лошег дрвета које доноси добар плод.+ 44 Јер свако дрво се познаје по свом плоду.+ Не беру се смокве с трња, нити се грожђе бере с трновитог грма. 45 Добар човек из ризнице свог срца износи оно што је добро, а зао човек из ризнице свог срца износи оно што је зло, јер његова уста говоре оно чега му је срце пуно.+

46 „Зашто ме зовете: ’Господе, Господе‘, а не радите оно што говорим?+ 47 Рећи ћу вам с ким се може упоредити свако ко долази к мени и слуша моје речи и извршава их:+ 48 Он је као човек који је градио кућу и копао дубоко да би поставио темељ на стени. Кад је наишла поплава, воде су удариле на ту кућу, али нису могле да је уздрмају, јер је била добро саграђена.+ 49 А онај ко слуша моје речи, али их не извршава,+ сличан је човеку који је саградио кућу на земљи, без темеља. Кад су воде удариле на ту кућу, она се одмах срушила и сасвим се распала.“