Марко

10 Затим је отишао оданде, прешао Јордан и дошао у подручје које се граничи с Јудејом. Око њега се опет окупило мноштво људи и он је поново почео да их поучава, као што је то и раније чинио.+ 2 Тада су му пришли фарисеји с намером да га искушају и упитали су га: „Да ли човек сме да се разведе од своје жене?“+ 3 А он им је одговорио: „Шта вам је Мојсије заповедио?“ 4 Рекли су: „Мојсије је дозволио мужу да жени напише потврду о разводу и да се разведе од ње.“+ 5 Исус им је рекао: „Због окорелости вашег срца+ написао вам је ту заповест.+ 6 Али на почетку стварања Бог* је ’начинио мушкарца и жену.+ 7 Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку,+ 8 па ће њих двоје бити једно тело.‘+ Тако нису више двоје, него једно тело. 9 Дакле, што је Бог саставио*, човек нека не раставља.“+ 10 Кад су се вратили у кућу, ученици су га поново питали о томе. 11 Он им је рекао: „Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу+ према првој. 12 И ако се жена разведе од мужа па се уда за другог, чини прељубу.“+

13 Људи су му доводили децу да их дотакне*, али ученици су их прекоравали.+ 14 Кад је Исус то видео, наљутио се и рекао им: „Пустите децу да дођу код мене. Не браните им, јер таквима припада Божје Краљевство.+ 15 Верујте ми, ко не прими Божје Краљевство попут детета, неће ући у њега.“+ 16 И узео је децу у крило и благосиљао их, полажући руке на њих.+

17 Кад је полазио на пут, дотрчао је један човек, пао пред њим на колена и упитао га: „Учитељу добри, шта морам да радим да добијем* вечни живот?“+ 18 Исус му је рекао: „Зашто ме зовеш добрим? Нико није добар, осим једнога, Бога.+ 19 Заповести знаш: ’Не убиј‘,+ ’Не учини прељубу‘,+ ’Не укради‘,+ ’Не сведочи лажно‘,+ ’Не варај‘,+ ’Поштуј свог оца и своју мајку‘.“+ 20 А он му је рекао: „Учитељу, држим се свега тога још од своје младости.“ 21 Тада га је Исус погледао, осетио наклоност према њему и рекао му: „Једно ти недостаје: Иди, продај оно што имаш и дај новац сиромашнима па ћеш имати благо на небу. А онда пођи за мном*.“+ 22 Кад је то чуо, човек се растужио и отишао је жалостан, јер је имао велик иметак.+

23 Погледавши унаоколо, Исус је рекао ученицима: „Како ће тешко бити богатима да уђу у Божје Краљевство!“+ 24 Те речи су изненадиле његове ученике. А Исус им је поново рекао: „Децо, како је тешко ући у Божје Краљевство! 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје Краљевство.“+ 26 А они су се још више зачудили и упитали су га*: „Ко се онда може спасти?“+ 27 Погледавши у њих, Исус им је рекао: „Људима је то немогуће, али Богу није. Богу је све могуће.“+ 28 Тада му је Петар рекао: „Ми смо све оставили и пошли смо за тобом.“+ 29 Исус је рекао: „Верујте ми, нема никога ко је оставио кућу или браћу или сестре или мајку или оца или децу или њиве ради мене и ради добре вести,+ 30 а да неће сада, у овом времену, добити стоструко: и куће и браћу и сестре и мајке и децу и њиве, с прогонствима,+ а у поретку* који долази вечни живот. 31 Али многи који су први биће последњи, а последњи први.“+

32 Док су путовали у Јерусалим, Исус је ишао испред њих. Ученици су били задивљени, а они који су ишли за њима бојали су се. Он је поново повео дванаесторицу на страну и почео да им говори о ономе што треба да му се догоди:+ 33 „Ево, идемо у Јерусалим. Син човечји биће предат свештеничким поглаварима и познаваоцима Закона. Они ће га осудити на смрт и предаће га људима из других народа, 34 који ће му се ругати, пљувати га, бичевати и убити, а он ће после три дана ускрснути.“+

35 Јаков и Јован, Зеведејеви синови,+ пришли су му и рекли: „Учитељу, хтели бисмо да те замолимо да учиниш нешто за нас.“+ 36 Он их је питао: „Шта хоћете да учиним за вас?“ 37 Одговорили су му: „Кад будеш био у својој слави, допусти да један од нас седи с твоје десне стране, а други с леве.“+ 38 Исус им је рекао: „Не знате шта тражите. Можете ли да пијете из чаше из које ја пијем или да се крстите крштењем којим се ја крстим?“+ 39 Они су му одговорили: „Можемо.“ Тада им је Исус рекао: „Пићете из чаше из које ја пијем и крстићете се крштењем којим се ја крстим.+ 40 Али ја вам не могу дати да седите с моје десне и с моје леве стране. Та места припадају онима којима је то мој Отац наменио.“

41 Кад су то чула остала десеторица, наљутила су се на Јакова и Јована.+ 42 Али Исус их је позвао к себи и рекао им: „Знате да владари господаре народима и великаши их држе под својом влашћу.+ 43 А међу вама не сме да буде тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга,+ 44 и ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима роб. 45 Јер ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи+ и да свој живот* да као откупнину за многе.“+

46 Потом су дошли у Јерихон. Кад су он и његови ученици с мноштвом народа излазили из Јерихона, Вартимеј (Тимејев син), слепи просјак, седео је поред пута.+ 47 Кад је чуо да пролази Исус Назарећанин, повикао је: „Исусе, Сине Давидов,+ смилуј ми се!“+ 48 Многи су га ућуткивали, али он је још гласније викао: „Смилуј ми се, Сине Давидов!“ 49 Тада је Исус застао и рекао: „Позовите га.“ И позвали су слепог човека и рекли му: „Не бој се! Устани, зове те.“ 50 Он је збацио са себе свој огртач, скочио на ноге и дошао до Исуса. 51 Тада га је Исус упитао: „Шта хоћеш да учиним за тебе?“ А слепи човек му је одговорио: „Рабони*, учини да прогледам.“ 52 Исус му је рекао: „Иди, твоја вера те је излечила.“+ И одмах је прогледао+ и пошао за њим.