Прва Јованова
3 Видите какву нам је љубав показао Отац!+ Назвао нас је својом децом*,+ а ми то и јесмо. Зато нас свет не познаје,+ јер није упознао њега.+ 2 Вољени, сада смо Божја деца,+ али још нам није откривено шта ћемо бити.+ Ипак, знамо да ћемо, кад се он покаже, бити попут њега, јер ћемо га видети управо онаквог какав јесте. 3 И свако ко се узда у њега, чисти се,+ јер је и он чист.
4 Ко год чини грех, чини и безакоње, будући да је грех безакоње. 5 Знате и да је Син дошао да однесе наше грехе,+ а у њему нема греха. 6 Ко год остаје у јединству с њим, не чини грех.+ Свако ко чини грех није га ни видео ни упознао. 7 Дечице, нека вас нико не заведе. Ко чини оно што је праведно, праведан је, као што је и он праведан. 8 Ко чини грех, потиче од Ђавола, јер Ђаво греши од почетка*.+ Зато је дошао Божји Син, да уништи Ђаволова дела.+
9 Ко год је рођен од Бога, не чини грех,+ јер је Божји дух* у њему. Он не може да чини грех, јер је рођен од Бога.+ 10 Божја деца и Ђаволова деца препознају се по овоме: онај ко не чини оно што је праведно, не потиче од Бога, као ни онај ко не воли свог брата.+ 11 Јер још у почетку сте чули заповест да треба да волимо једни друге.+ 12 Не будимо као Каин, који је потицао од Злога и убио свог брата.+ А зашто га је убио? Зато што су му дела била зла,+ а дела његовог брата праведна.+
13 Браћо, немојте се чудити што вас свет мрзи.+ 14 Ми знамо да смо прешли из смрти у живот,+ јер волимо браћу.+ Ко не воли, остаје у смрти.+ 15 Ко год мрзи свог брата, убица је,+ а ви знате да ниједан убица неће добити вечни живот.+ 16 Разумели смо шта је љубав захваљујући томе што је он дао свој живот* за нас.+ И ми смо дужни да дамо свој живот* за своју браћу.+ 17 Али ако неко има довољно средстава за живот и види свог брата у оскудици, а ипак му се не смилује, како може да каже да воли Бога?+ 18 Дечице, немојмо волети само речима и језиком,+ него и делима+ и истином.+
19 По томе ћемо знати да потичемо од истине и уверићемо своје срце да нас Бог воли*, 20 кад год нас оно због нечега осуђује, јер Бог је већи од нашег срца и зна све.+ 21 Вољени, ако нас наше срце не осуђује, онда можемо с пуним поуздањем* да се обратимо Богу,+ 22 и шта год да га замолимо добијамо од њега,+ јер се држимо његових заповести и чинимо оно што му је по вољи. 23 А ово је његова заповест: да верујемо у његовог Сина Исуса Христа*+ и да волимо једни друге,+ као што нам је заповедио. 24 Сем тога, онај ко се држи Божјих заповести остаје у јединству с Богом и Бог остаје у јединству с њим.+ А захваљујући духу који нам је он дао, ми знамо да он остаје у јединству с нама.+