Јеврејима

4 Дакле, будући да остаје обећање о уласку у његов одмор, пазимо* да се нико од нас не покаже недостојним тога.+ 2 Јер нама је објављена добра вест+ као и нашим прецима, али њима није користило оно што су чули, јер нису имали веру као они који су то послушали. 3 А ми који имамо веру улазимо у тај одмор. Али о њима је рекао: „Зато сам се заклео у свом гневу: ’Неће ући у мој одмор‘ “,+ иако су његова дела довршена још од постанка света.+ 4 Јер он је о седмом дану на једном месту рекао: „И од седмог дана Бог се одмара од свих својих дела“,+ 5 а на другом месту каже: „Неће ући у мој одмор.“+

6 Дакле, пошто још неки треба да уђу у тај одмор, а они којима је добра вест најпре била објављена нису ушли због непослушности,+ 7 он поново одређује један дан, „данас“, говорећи о њему после много времена у Давидовом псалму, као што је већ речено: „Кад бисте барем послушали његов глас данас: ’Немојте да вам срце отврдне.‘ “+ 8 Јер да их је Исус Навин+ увео у тај одмор, Бог не би после тога говорио о неком другом дану. 9 Дакле, Божјем народу остаје сабатни одмор.+ 10 Јер ко је ушао у Божји одмор, одмара се од својих дела, као и Бог од својих.+

11 Зато дајмо све од себе да уђемо у тај одмор, да нико не би кренуо истим путем непослушности*.+ 12 Јер Божја реч је жива и делотворна,+ оштрија је од сваког двосеклог мача+ и продире дотле да раздваја душу* и дух*, кости* и мождину, и може просудити мисли и намере срца. 13 И нема створења које је сакривено од Божјег погледа,+ него је све голо и откривено пред њим, коме морамо положити рачун.+

14 Дакле, пошто имамо узвишеног првосвештеника који је отишао на небо, Исуса, Божјег Сина,+ и даље објављујмо своју веру у њега.+ 15 Наиме, наш првосвештеник није неко ко не може да саосећа с нама због тога што смо слаби,+ него неко ко је попут нас искушан у свему, али није згрешио.+ 16 Зато с поуздањем* приступимо престолу незаслужене доброте,+ да би нам Бог показао милосрђе и незаслужену доброту кад нам затреба помоћ.