Марко

6 Отишао је оданде и дошао у свој завичај,+ а с њим су били његови ученици. 2 Кад је дошао сабат, почео је да поучава у синагоги. Многи који су га слушали били су задивљени и говорили су: „Одакле овом човеку све то?+ Одакле му та мудрост и како то да може да чини таква чуда*?+ 3 Зар он није тесар,+ Маријин син,+ а Јаковљев,+ Јосифов, Јудин и Симонов брат?+ И зар његове сестре не живе овде међу нама?“ И нису хтели да верују у њега. 4 А Исус им је рекао: „Пророка поштују свуда осим у његовом завичају, међу његовим рођацима и у његовом дому.“+ 5 Зато тамо није учинио ниједно чудо, осим што је положио руке на неколико болесних и излечио их. 6 Чудио се што немају вере. Затим је обилазио околна села и поучавао људе.+

7 Тада је позвао дванаесторицу и почео да их шаље по двојицу,+ дајући им власт над нечистим духовима.+ 8 Заповедио им је да не носе на пут ништа сем штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац* у појасу+ – 9 него да обују сандале и да не носе додатну одећу. 10 Још им је рекао: „Кад уђете у неку кућу, останите у њој све док не одете из тог места.+ 11 А ако вас у неком месту не приме и не послушају вас, кад будете одлазили оданде, отресите прашину са својих ногу њима за сведочанство.“+ 12 Тако су кренули и проповедали људима да треба да се покају.+ 13 Истерали су многе демоне,+ а многе болесне су мазали уљем и излечили их.

14 То је чуо и краљ Ирод, јер се свуда причало о Исусу. Људи су говорили: „То је Јован Крститељ. Ускрснуо је из мртвих и зато има моћ да чини таква чуда.“+ 15 Други су говорили: „То је Илија“, а трећи су говорили: „То је пророк попут пророка̂ из прошлости.“+ 16 Кад је Ирод то чуо, рекао је: „То је Јован ком сам одрубио главу, он је ускрснуо.“ 17 Јер Ирод је наредио да ухапсе Јована и да га везаног баце у затвор због Иродијаде, жене свог брата Филипа, којом се био оженио.+ 18 Јован је говорио Ироду: „Закон не дозвољава да се ожениш женом свог брата.“+ 19 Иродијада га је због тога мрзела и хтела је да га убије, али није могла, 20 јер се Ирод бојао Јована и штитио га је, знајући да је он праведан и свет човек.+ Кад год га је слушао, био је у великој недоумици шта да уради, али и даље га је радо слушао.

21 А Иродијади се пружила прилика кад је Ирод на свој рођендан+ приредио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и најугледније људе из Галилеје.+ 22 Иродијадина ћерка је играла пред Иродом и његовим гостима и свима се допала. Краљ је рекао девојци: „Затражи од мене шта год хоћеш и даћу ти.“ 23 И заклео јој се: „Шта год затражиш од мене, даћу ти, па било то и пола мог краљевства.“ 24 Она је изашла и питала своју мајку: „Шта да тражим?“ А она јој је одговорила: „Главу Јована Крститеља.“ 25 Девојка се одмах вратила код краља и рекла: „Хоћу да ми сместа даш на послужавнику главу Јована Крститеља.“+ 26 Краљ се веома ражалостио, али због заклетве и гостију није хтео да је одбије. 27 Зато је одмах заповедио једном стражару да му донесе Јованову главу. Он је отишао и одрубио Јовану главу у затвору. 28 Донео ју је на послужавнику и дао је девојци, а девојка ју је дала својој мајци. 29 Кад су Јованови ученици чули за то, дошли су и узели његово тело и положили га у гроб.

30 Апостоли су се вратили код Исуса и известили га о свему што су чинили и како су поучавали народ.+ 31 Тада им је рекао: „Пођите са мном на једно пусто место и мало се одморите.“+ Јер многи су долазили и одлазили, па нису имали времена ни да једу. 32 Тако су сами кренули чамцем на једно пусто место.+ 33 Али људи су их видели како одлазе, па су многи сазнали за то и из свих градова похрлили пешице и стигли тамо пре њих. 34 Кад је Исус изашао из чамца, видео је мноштво људи, па се сажалио на њих,+ јер су били као овце без пастира.+ И почео је да их поучава много чему.+

35 Кад је дан поодмакао, пришли су му ученици и рекли: „Ово је пусто место, а већ је касно.+ 36 Реци им да се разиђу, па нека иду у околна села и на имања да купе себи нешто за јело.“+ 37 Он им је на то рекао: „Ви им дајте да једу.“ А они су га упитали: „Да ли да одемо и купимо хлеба за 200 денара* па да им дамо да једу?“+ 38 Он им је рекао: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“ Кад су погледали, рекли су: „Пет, и две рибе.“+ 39 Тада је рекао свима да у групама поседају по трави.+ 40 Поседали су у групама по 100 и по 50. 41 Он је узео пет хлебова и две рибе, погледао у небо и помолио се*.+ Изломио је хлебове и дао их ученицима да их поделе људима. Тако је и две рибе разделио свима. 42 Сви су јели и наситили се. 43 Сакупили су оно што је преостало од хлеба, 12 пуних корпи, и оно што је преостало од риба.+ 44 Оних који су јели хлебове било је 5 000 мушкараца.

45 Одмах после тога рекао је својим ученицима да уђу у чамац и да пре њега крену на другу обалу, према Витсаиди, а он је остао како би послао народ кући.+ 46 Након што се поздравио с људима, отишао је на гору да се моли.+ 47 Увече је чамац био насред мора, а он је био сам на копну.+ 48 Кад их је видео како се муче веслајући, јер су пловили насупрот ветру, око четврте ноћне страже* дошао је до њих, ходајући по мору. Али чинило се као да ће проћи* поред њих. 49 Кад су га угледали како хода по мору, рекли су: „То је утвара!“ И почели су да вичу. 50 Јер сви су га видели и уплашили се. Али он им је одмах рекао: „Не бојте се! То сам ја, не плашите се!“+ 51 Тада је ушао код њих у чамац и ветар је утихнуо. Кад су то видели, ученици су били задивљени. 52 Наиме, још нису схватили шта је значило чудо с хлебовима. Њихово срце то још није могло разумети.

53 Кад су прешли на другу обалу, дошли су у Генезарет и тамо су усидрили чамац.+ 54 Чим су изашли из чамца, народ је препознао Исуса. 55 Људи су се растрчали по целом том крају и почели да на носилима доносе болесне тамо где су чули да се он налази. 56 По свим селима, градовима и засеоцима у које је долазио, људи су на тргове износили болесне. Молили су га да дотакну барем руб његове одеће.+ И свако ко би дотакао руб његове одеће, оздравио би.