Јона

4 Јони се то нимало није допало, па се наљутио. 2 Зато је у молитви рекао Јехови: „Јехова, зар нисам рекао да ће бити тако још док сам био у својој земљи? Зато сам и хтео да побегнем у Тарсис,+ јер сам знао да си ти самилостан и милосрдан Бог, да си стрпљив* и пун верне љубави+ и да ти је жао да нанесеш невољу. 3 Зато те сад молим, Јехова, одузми ми живот, јер ми је боље да умрем него да живим!“+

4 На то му је Јехова рекао: „Имаш ли право да се толико љутиш?“

5 Тада је Јона изашао из града и сео источно од њега. Тамо је себи подигао сеницу и сео под њу у хлад да види шта ће бити с градом.+ 6 Јехова Бог је учинио да над Јоном израсте тиква*, да му прави хлад над главом и да му донесе олакшање. Јона се веома обрадовао тикви.

7 Али кад је сутрадан сванула зора, прави Бог је послао црва да подгризе тикву, тако да се она осушила. 8 Кад је грануло сунце, Бог је послао врућ источни ветар, а сунце је ударало Јони у главу, па је почео да губи свест. Желео је да умре* и говорио је: „Боље ми је да умрем него да живим!“+

9 Бог је питао Јону: „Имаш ли право да се толико љутиш због тикве?“+

А он му је одговорио: „С правом сам толико љут да бих најрадије умро!“ 10 Јехова му је рекао: „Теби је жао тикве око које се ниси трудио нити си је гајио, која је за једну ноћ израсла и за једну ноћ се осушила. 11 А мени да не буде жао Ниниве, великог града,+ у коме има више од 120 000 људи који не знају шта је добро, а шта зло*, а уз то и много животиња?“+