Ојачајмо своје поверење у Божју праведност

’Да се уздање [„поверење“, NW] твоје у Господа нађе, казујем ти ово‘ (ПОСЛОВИЦЕ 22:19).

 1, 2. (а) Зашто Јеховини сведоци показују поверење у Јехову? (Пословице 22:19). (б) Шта указује да неки појединци треба да ојачају своје поверење у Јехову?

ПРАВИ хришћани су благословљени тачним спознањем о Јехови и његовим намерама. „Верни и разборити роб“ с љубављу их снабдева духовном ’храном у право време‘ (Матеј 24:45, NW). Спознање које стичу пружа им чврст темељ на ком заснивају поверење у Бога. Зато Јеховини сведоци као група показују изванредно поверење у Јехову и његову праведност.

² Међутим, изгледа да неки Сведоци као појединци треба да ојачају ово поверење. Заједница повремено прима писма која изражавају несигурност у вези с објашњењима датим у њеним публикацијама. Ове сумње би могле бити реакције на измене у разумевању, или би се могле бавити стварима које нарочито у емоционалном погледу дотичу оног ко пита. (Упореди с Јованом 6:60, 61.)

 3. Шта се може десити чак и верним Јеховиним слугама и зашто?

³ Чак и истинске Јеховине слуге доживљавају истинитост Проповедника 9:11: „Још сам под сунцем видео да трку не добијају они који су хитрији, ни рат они који су храбрији, ни хлеб они који су мудрији, ни богатство они који су паметнији, ни наклоност они који су вештији; јер све зависи од времена и од прилика [„непредвиђене згоде“, NW].“ Како се ово може показати као тачно у једном проширеном, односно духовном смислу? Можда познајемо хришћане који су били жустри у примењивању библијског савета, силни у одбрани истине, мудри у примењивању библијских начела и ревни у занимању за тачно спознање. Па ипак, због ’времена и непредвиђене згоде‘, неки виде да због последица неке несреће или поодмаклих година сада имају ограничења. Можда се питају да ли ће ући у Божји нови свет а да никада не окусе смрт.

 4, 5. Зашто хришћани немају никаквог разлога да изгубе своје поверење у Јеховину праведност?

⁴ Када неки хришћанин изгуби свог брачног друга, бол и осећај губитка је јако тежак. Као брачни пар можда су Јехови заједно служили годинама или чак деценијама. Брачни друг који је остао на животу зна да смрт прекида брачну везуa (1. Коринћанима 7:39). Сада, да не би било уздрмано његово поверење, он мора своја осећања држати под контролом. (Упореди с Марком 16:8, NW.)

⁵ Како је мудро да на смрт брачног друга, родитеља, детета или блиског хришћанског пријатеља гледамо као на могућност да покажемо поверење у Јеховину праведност! Чак и да се то деси лично нама, можемо бити уверени да Јехова није неправедан. Можемо имати поуздања да ће свако ко добије вечни живот — било тако што ће преживети или путем ускрсења — бити срећан. Псалмиста је о Богу рекао: „Отвараш руку своју, и обилно ситиш све што живот има. Праведан је Господ у свим путевима својим и милосрдан у свим делима својим. Господ је близу свих који га призивају, који га у истини призивају. Жељу испуња онима који га се боје, вапај њихов чује и помаже им“ (Псалам 145:16-19).

Кад осећамо да смо беспотребно пропатили

 6, 7. (а) Зашто неки Сведоци који су у прошлости пропатили сада могу имати другачије разумевање? (б) Зашто не треба да на Јехову гледамо као да је неправедан зато што је у прошлости дозволио такву патњу?

⁶ Неки Сведоци су у прошлости пропатили зато што су одбили да учествују у некој активности, коју би њихова савест сада могла дозволити. Примера ради, то је могао бити избор неких видова цивилне службе пре много година. Неки брат сада може осећати да је на темељу савести могао обављати ту службу, а да не прекорачи хришћанску неутралност с обзиром на садашњи систем ствари.

⁷ Да ли је с Јеховине стране било неправедно што је дозволио да пропати, јер је одбио нешто што би сада без последица могао учинити? Већина оних који су искусили тако нешто не мисли тако. Напротив, они се радују што су имали прилику да јавно и јасно покажу да су одлучни да буду чврсти у спорном питању универзалне суверености. (Упореди с Јовом 27:5.) Који разлог неко може да има за жаљење што је следио своју савест у заузимању чврстог става за Јехову? Тиме што су се лојално држали хришћанских начела онако како су их разумели или што су поступали према подстицајима савести, показали су се вредни Јеховиног пријатељства. Заиста, мудро је избегавати правац који би узнемирио савест особе или би друге вероватно навео да се спотакну. Што се овога тиче можемо размишљати о примеру који је поставио апостол Павле (1. Коринћанима 8:12, 13; 10:31-33).

 8. Зашто јеврејски хришћани, који су се раније држали Закона, нису имали разлога да доводе у питање Јеховину праведност?

⁸ Да би угодили Јехови, од Јевреја се захтевало да слушају Десет заповести, а такође и велики број од око 600 разних додатних закона. Касније, под хришћанским уређењем, послушност овим законима као таквим више није била захтев за служење Јехови, чак ни за телесне Јевреје. Закони нису више обавезивали, укључујући и законе који се односе на обрезање, држање Сабата, приношење животињских жртава и држање одређених ограничења у исхрани (1. Коринћанима 7:19; 10:25; Колошанима 2:16, 17; Јеврејима 10:1, 11-14). Јевреји — укључујући и апостоле — који су постали хришћани били су ослобођени обавезе да држе законе које су морали слушати када су били под савезом Закона. Да ли су се жалили да је та Божја припрема била неправедна јер је раније од њих захтевао ствари које више нису биле потребне? Не, они су се радовали проширеном разумевању Јеховиних намера (Дела апостолска 16:4, 5).

 9. Шта је тачно у погледу неких Сведока, али зашто немају разлога да жале?

⁹ Неки Сведоци у савремено доба били су веома стриктни у свом становишту шта би, а шта не би урадили. Због тога су пропатили више од других. Касније им је повећано спознање помогло да прошире своје виђење ствари. Али, они немају разлога да жале што су и раније поступали у складу са својом савешћу, чак и кад им је то можда донело додатну патњу. Заиста, за сваку је похвалу што су показали своју вољност да пропате у верности према Јехови, да ’све чине за јеванђеље‘. Јехова благосиља ову врсту божанске оданости (1. Коринћанима 9:23; Јеврејима 6:10). Апостол Петар је с увидом написао: „Ако добро чинећи муке трпите, то је милост пред Богом“ (1. Петрова 2:20).

Учити од Јоне

10, 11. Како је Јона показао да му је недостајало поверења у Јехову (а) кад је добио задатак да иде у Ниневију? (б) када Бог није уништио Ниневљане?

¹⁰ Када је упућен у Ниневију, Јона је показао недостатак цењења за поверење које му је Јехова указао. Након ужасног искуства које је доживео зато што није био спреман да послуша, Јона се опаметио, увидео своју грешку, прихватио своју страну доделу и упозорио Ниневљане на предстојеће уништење. Затим се збило нешто неочекивано: због покајничког става Ниневљана, Јехова је одлучио да одустане од уништења (Јона 1:1–3:10).

¹¹ Како је Јона реаговао? Мрзовољан, жалио се Богу у молитви. Суштина његовог негодовања била је: ’Претпостављао сам да ће овако испасти. Зато у првом тренутку и нисам хтео да идем у Ниневију. Сада, након свега кроз шта сам прошао, укључујући и ужас и понижење кад ме је прогутала велика риба, и након напорног упозоравања Ниневљана на скоро уништење, овако! Сав мој рад и патња били су узалудни! Боље да ме нема!‘ (Јона 4:1-3).

12. Шта можемо научити из Јониног искуства?

¹² Да ли је Јона имао ваљан разлог да се жали? Да ли је Јехова био неправедан када је проширио милосрђе на покајничке преступнике? У ствари, требало је да се Јона радује; десетине хиљада људи било је поштеђено уништења! (Јона 4:11). Али његов приговарачки став без поштовања показао је да није имао дубоко поверење у Јеховину праведност. Превише је мислио о себи а премало о другима. Научимо се на примеру Јоне да себе и своја осећања држимо у другом плану. Будимо уверени да слушати Јехову, следити упутства која даје преко своје организације и прихватити његове одлуке јесте права ствар коју треба радити. Уверени смо да ће „бити добро онима који се боје Бога“ (Проповједник 8:12, ДК).

Сада је време да јачамо своје поверење!

13. Како свако од нас може ојачати своје поверење у Јехову?

¹³ Када јачамо своје поверење у Јехову, ми смо на путу мудрости (Пословице 3:5-8). Наравно, морамо чинити више од тога да се само молимо Јехови да нам помогне да имамо више поверења. Поверење расте на темељу тачног спознања, тако да лични библијски студиј, читање Библије и публикација које објашњавају Библију морамо учинити саставним делом своје свакодневне рутине. Редовно посећивање хришћанских састанака је од животне важности, као и добра припрема и учествовање у мери у којој је то могуће. Стварање навике да другима преносимо библијске истине, тактично савладавајући примедбе, такође продубљује наше поверење у Јехову и његову Реч. Тако смо сваког дана све више повезани с њим.

14. Зашто ће Божји народ ускоро бити позван да као никада пре покаже поверење у Јехову?

¹⁴ Највећа невоља која је икад задесила људску врсту, изненада ће избити у блиској будућности (Матеј 24:21). Кад се то деси, Божјим слугама ће као никада до тада бити потребно да покажу поверење у Јеховину праведност и у вођство које обезбеђује његова организација. Они ће затим, на симболичан начин, с поверењем послушати Божји налог: „Хајд’ народе мој, уђи у собе своје и закључај врата своја за собом, криј се за час, док не прође гнев!“ (Исаија 26:20). Они су већ у заштитничкој атмосфери у 85 000 скупштина у 232 земље. Шта год још буде укључено у налог „уђи у собе своје“, можемо имати поверења да ће нам Јехова помоћи да то спроведемо.

15. Како је поверење наглашено током 1998, и зашто је то прикладно?

¹⁵ Неопходно је да сада јачамо своје поверење. Без поверења у нашу хришћанску браћу, у Јеховину организацију и надасве лично у Јехову, нећемо моћи да преживимо. Како је онда само прикладно што се током 1998. године, речима годишњег цитата, Јеховини сведоци широм света увек изнова подсећају да „свако ко призове Јеховино име биће спасен“! (Римљанима 10:13, NW). У то и даље морамо имати поверења. Ако установимо чак и најмањи траг несигурности у погледу овог поверења, треба да радимо на томе да то избришемо сада, тако је, још данас.

Јеховина пресуда биће праведна

16. Шта се може десити с поверењем ако се не развија, и како то можемо спречити?

¹⁶ У Јеврејима 3:14, помазани хришћани су упозорени: „Постадосмо заједничари Христови, само ако се до краја чврсто одржимо у уверењу које смо у почетку имали.“ У принципу, ове се речи односе и на хришћане који имају земаљску наду. Почетно поверење може постепено ослабити ако се не развија. Како је онда од виталног значаја да и даље тежимо за тачним спознањем, те тиме јачамо темељ на ком нам је поверење засновано!

17. Зашто можемо бити уверени да ће Исус, што се тиче преживљавања, исправно судити?

¹⁷ Христ ће ускоро испитати све народе тако да их може ’разлучити једне од других, као што пастир разлучује овце од јараца‘ (Матеј 25:31-33). Можемо имати поверења да ће Христ бити праведан у просуђивању ко је достојан преживљавања. Јехова му даје мудрости, увида и других неопходних својстава да ’по правди суди целоме свету‘ (Дела апостолска 17:30, 31). Нека наше уверење буде попут Аврамовог, који је рекао: „Учинити [’Незамисливо је за Јехову‘, NW] да погине праведни с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику! - Немој тако, немој! Неће ли судија целе земље право судити?“ (Постање 18:25).

18. Зашто не треба да будемо претерано забринути због оног што сада можда не знамо?

¹⁸ С потпуним поверењем у Јеховину праведност, не треба да се бринемо око проналажења одговора на питања попут: ’Како ће бити просуђене бебе и мала деца? Да ли можда још увек нећемо стићи до великог броја људи кад дође Армагедон? Шта је с душевним болесницима? Шта је...?‘ Истина, сада можда не знамо како ће Јехова решити ова питања. Међутим, он ће то учинити на праведан и самилостан начин. У то не треба никада да сумњамо. У ствари, можда ћемо бити задивљени и одушевљени да запазимо како их он решава на начин на који никада нисмо ни помислили. (Упореди с Јовом 42:3; Псалам 78:10б-16; 136:4-9; Матеј 15:31; Лука 2:47.)

19, 20. (а) Зашто није погрешно постављати разумна питања? (б) Када ће нам Јехова пружити потребне одговоре?

¹⁹ Јеховина организација не одвраћа од искрених, правовремених питања, као што неки противници погрешно тврде (1. Петрова 1:10-12). Међутим, Библија нас саветује да избегавамо бесмислена, спекулативна питања (Титу 3:9). Постављати разумна питања и претраживати Божју Реч и хришћанске публикације да би се пронашли библијски одговори, може повећати наше тачно спознање и тако ојачати наше поверење у Јехову. Организација следи Исусов пример. Он се уздржавао од коментарисања о питањима на која није дошло време да се одговори. Изложио је: „Још вам много имам казати, али ви то сад не можете примити“ (Јован 16:12). Такође је признао да неке ствари у том тренутку није знао ни он сам (Матеј 24:36).

²⁰ Јехова још увек има шта да открива. Како је мудро чекати на њега, имати поверења да ће своје намере обзнанити у право време, баш кад треба да би се удовољило потребама дате прилике. Можемо бити уверени да ћемо кад Јеховино одређено време дође, бити радосни да добијемо већи увид у његове путеве. Да, бићемо награђени ако будемо исказивали апсолутно поверење у Јехову и у организацију коју он користи. Приче Соломунове 14:26 (ДК) засигуравају нам: „У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.“

[Фуснота]

Шта мислиш?

◻ Зашто није мудро да допустимо осећањима да поткопају наше поверење у Јехову?

◻ Шта можемо научити из Јониног искуства?

◻ Зашто су библијски студиј и посећивање састанака толико важни?

[Слика на 16. страни]

Чак и у случају личног губитка, можемо бити уверени да је Јехова праведан

[Слике на 18. страни]

Јеси ли сигуран да је Јехова твоја узданица?