37 „Од тога ми срце снажно лупа,
као да ће искочити са свог места.
2 Пажљиво слушајте тутњаву његовог гласа
и грмљавину која излази из његових уста.
3 Он је пушта преко целог неба
и шаље своје муње+ до крајева земље.
4 Иза њих разлеже се тутњава.
Он грми величанственим гласом,+
не задржава муње док се ори његов глас.
5 Бог чудесно грми својим гласом,+
чини велике ствари, које не можемо докучити.+
6 Он говори снегу: ’Падни на земљу!‘+
и киши: ’Запљушти силовито!‘+
7 Бог прекида све човекове послове
да би сваки смртни човек упознао његово дело.
8 Дивље животиње улазе у своје јазбине
и бораве у својим скровиштима.
9 Олујни ветар дува из својих одаја,+
северни ветрови доносе хладноћу.+
10 Од Божјег даха настаје лед+
и водена површина се смрзава.+
11 Да, облаке пуни водом,
својим муњама+ их пара.
12 Круже тамо где их он пошаље,
на површини целе земље извршавају шта год им он заповеди.+
13 Помоћу облака он извршава казну,+ натапа земљу
или показује своју верну љубав.+
14 Слушај ово, Јове,
стани и добро размисли о Божјим чудесним делима.+
15 Знаш ли како Бог управља облацима
и како чини да муње севају из облака?
16 Знаш ли како облаци плове?+
То су чудесна дела онога који има савршено знање.+
17 Зашто ти се хаљине угреју
кад се земља умири због јужног ветра?+
18 Можеш ли заједно с њим разапети небо+
чврсто попут металног огледала?
19 Реци нам шта да му кажемо.
Ми не знамо одговоре јер смо у тами.
20 Зар му треба рећи да хоћу да разговарам с њим?
Да ли је неко рекао нешто толико важно што би он морао да чује?+
21 Људи не могу да виде ни светлост
иако она блиста на небу,
све док ветар не дође и не растера облаке.
22 Са севера допире златни сјај.
Божје величанство+ улива страхопоштовање.
23 Свемоћни је за нас недокучив.+
Он има велику моћ+
и никад не гази своју правду+ и велику праведност.+
24 Зато људи треба да га се боје.+
Њему нису мили они који мисле да су мудри.“+