Прва о краљевима
17 Илија*+ Тесвићанин, један од становника Галада,+ рекао је Ахаву: „Заклињем се Јеховом, Израеловим Богом коме служим*, ових година неће бити ни росе ни кише, све док ја не кажем!“+
2 Затим му је Јехова рекао: 3 „Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока* Хората, источно од Јордана. 4 Пићеш воду из потока, а гавранима ћу заповедити да те тамо хране.“+ 5 Он је одмах отишао и учинио како му је Јехова рекао. Отишао је код потока Хората, који је источно од Јордана, и тамо је остао. 6 Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутру и увече, а воду је пио из потока.+ 7 Али после неког времена поток је пресушио,+ јер у земљи није било кише.
8 Тада му је Јехова рекао: 9 „Пођи у Сарепту, која припада Сидону, и остани тамо. Заповедићу једној удовици у том месту да те храни.“+ 10 Он је отишао у Сарепту. Кад је дошао до градских врата, угледао је једну удовицу која је сакупљала дрва. Дозвао ју је и рекао јој: „Молим те, донеси ми мало воде да пијем.“+ 11 Кад је она пошла да донесе воду, он јој је довикнуо: „Молим те, донеси ми и мало хлеба!“ 12 Она је на то рекла: „Заклињем се пред Јеховом, твојим Богом, немам хлеба већ само шаку брашна у ћупу и мало уља у крчагу.+ И ево, сакупљам мало дрва да их однесем кући и да припремим нешто себи и свом сину да то поједемо, па да умремо.“
13 Тада јој је Илија рекао: „Не бој се. Иди кући и учини како си рекла. Само најпре од онога што имаш направи мени малу погачу па ми је донеси, а после припреми нешто себи и свом сину. 14 Јер овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Брашно у ћупу неће се потрошити нити ће уља у крчагу нестати све до дана кад Јехова пусти кишу на земљу.‘ “+ 15 Тако је она отишла и учинила као што је рекао Илија. И дуго су имали шта да једу он, она и њена породица.+ 16 Брашно у ћупу није се потрошило нити је уља у крчагу нестало, као што је Јехова рекао преко Илије.
17 После тога се разболео син те жене, код које је Илија боравио. Његова болест је била све тежа док на крају није издахнуо.+ 18 Тада је жена рекла Илији: „Шта сам ти скривила, Божји слуго? Јеси ли дошао код мене да ме подсетиш на моје грехе и да ми убијеш сина?“+ 19 Али он јој је рекао: „Дај ми свог сина.“ Тада га је узео из њеног наручја, однео га у собу на спрату где је становао и положио га на свој кревет.+ 20 Помолио се Јехови: „Јехова, Боже мој,+ зар ћеш и овој удовици код које боравим нанети зло и усмртити јој сина?“ 21 Затим се три пута испружио над дететом и завапио Јехови: „Јехова, Боже мој, молим те нека се у ово дете врати живот.“ 22 Јехова је услишио Илијину молбу,+ тако да се живот детета вратио у њега и он је оживео.+ 23 Тада је Илија узео дете, донео га из собе на спрату доле у кућу и дао га његовој мајци, рекавши: „Види, твој син је жив.“+ 24 На то је жена рекла Илији: „Сада знам да си ти Божји слуга+ и да је оно што је Јехова рекао преко тебе истина.“