Марко
5 Затим су стигли на другу обалу мора, у герасински крај.+ 2 Чим је Исус изашао из чамца, у сусрет му је с гробља дошао човек који је био опседнут нечистим духом. 3 Он је живео међу гробовима и нико није могао да га држи везаног, чак ни ланцима. 4 Често су га везивали оковима и ланцима, али он је сваки пут кидао ланце и ломио окове. Нико није могао да га савлада. 5 И дању и ноћу лутао је међу гробовима и по брдима, вичући и ударајући се камењем. 6 Али кад је издалека угледао Исуса, дотрчао је, поклонио му се+ 7 и повикао на сав глас: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Свевишњег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“+ 8 Јер Исус му је већ рекао: „Нечисти душе, изађи из овог човека!“+ 9 Онда га је упитао: „Како ти је име?“ А он му је одговорио: „Име ми је Легија*, јер нас је много.“ 10 И упорно је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.+
11 А тамо на брду је пасло велико крдо свиња.+ 12 Нечисти духови су преклињали Исуса: „Пошаљи нас у свиње, допусти нам да уђемо у њих.“ 13 Он им је то допустио. Тада су нечисти духови изашли из човека и ушли у свиње. Истог часа је око 2 000 свиња – цело крдо – јурнуло преко литице у море и утопило се. 14 Свињари су побегли и разгласили то по граду и околини, па су људи пошли да виде шта се догодило.+ 15 Кад су дошли код Исуса и видели како човек у ком је била легија демона седи обучен и здравог ума, уплашили су се. 16 А очевици су им испричали шта се догодило са опседнутим човеком и са свињама. 17 Тада су људи почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.+
18 Док је Исус улазио у чамац, човек који је раније био опседнут демонима молио га је да пође с њим.+ 19 Али он му није дозволио, него му је рекао: „Иди кући својим рођацима, испричај им шта је Јехова* учинио за тебе и како ти се смиловао.“ 20 Тај човек је отишао и почео да објављује у Декапољу* све што је Исус учинио за њега. И сви су се дивили.
21 Кад је Исус чамцем поново прешао на другу обалу, мноштво људи се окупило око њега док је још био поред мора.+ 22 Тада је дошао један од старешина синагоге који се звао Јаир. Кад га је угледао, пао је пред његове ноге+ 23 и усрдно га молио: „Ћеркица ми је тешко болесна*. Молим те, дођи и положи руке на њу+ да би оздравила и живела.“ 24 Исус је пошао с тим човеком, а пратило га је мноштво људи који су се гурали око њега.
25 Ту је била и једна жена која је 12 година+ патила од крварења.+ 26 Лечила се код многих лекара и много се напатила. Потрошила је све што је имала, али ништа јој није помогло, него јој је било све горе. 27 Она је чула за Исуса и зато му је у мноштву људи пришла с леђа и дотакла његову одећу.+ 28 Мислила је: „Ако само дотакнем његову одећу, оздравићу.“+ 29 И истог часа је престала да крвари и осетила је да је оздравила од своје мучне болести.
30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила,+ па се окренуо према народу и упитао: „Ко ми је дотакао одећу?“+ 31 Његови ученици су му одговорили: „Видиш да се народ гура око тебе, а ти питаш: ’Ко ме је дотакао?‘ “ 32 Али он је гледао унаоколо да би видео ко је то учинио. 33 А жена је знала шта јој се догодило, па је дрхтећи од страха дошла и пала на колена пред њим и испричала му све како је било. 34 Он јој је рекао: „Кћери, твоја вера те је излечила. Иди с миром+ сад кад си излечена од своје мучне болести.“+
35 Док је још говорио, дошли су неки људи из куће старешине синагоге и рекли: „Ћерка ти је умрла. Зашто да још мучиш Учитеља?“+ 36 Кад је Исус то чуо, рекао је старешини синагоге: „Не бој се*, само веруј.“+ 37 И није дозволио да ико пође с њим осим Петра, Јакова и Јаковљевог брата Јована.+
38 Кад су дошли у кућу старешине синагоге, видео је пометњу и људе како плачу и наричу на сав глас.+ 39 Ушао је и рекао им: „Зашто плачете и стварате пометњу? Дете није умрло, него спава.“+ 40 А они су му се подсмевали. Тада је свима рекао да изађу напоље, па је повео са собом дететовог оца и мајку и ученике који су били с њим, и ушао је тамо где је било дете. 41 Узео је девојчицу за руку и рекао јој: „Талита кум“, што значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“+ 42 Девојчица је одмах устала и почела да хода. (Имала је 12 година.) Њени родитељи су били ван себе од усхићења. 43 Он им је неколико пута заповедио* да никоме не причају о томе+ и рекао им је да јој дају нешто да једе.