2. Коринћанима

7 Дакле, пошто имамо та обећања,+ вољени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа+ и трудимо се да усавршимо своју светост бојећи се Бога.

2 Направите у свом срцу места за нас.+ Никоме нисмо учинили ништа нажао, никога нисмо искварили, никога нисмо искористили.+ 3 Не кажем то да вас осудим. Јер већ сам рекао да сте у нашем срцу, заједно смо било да умиремо било да живимо. 4 Вама могу да говорим врло отворено. Веома се поносим вама. Заиста сам се утешио, преплавила ме је радост упркос свој нашој невољи.+

5 Истина, кад смо дошли у Македонију,+ за нас* није било олакшања, него су нас и даље са свих страна сналазиле невоље – споља борбе, а изнутра страхови. 6 Али Бог, који теши потиштене,+ утешио нас је Титовом посетом*. 7 И није нас утешила само његова посета него и то што се он охрабрио због вас. Известио нас је о вашој жаркој жељи да ме видите, о вашој великој тузи, вашој искреној бризи за мене, тако да сам се још више обрадовао.

8 Зато, ако сам вас и ражалостио својим писмом,+ није ми жао. Ако ми је и било жао (кад сам видео да вас је то писмо ражалостило, али само накратко), 9 сада се радујем, не зато што сте се ражалостили, него зато што вас је та жалост навела на покајање. Јер сте се ражалостили у складу с Божјом вољом, тако да нисте претрпели никакву штету због нас. 10 Јер жалост која је у складу с Божјом вољом подстиче на покајање које води до спасења – покајање због ког не треба жалити+ – а жалост својствена овом свету доноси смрт. 11 Погледајте какву је горљивост створило у вама то што сте се ражалостили у складу с Божјом вољом и како вас је то навело на очишћење, на огорчење, на страх, на искрену жељу за покајањем, на ревност, на исправљање онога што је неисправно.+ У сваком погледу сте показали да сте у томе чисти*. 12 Дакле, иако сам вам писао, нисам то учинио због онога који је поступио неисправно,+ нити због онога према коме се поступило неисправно, него да бисте пред Богом показали своју искрену жељу да нас послушате. 13 Зато смо се утешили.

А још више смо се обрадовали због Титове радости, јер сте сви ви окрепили његово срце*. 14 Јер ако сам вас хвалио пред њим, нисам се осрамотио, него као што је истина све што смо вама говорили, тако је и оно чиме смо се хвалили пред Титом било истина. 15 И његова љубав према вама још је снажнија кад се сети послушности свих вас,+ како сте га примили са страхом и поштовањем. 16 Радујем се јер имам потпуно поуздање у вас*.