Дела апостолска
2 На дан Педесетнице,+ сви су били заједно на истом месту. 2 Одједном се с неба зачула хука као код налета јаког ветра и испунила је целу кућу у којој су се окупили.+ 3 Тада су угледали нешто попут пламених језика, који су се поделили, тако да је по један сишао на сваког од њих. 4 Сви су се испунили светим духом+ и почели су да говоре разним језицима, како им је дух дао да говоре.+
5 У то време су у Јерусалиму боравили побожни Јудејци из свих народа широм света*.+ 6 Кад се зачула она хука, окупило се мноштво људи. Били су збуњени, јер је свако чуо како ученици говоре његовим језиком. 7 Изненађени и задивљени, питали су се: „Зар нису сви ови људи Галилејци?+ 8 Како их онда свако од нас чује на свом матерњем језику? 9 Овде има Парћана, Међана,+ Еламљана,+ становника Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта и Азије*,+ 10 Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирене, путника из Рима, како Јудејаца тако и прозелита,+ 11 Крићана и Арапа. Сви ми чујемо ове људе како нам на нашем језику говоре о величанственим Божјим делима.“ 12 Сви су били запањени и збуњени, па су питали једни друге: „Шта све ово значи?“ 13 Други су се ругали и говорили: „Напили су се вина*.“
14 Тада је Петар са осталих 11 апостола стао пред њих+ и снажним гласом рекао: „Јудејци и сви који живите у Јерусалиму, пажљиво слушајте ово што ћу вам рећи! 15 Ови људи нису пијани, као што мислите, јер је тек трећи* сат дана. 16 Ово што видите било је проречено преко пророка Јоила: 17 ’„У последње дане“, говори Бог, „излићу свој дух на све врсте људи, па ће ваши синови и ваше ћерке пророковати. Ваши младићи имаће визије, а ваши старци сањаће снове.+ 18 Чак ћу и на своје робове и на своје робиње у тим данима излити свој дух, и они ће пророковати.+ 19 Учинићу да се појаве чуда* на небу и знакови на земљи: крв и ватра и облаци дима. 20 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него што дође велики и славни Јеховин* дан. 21 И свако ко призове Јеховино* име биће спасен.“ ‘+
22 „Израелци, чујте ове речи: Исус Назарећанин је био човек кога је Бог послао и то је јасно потврдио моћним делима, чудима и знаковима које је Бог преко њега учинио међу вама.+ Ви то и сами знате. 23 Тај човек је био предат вама у складу са оним што је Бог чврсто наумио и унапред знао.+ Њега сте ви убили прибивши га на стуб руком безаконика.+ 24 Али Бог га је ускрснуо+ ослободивши га власти* смрти, јер није било могуће да га смрт задржи.+ 25 Зато је Давид рекао о њему: ’Јехова* ми је увек пред очима*. Он ми је с десне стране да не посрнем. 26 Зато се моје срце развеселило и говорим с великом радошћу. Ја* ћу живети у нади, 27 јер ти ме* нећеш оставити у гробу*, нити ћеш дозволити да тело твог верног слуге труне.+ 28 Показао си ми пут који води у живот, препун сам радости кад стојим пред тобом*.‘+
29 „Браћо, вама с пуним поуздањем могу да говорим о нашем праоцу Давиду, да је умро и био сахрањен+ и да је његов гроб међу нама све до данашњег дана. 30 Пошто је био пророк и знао је да му се Бог заклео да ће његовог потомка* поставити на његов престо,+ 31 он је унапред видео и наговестио Христово ускрсење, да он неће бити остављен у гробу* и да његово тело неће трунути*.+ 32 Бог је ускрснуо Исуса и сви ми смо сведоци томе.+ 33 Дакле, пошто га је Бог, Отац, узвисио и дао му да седи њему здесна+ и дао му обећани свети дух,+ он је излио на нас тај дух, а ви то сада видите и чујете. 34 Јер Давид није узашао на небо, него сам каже: ’Јехова* је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, 35 док не положим твоје непријатеље под* твоје ноге.“ ‘+ 36 Зато нека сав израелски народ поуздано зна: Исуса, ког сте ви прибили на стуб,+ Бог је учинио и Господом+ и Христом.“
37 Те речи су их погодиле у срце, па су питали Петра и остале апостоле: „Браћо, шта треба да чинимо?“ 38 Петар им је одговорио: „Покајте се+ и нека се свако од вас крсти+ у име Исуса Христа да би вам греси били опроштени+ и примићете свети дух као дар. 39 То је обећање+ дато вама и вашој деци и свима који су далеко, свима које Јехова*, наш Бог, позове.“+ 40 Наставио је да им говори и темељно сведочи, подстичући их: „Спасите се од овог поквареног нараштаја.“+ 41 Они који су радо прихватили његове речи крстили су се,+ па се тог дана ученицима придружило око 3 000 људи.+ 42 Они су се посветили учењу које су примили од апостола, заједно су проводили време*, заједно су јели+ и истрајно се молили.+
43 Сви су били испуњени страхопоштовањем јер су апостоли чинили многа чуда и знакове.+ 44 Сви који су постали верници били су заједно и делили су све што су имали. 45 Продавали су своја добра+ и имовину, па су новац делили свима, колико је коме требало.+ 46 Сваки дан су се заједно окупљали у храму. Ишли су једни код других на оброк и делили храну с великом радошћу и искреног срца. 47 Хвалили су Бога и уживали наклоност свих људи. А Јехова* им је свакодневно придодавао оне који су долазили на пут спасења.+