19 Тада је Јов рекао:
2 „Докле ћете ме мучити+
и сатирати ме речима?+
3 Већ сте ме десет пута укорили
и није вас срамота што сте тако окрутни према мени.+
4 Ако и јесам погрешио,
то је моја брига.
5 Али ако се ви упорно уздижете изнад мене
и говорите да заслужујем ову срамоту,
6 онда знајте да ме је Бог завео
и ухватио ме у своју ловачку мрежу.
7 Вичем: ’Неправда!‘, али нема одговора.+
Зовем у помоћ, али нема правде.+
8 Заградио ми је пут каменим зидом, па не могу проћи.
Стазе ми је обавио тамом.+
9 Одузео ми је част,
скинуо ми је круну с главе.
10 Ломи ме са свих страна, и ја нестајем.
Чупа моју наду као дрво.
11 Жестоко се гневи на мене
и сматра ме својим противником.+
12 Његова војска долази и опкољава ме,
подиже логор око мог шатора.
13 Моју браћу је отерао од мене,
они који ме познају окренули су ми леђа.+
14 Нестали су моји пријатељи,
заборавили су ме они које сам добро познавао.+
15 Гости у мојој кући+ и моје робиње гледају ме као странца.
Туђинац сам у њиховим очима.
16 Зовем свог слугу, али он се не одазива.
Својим устима га преклињем да ми се смилује.
17 Мој дах је одвратан мојој жени,+
рођена браћа гаде се на мене.
18 Чак ме и деца презиру.
Кад год ме виде, ругају ми се.
19 Одвратан сам свим својим блиским пријатељима,+
сви које сам волео окренули су се против мене.+
20 Постао сам кост и кожа,+
једва сам смрти умакао.
21 Смилујте ми се, пријатељи моји, смилујте ми се,
јер ме је Божја рука ударила.+
22 Зашто ме прогоните као што ме Бог прогони+
и нападате ме без престанка?+
23 Кад би се барем моје речи записале,
кад би се барем уписале у књигу!
24 Кад би се барем гвозденом писаљком и оловом
заувек урезале у стену!
25 Али добро знам да је мој откупитељ+ жив.
Он ће касније доћи и стати над земљом.
26 И кад ми се кожа распадне,
док сам још жив, видећу Бога.
27 Њега ћу ја сам видети,
њега ће видети моје очи, а не нечије туђе.+
Али сада сам сломљен.
28 Ви говорите: ’Како га то прогонимо?‘,+
као да сам ја крив за све.
29 Бојте се мача,+
јер се греси кажњавају мачем.
Знајте да постоји судија.“+