Пословице
1 Пословице Давидовог сина+ Соломона,+ израелског краља,+
2 изречене да се стекне мудрост+ и прими поука*,
да се схвате речи дубоког значења,
3 да се прими поука*+ која води до разборитости,
праведности,+ исправног расуђивања+ и поштења,
4 да неискусни стекну оштроумност,+
да младић стекне знање и способност просуђивања.+
5 Мудар ће слушати и још више ће научити,+
и разуман ће прихватити добре савете*,+
6 да разуме пословице и поучне приче,
речи мудрих људи и њихове загонетке.+
7 Страхопоштовање према Јехови* почетак је знања.+
Само луди презиру мудрост и поуку*.+
10 Сине мој, ако грешници покушају да те намаме на погрешан пут, немој их послушати!+
11 Ако кажу: „Пођи с нама!
Хајде да из заседе убијемо некога!
Из забаве ћемо вребати недужне.
13 Отмимо им све драгоцености!
Напунићемо своје куће пленом.
15 Сине мој, не иди с њима.
17 Узалуд је разапињати мрежу птици пред очима.
18 Зато они у заседи чекају да пролију крв,
вребају људе да им одузму живот.
20 Права мудрост+ узвикује на улици,+
на трговима пушта свој глас.+
21 На раскршћима* пуним људи дозива,
пред градским вратима говори:+
22 „Докле ћете, ви луди, волети лудост*?
Докле ћете, ви подругљивци, уживати у ругању?
Докле ћете, ви безумни, мрзети знање?+
25 Нисте марили ни за један мој савет
и нисте прихватили мој укор.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој пропасти,
ругаћу се кад дође оно чега се бојите,+
27 кад оно чега се бојите дође као олуја,
и ваша пропаст стигне као олујни ветар,
кад невоља и зло дођу на вас.
30 Одбацили су мој савет,
презрели су сваки мој укор.