Исаија

64 Кад би барем раздерао небо и сишао,

па да се горе због тебе затресу,

 2 као кад ватра запали суво грање

и учини да вода проври,

тада би се твоје име обзнанило твојим противницима

и пред тобом би задрхтали сви народи!

 3 Док си чинио задивљујућа дела којима се нисмо надали,+

сишао си и пред тобом су се затресле горе.+

 4 Од давнина се није чуло, нити се сазнало,

нити је ико видео да иједан бог осим тебе

помаже онима који га чекају*.+

 5 Долазиш у помоћ онима који радосно чине оно што је исправно,+

онима који размишљају о теби и иду твојим путевима.

Али разгневио си се јер смо чинили грехе,+

чинили смо их дуго.

 6 Сви смо ми постали као нечист човек

и сва наша праведна дела су као платно нечисто од месечног циклуса.+

Сви ћемо увенути као лишће,

наши преступи однеће нас као ветар.

 7 Нико не призива твоје име,

нико се не труди да те се држи,

а ти си сакрио лице од нас+

и пушташ да пропадамо* због свог преступа.

Ми смо глина, а ти си наш Грнчар*,+

и сви смо дело твојих руку.

 9 Јехова, немој се жестоко гневити+

и немој се довека сећати нашег преступа.

Сион се претворио у пустињу,

Јерусалим у пустош.+

11 Наш свети и славни дом*

у ком су те хвалили наши преци

спаљен је ватром.+

Све што нам је било драгоцено сада је разрушено.