Лука

9 Затим је позвао дванаесторицу и дао им моћ и власт над свим демонима+ и моћ да лече.+ 2 Послао их је да проповедају Божје Краљевство и да лече болесне, 3 па им је рекао: „Немојте ништа носити на пут, ни штап ни торбу ни хлеб ни новац*. Немојте носити ни додатну одећу.+ 4 Кад уђете у неку кућу, останите у њој док не пођете даље.+ 5 Ако вас у неком граду не приме, кад будете одлазили оданде, отресите прашину са својих ногу за сведочанство против њих.“+ 6 И ученици су пошли. Ишли су од села до села објављујући добру вест и лечећи посвуда.+

7 Кад је краљ* Ирод* чуо шта се све догађа, био је веома збуњен јер су неки говорили да је Јован ускрснуо из мртвих,+ 8 други да се појавио Илија, а трећи да је ускрснуо неки од древних пророка.+ 9 Ирод је рекао: „Јовану сам одрубио главу.+ Ко је онда овај човек о коме све ово чујем?“ Зато је тражио прилику да га види.+

10 Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу шта су све чинили.+ Тада их је повео у град који се зове Витсаида, да буду сами.+ 11 Али људи су то сазнали, па су кренули за њим. Он их је љубазно дочекао, говорио им о Божјем Краљевству и излечио болесне.+ 12 Кад се дан почео ближити крају, пришла су му дванаесторица и рекла: „Реци народу да се разиђе, па нека иду у околна села и на имања и нађу смештај и нешто за јело, јер смо овде на пустом месту.“+ 13 Он им је рекао: „Ви им дајте да једу.“+ А они су му одговорили: „Имамо само пет хлебова и две рибе. Да ли да одемо и купимо храну за све ове људе?“ 14 Било је, наиме, око 5 000 мушкараца. А он је рекао својим ученицима: „Кажите људима да поседају у групама по педесетак.“ 15 Они су то учинили и сви су поседали. 16 Он је узео пет хлебова и две рибе, погледао у небо и помолио се*. Затим је изломио хлебове, па их је заједно с рибама дао ученицима да их разделе народу. 17 И сви су јели и наситили се. Затим су сакупили оно што је преостало – 12 корпи.+

18 Кад се једном насамо молио, ученици су се окупили око њега и он их је упитао: „Шта кажу људи, ко сам ја?“+ 19 Они су одговорили: „Неки кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је ускрснуо неки од древних пророка.“+ 20 Тада их је упитао: „А ви, шта ви кажете, ко сам ја?“ Петар је одговорио: „Божји Помазаник*.“+ 21 Тада им је строго заповедио да то никоме не говоре.+ 22 И рекао је: „Син човечји мора много да претрпи. Старешине, свештенички поглавари и познаваоци Закона ће га одбацити и убити,+ али он ће трећег дана ускрснути.“+

23 Затим је рекао свима: „Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе,+ нека узме свој мученички стуб* и носи га сваки дан и нека иде за мном.+ 24 Јер ко хоће да спасе свој живот*, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће га спасти.+ 25 Заиста, шта вреди човеку да добије цео свет, а науди себи или изгуби живот?+ 26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, и Син човечји ће се постидети њега кад дође у својој слави и у слави свог Оца и светих анђела.+ 27 Верујте ми, неки од оних који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божје Краљевство.“+

28 Отприлике осам дана након што је то рекао, повео је са собом Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли.+ 29 Док се молио, променио му се изглед лица, а одећа му је постала блиставо бела. 30 Одједном су се појавила два човека која су разговарала с њим, а то су били Мојсије и Илија. 31 Они су се појавили у слави и говорили су о његовом одласку, који је требало да се догоди у Јерусалиму.+ 32 А Петра и друга два ученика савладао је сан. Кад су се пробудили, видели су Исуса у његовој слави+ и два човека како стоје с њим. 33 И док су они одлазили од њега, Петар је, не знајући шта говори, рекао Исусу: „Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три шатора: један за тебе, један за Мојсија и један за Илију.“ 34 Док је то говорио, појавио се облак који их је заклонио. Кад их је облак покрио, уплашили су се. 35 А из облака се чуо глас:+ „Ово је мој Син, ког сам изабрао.+ Њега слушајте.“+ 36 Док је глас говорио, ученици су видели да је Исус остао сам. Али ништа нису рекли и тих дана никоме нису причали о томе шта су видели.+

37 Кад су сутрадан сишли с горе, Исусу је дошло у сусрет мноштво народа.+ 38 Један човек из народа је повикао: „Учитељу, молим те, помози* мом сину, јер ми је јединац!+ 39 Дух га запоседне и он одједном почне да виче и да се грчи, а на уста му излази пена. И не пушта га док га сасвим не измучи. 40 Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.“ 41 А Исус је рекао: „Неверни и покварени нараштају!+ Докле треба да будем с вама и да вас подносим? Доведи овамо свог сина.“+ 42 Али док је дечак прилазио, демон га је оборио на земљу и бацио у снажан грч. Исус је прекорио нечистог духа и излечио дечака и предао га његовом оцу. 43 И сви су били задивљени кад су видели Божју величанствену моћ.

Док су се они дивили свему што је учинио, рекао је својим ученицима: 44 „Пажљиво слушајте и запамтите шта ћу вам рећи: Син човечји ће бити издат и предат у руке својим непријатељима.“+ 45 Али они нису схватили оно што им је рекао. Значење тих речи било им је сакривено и нису могли да их разумеју, а бојали су се да га питају шта то значи.

46 Затим су почели да расправљају о томе ко је од њих највећи.+ 47 Исус је знао о чему размишљају у свом срцу, па је позвао једно дете, поставио га поред себе 48 и рекао им: „Ко прихвата ово дете у моје име, прихвата и мене. А ко прихвата мене, прихвата и онога који ме је послао.+ Јер ко се међу свима вама понаша као мањи, тај је велики.“+

49 Тада је Јован рекао: „Учитељу, видели смо како један човек истерује демоне у твоје име, па смо покушали да га спречимо, јер не иде с нама.“+ 50 А Исус му је рекао: „Немојте га спречавати, јер ко није против вас, за вас је.“

51 Како се приближавало време да буде узнесен на небо,+ Исус је одлучио да пође у Јерусалим. 52 Послао је неке од својих ученика пред собом. Они су отишли и ушли у једно самарићанско село да му тамо све припреме. 53 Али тамо нису хтели да га приме+ јер је ишао у Јерусалим. 54 Кад су то видели његови ученици Јаков и Јован,+ рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да ватра сиђе с неба и да их уништи?“+ 55 А он се окренуо према њима и прекорио их. 56 И тако су отишли у друго село.

57 Док су ишли путем, један човек му је рекао: „Ићи ћу за тобом куд год пођеш.“ 58 А Исус му је рекао: „Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу.“+ 59 Неком другом је рекао: „Пођи за мном.“* А човек му је одговорио: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свог оца.“+ 60 Исус му је рекао: „Пусти нека мртви+ сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божје Краљевство.“+ 61 А један други му је рекао: „Ићи ћу за тобом, Господе, али прво ми дозволи да се поздравим са својим укућанима.“ 62 Исус му је рекао: „Нико ко стави руку на плуг па се осврће на оно што је иза+ није прикладан за Божје Краљевство.“+