Млади питају . .

Како могу да будем срећан као јединац?

„МРЗИМ то. Мрзим то“, викала је 16—годишња Сју Ен. Али, Ал, који је од ње млађи две године, рекао је: „Волим што сам јединац“.

Обоје, наравно, имају своје разлоге. Но, може ли бити да је Сју Ен пренагласила неповољне, а Ал је углавном видео повољне стране? Како ти — посебно ако си јединац — гледаш на то? Осећаш ли исто што и Сју Ен или као Ал? Или помало као њих обоје?

Покушај да разумеш зашто

Породица с једним дететом је несумњиво светски стандард. Но, стопа наталитета је у неким земљама, нарочито Северној Америци и Европи, пала толико ниско да ће многи милиони деце која се сада рађају бити јединци. А у Кини, која од 1979. године спроводи драстичан програм контроле рађања, процењује се да има 35 милиона породица са само једним дететом. Док је некој деци можда тешко да прихвате такву ситуацију, Елке, једна млада жена која је одрасла као јединица, каже да јој је помогло то што је знала зашто. „Разумела сам разлоге својих родитеља“, објашњава она, „и мислим да је то важно да би дете—јединац било срећно и задовољно“.

Разлози могу бити социјалне, здравствене, или неке друге личне природе. Или то једноставно може да буде ствар економије. Јеси ли, на пример, знао да у Великој Британији и САД трошкови подизања једног детета до његовог одраслог доба могу знатно прећи 100 000 долара? Помножи то са два, три или четири и разумећеш зашто неки родитељи кажу ’једно је довољно’.

Какав год био разлог томе, дете—јединац не треба да буде непотребно узнемирено за своју будућност, Једна студија коју су 1954. године објавили васпитачи Катс и Мосли показала је да се јединци не разликују превише од других. А у новије време је др Алис Лумер, пишући за Родитељски часопис рекла да, премда ће на некога утицати то што је једино дете, „оно што је важније од саме чињенице да је једино дете, је то како се сви услови живота те младе особе комбинују да би га начинили јединственом особом каква јест“.

Очигледно не можеш да измениш своју ситуацију, па тајна среће лежи у томе да уживаш у предности што си једино дете, занемарујући недостатке. Још боље, покушај да извучеш корист из тих неповољних страна. Како?

Претвори негативне стране у позитивне

НЕДОСТАТАК ДРУШТВА: Из дружења с браћом и сестрама учиш да је сваки појединац другачији и да треба учити поштовати мишљење других. То ти може помоћи да и у школи лакше контактираш са другом децом. Но, ако ти недостаје друштво код куће, тада настој да га потражиш негде друго, јер ћеш иначе бити усамљен. Могао би постати склон томе да се повлачиш у себе и да завршиш као усамљеник. То се мора избећи, јер, као што је један мудри стари краљ упозорио: „Ко се одељује, тежиће за властитим себичним жељама; противиће се свакој практичној мудрости“ (Приче Соломунове 18:1, НС).

У ствари можеш да изабереш „браћу“ и „сестре“, наравно уз одобрење родитеља. Ал у томе види праву предност и каже: „Гледам све своје пријатеље који имају такву балаву браћу и сестре, и они сви мрзе једни друге и стално се свађају. Какав је то сукоб!“ Наравно, није тако у свим породицама, но то је вероватно довољно чест случај.

Будући да имаш мање друштва у кући, имаћеш више времена за проучавање, размишљање или развијање одређених вештина. Многи јединци су превладали осећај усамљености или недостатак друштва тако што су много читали. Вероватно није без разлога да се дете—јединац често сматра прерано сазрелим дететом које ће вероватно развити богатији речник, и које ће постићи неки академски успех.

ПРЕВИШЕ ПАЖЊЕ: „Као једином детету родитељи су ми посвећивали превише пажње“, каже Томас и сматра то предношћу. Наравно, претерана родитељска пажња може да буде неповољна за дете, јер се оно може размазити и постати саможиво. Или може да постане мали тиранин. Но, гледајући с позитивне стране, ако сматраш да твоји родитељи имају премало времена за тебе — као што је случај код многе деце — замисли колико би горе било кад би их морао делити с неколико браће и сестара. У ствари неподељена пажња твојих родитеља може да ти помогне да брже сазреш, да се пријатно осећаш у друштву одраслих, и да можеш да разговараш с њима на њиховом нивоу.

ДРУШТВЕНЕ ВЕЗЕ: Један од разлога због којег се Сју Ен жали што је једино дете је следећи: „Кад си сам, немаш никаквих веза . . . Тешко је уговорити састанке. Требаш излазити с дечком најбоље пријатељице твоје пријатељице, или тако нешто . . . Волела бих да имам браћу. Старију браћу“. Међутим, мудро је сачекати одређене године старости за удају или женидбу пре забављања. А ако је пријатељство оно што желиш, не заборави да се друштвене везе могу остварити и кроз пријатеља и пријатељице. С друге стране, недостатак друштвених контаката с члановима супротног пола током поводљивих тинејџерских година и није тако лоша ствар. У данашњем свету који је луд за задовољствима и пренатрпан сексом то чак може бити заштита.

Мисли на друге

Као јединац, можда се слажеш с Џејом, који каже: „Лепо је то што ни са ким не треба да делим своју одећу, ауто, ни било шта“. То је можда лепо, но гледајући дугорочније, ако научиш да делиш с неким, чак и онда кад то не мораш, то ће те више усрећити. Истина, ти немаш браћу и сестре с којима би могао нешто да поделиш, но вероватно имаш рођаке, а сигурно је да имаш пријатеље. А шта има лоше у томе да поделиш нешто са својим родитељима?

Петар је захвалан за време које његови родитељи утроше учећи га да ради својим рукама: „Начинио сам многе поклоне, свакакве, све што сам могао замислити“, каже он, „и то ме научило да можеш да усрећиш друге и притом себе учиниш најсрећнијим од свих“. Да, неко докаже неистинитост узречице „више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35, НС).

Развијај око за потребе других. Можеш ли некоме упутити реч охрабрења? Можеш ли некоме помоћи материјално? Можеш ли да обавиш нешто за болесне и старе? Ако си Јеховин сведок, да ли можеш да поделиш библијско знање с другима или помогнеш сухришћанима да похађају састанке или да се укључе у хришћанско проповедање?

Следи позитивне примере

Библија спомиње једну младу особу која је била „јединица“. Знаш ли ко је то био? Окрени 11. поглавље Књиге о Судијама и прочитај извештај о Јефтиној кћерки, од 29. до 40. ставка.

Јефтина кћерка изгледа да није била усамљено дете, будући да Библија каже да је имала своје „друге“. И очигледно је да није била саможиво или размажено дете. Кад је од ње било затражено да удовољи захтевима у складу са заветом њеног оца, она је била спремна да Божије интересе стави испред природних жеља као што је брак и мајчинство. Многи млади данас следе њен пример.

Узмимо, на пример, Торстена, који сада служи као пуновремени слуга у једној европској подружници Удружења Куле стражаре. Он каже: „Да сам имао браћу и сестре, вероватно се не бих сусретао с извесним проблемима. С друге стране, можда никад не бих доживео многе срећне тренутке које сам доживео уз своје књиге, и можда не бих развио дубоко цењење према истини, према целом братству и према служби, како сада поседујем. Још увек повремено волим да будем сам. Али нисам усамљен, јер сам научио да будем увек нечим запослен. Више нисам јединац — бар не у потпуности“.

И ти можеш, попут Јефтине кћерке и попут Торстена, да пронађеш срећу као јединац.