Уметност декорисања штапова

Од дописника Пробудите се! из Британије

„ИЗНЕНАДИМ се сваки пут када сазнам да постоје велика подручја Британских острва где нико нема појма на шта мислите када кажете да вам је хоби декорисање штапова“, каже један мајстор те уметности.

Многима су добро познати штапови за ходање или пастирски штапови. Декорисање штапова претвара ове обичне алатке у необична уметничка дела. Пастири и радници на фармама већ вековима запажају да ова фасцинантна вештина захтева поприличну умешност — и веома много стрпљења. Али шта је све укључено у декорисање штапова?

Одабрати дрво

Први корак је одабирање дрвета. Може се употребити било које дрво правих пропорција — глог, јабука или крушка. Зеленика се често бира због својих истакнутих и привлачних чворова. Али многи декоратери штапова више воле да користе лесково дрво. Понекад дрво има младицу која избија из малог угла према грани или корену. То омогућава да се цели штап — дршка и тело — обликује од једног јединог дела дрвета.

Када је најбоље одсећи стабљику? Обично када је дрво уснуло и биљни сок не тече, иако многи декоратери штапова остају при томе да је најбоље учинити то сместа — пре него што га неко други нађе! У сваком случају, када је декоратер задовољан пошто је одрезао прикладан комад материјала, он мора намастити или обојити крајеве одсечка, да би спречио пуцање тог комада. Дрво се мора сушити, што је процес који може потрајати две или више година. Тек тада декоратер штапова може почети с резбарењем.

Обликовати дршку

Када штап нема природну дршку, или главу, декоратер је може направити од крављег, овчијег или јарчијег рога. Попут тела штапа, и рог се мора сушити, обично годину дана. Тада, користећи стегу, декоратер штапова обликује рог у жељени облик. Генерацијама би пастири користили ковачку ватру, кипућу воду, жеравицу од тресета или чак врелину изнад петролејске лампе да би добили савитљив рог. Тада би он био спреман да се претвори у било шта што би пастирова машта и вештина могли произвести. На пример, могао би изрезбарити дршку у облику шкотског овчара, птице, смеђе пастрмке, фазанове главе или неке мале животиње.

Кад је рог изрезбарен, декоратер штапова поклања велику пажњу детаљима. На пример, ако обликује пастрмку, кости репа и пераја гравирају се врелим гвожђем а заобљено длето се користи да би се обликовала свака засебна крљушт. Очи се могу направити од рога црног бивола. Тинта, чешће него боја, користи се за бојење тела. Биће потребно више од једног слоја, па наношење тинте на полирану површину може бити заморно. Задњи корак је заштитити боју премазивањем рога лаком.

Готово уметничко дело

Рог је причвршћен за тело челичним шрафом, ексером или дрвеним клином. Тада декоратер штапова вешто изгланца своје уметничко дело фином челичном вуном. Затим га исполира и прелакира његово тело. „Да бих направио пастрмку, изрезао пераја итд., и истругао тело пастрмке, обојио је и лакирао довољно добро да бих добио награду на такмичењу, требало би ми око 100 сати“, пише један искусни декоратер штапова.

Непобитно, декорисање штапова је заморан посао. Међутим, коначни резултат може бити право уметничко дело, а неки су чак доспели и на такмичења. У сваком случају, декоратер штапова на своје умеће гледа као на подсетник на мирнија времена, противотров за стресове и напетости савременог живота.