Петлић камењар — лепотан амазонске џунгле

Од дописника Пробудите се! из Бразила

ЧАК и сувопарни природњаци на крају постану поетични када описују гијанског петлића камењара, блиставу, мало познату птицу амазонске кишне шуме.a Један од њих је написао: „Грудва блештавог пламена.“ „Ватрена комета“, рекао је други. „Тешко ју је надмашити у... начисто очаравајућој привлачности“, закључио је трећи. Поглед на њу, сви они се слажу, нешто је што се не заборавља. Међутим, шта је то што ову птицу величине голуба чини тако упечатљивом? Један од разлога је њена разнобојна појава.

Мужјак петлића камењара размеће се наранџастом крестом која изгледа као лепеза и која прикрива цели његов кљун. Кестењаста пруга, која се протеже дуж руба кресте, наглашава њен беспрекорно полукружан облик. Од кресте до канџи, ова птица је обавијена претежно наранџастим перјем. Њена крила, црна с белим праменом, прекривена су паперјастим слојем златнонаранџастог перја, због којег изгледа као да је умотана у шал. „Њихов облик и појава“, резимира књига Birds of the Caribbean, „упечатљиви су мимо сваке речи.“ Ипак, ова птица, осим свог изгледа, има још тога чиме вас може очарати. Њено перје осликава њену ћуд. Како то?

Па, сложићете се да у тамнозеленој кишној шуми, светлонаранџасти костим тешко да је оно што бисте обукли ако желите да останете непримећени. Међутим, овај кицош из џунгле жели да буде виђен. Он користи свој раскошан изглед да би протерао супарнике и да би привукао љубитеље.

Погранични спорови и препирке око наслеђа

Почетком године, за време сезоне парења, мужјак петлић камењар силази у јасно разграничена шумска подручја названа певалишта, која су његова позорница за годишње плесове удварања. Годинама су природњаци сматрали да је његово удварачко ђипање само игра — весела приредба на шумском тлу. Међутим, недавно су схватили да певалиште није само плесни подијум, него и борилиште и изложбени салон. Зашто?

Након што група петлића камењара изврши инвазију на певалиште, свака птица означи парче шумског тла као своју приватну територију тако што га очисти од опалог лишћа. Он такође заузима седала на лозама изнад свог подручја, тако да је његова територија у облику ваљка ширине око 1,5 метара и висине 2 метра. Са око 50 птица нагураних у једно певалиште, каже истраживачица Пепер В. Трејл, њихова подручја су „једна од најгушће збијених међу свим птицама које користе певалишта“. Које су последице тога? Погранични спорови и препирке око наслеђа.

Њихови погранични спорови представљају узбудљиве али безопасне ратне игре — експлозију климатања главом, цвоктања кљуном, клепетања крилима и зујања перјем, што је још све наглашено кукурикањем и високим скоковима у ваздух. Након минут или два, када свака птица осети да је импресионирала ону другу, обе се повлаче унутар својих граница. Међутим, када две птице баце око на исто посебно лепо парче певалишта које је остало упражњено након смрти неке друге птице, препирка се претвара у класичну битку за наслеђе.

„Птице споје своје снажне канџе, млате једна другу крилима и повремено укрсте кљунове. Такве борбе“, пише Трејлова у часопису National Geographic, „могу потрајати и до три сата и оставити задихане борце.“ Ако је резултат изједначен након ове прве рунде, птице направе паузу, али након тога, борба петлова се наставља и траје све док се не установи ко је једини наследник. Никакво чудо што је ова птица добила име петлић камењар!

Чак и пре него што се шумска прашина слегне, пргави рвач се претвара у живу статуу и певалиште постаје изложбени салон. Чему овај нови чин? Задњи део имена ове птице, петлић камењар, указује на одговор.

И победник је...

Док се мужјаци свађају на шумском тлу, неколико птица неупадљивих боја тихо крпе своја гнезда у заклоњеним удубљењима у оближњим стенама. Да, то су женке петлића камењара. За разлику од мужјака, женка не би баш победила на птичјем такмичењу у лепоти. Истраживач Дејвид Сноу тактично пише да је она „много другачија птица“. Њена глава има малу круну, „кржљаву верзију мужјакове величанствене кресте, која њеној глави само даје помало смешан изглед“. Њене кратке ноге с великим стопалима носе сивосмеђе тело „прилично корпулентног, незграпног облика“.

Упркос томе, за наше кицоше из џунгле, она је мис. Када нечујно долети на гране изнад певалишта, она својим узбуђеним позивом кијуу проузрокује да се свака наранџаста глава окрене, и изазива почетак параде која се сврстава „међу најзанимљивије и најимпресивније представе удварања у птичјем свету“ (The Life and Mysteries of the Jungle). Шта се дешава? Истраживачица Трејл каже да, чим се женка појави, „певалиште експлодира од боја, покрета и звукова“, док сваки мужјак покушава да засени остале и привуче пажњу посетитељке. Затим, мужјаци скоче са својих седала и уз тутњаву и крештање, спусте се на своја подручја. Њихова размахана крила привлаче пажњу женке и такође чисте подручје од опалог лишћа. Затим, урнебес изненада престаје. Стигао је одлучујући тренутак.

Сваки мужјак се савије и укочи, и док му је парадно перје потпуно раширено, парализује се као да је у трансу. Лепезаста креста му скрива кљун, док китњасто перје чини да његово тело изгледа нејасно, попут цвета наранџе који је опао на шумско тло. „Разметање петлића камењара је тако необично“, каже један извор, „да је на први поглед тешко поверовати да се ради о птици.“

Ипак, женка зна да разликује цвет од просиоца, и спушта се према тројици или четворици немих мужјака, који стоје испружени, с леђима окренутим према њој. Међутим, њихове главе су нагнуте тако да једним оком гледају навише, погледом усмереним на награду. Пролазе минути док се женка одлучује, али коначно, она изабира победника. Слеће иза свог фаворита, скочи према њему, нагне се напред и кљуцне свиленкасте рубове његовог крилног перја. Затим, мужјак живне. Паре се у његовом дворишту или на оближњем седалу. Након тога, женка одлеће. Често се враћа истом мужјаку када се приближи следећа сезона парења.

До следеће сезоне удварања, тај кицош из џунгле заборавља на своју партнерку и не замара се бригом око потомства. Тако безбрижан, спрема се за следећу представу, док женка сама подиже породицу. У праву сте, то звучи као непоштена подела радних задужења, али за женку и њене пилиће је баш добро то што се мужјак држи подаље од њих. На крају крајева, имати наранџасту птицу која вам парадира око гнезда паметно је колико и имати неонску рекламу која показује на ваше скровиште.

Следеће поколење

Женкино тамно перје је савршен покривач за два пегава, смеђкаста јајета која она полаже у гломазно гнездо од блата, залепљено на стену помоћу пљувачке те птице. Након што мајка четири седмице прележи на јајима, пилићи се излегу. Иако нису лепотани кад се роде, добро су опремљени да поднесу дане које проведу у гнезду. Убрзо након што изађу из љуске јајета, објашњава истраживачица Трејл, они се својим оштрим канџама закаче за оплату гнезда и јаким ногама се чврсто држе да не испадну, кад год се мајка бори да има на шта да стане.

Мајка марљиво храни пилиће воћем и повремено инсектима или гуштерима. Након годину дана, перје младог мужјака још увек је смеђе, али његова глава се већ дичи малом крестом. У старости од две године, његова смеђа пера замењује златнонаранџасто перје, које га претвара, како је један природњак написао, у „једну од најлепших птица на свету“.

Упркос уништавању шумског дома петлића камењара, љубитељи природе се надају да човек неће овом шареном амазонском уметнику отети шансу да настави свој очаравајући животни плес.

[Фусноте]

[Оквир на 17. страни]

Лична карта петлића камењара

Научно име: Rupicola rupicola, или „онај који станује међу стенама“

Породица: Cotingidae

Подручје које настањује: северни део Јужне Америке, у амазонском басену и око њега

Дужина: око 30 центиметара

Гнездо: направљено од блата и биљних материјала који су спојени пљувачком, тешко око 4 килограма

Младунци: обично два јајета годишње; период инкубације је 27 до 28 дана — „један од најдужих познатих периода међу птицама врапчаркама“

[Мапе на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Подручје на којем живи гијански петлић камењар

ЈУЖНА АМЕРИКА

[Извор слика]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Извор слика на 15. страни]

Kenneth W. Fink/Bruce Coleman Inc.