Тактична краљица која је победила бискупа сплеткароша

Од дописника Пробудите се! из Јужне Африке

У ДРУШТВУ својих верних дворских дама, енглеска краљица Катарина Пар осећа се сигурно. Болест краља Хенрија VIII, заједно са интригама дворског живота, узима свој данак од њега. Док краљица разговара са једном пријатељицом, једна од њених дворских дама утрчава унутра, стишћући у руци лист папира. Сва без даха, она додаје Катарини тај лист. Узнемирена забринутим мргођењем које се види на лицу дворске даме, краљица са оклевањем узима папир. Очигледно је случајно испао неком чиновнику изван краљичиних одаја.a

Док чита, Катарина пребледи. Њена неверица претвара се у ужас. То је списак оптужби за јерес упућених против ње, које је потписао краљ. Она бризне у плач и готово да се сруши на под, али пријатељице је прихватају. Покушава да се смири, да трезвено размишља, али превише је узнемирена. Њене даме јој самилосно помажу да прилегне.

Она лежи, али нема мира. Пред очима јој пролазе слике догађаја из њеног брака с краљем Хенријем VIII. Имала је 31 годину, двапут се удавала, оба пута остала удовица и размишљала је да се уда за елегантног Томаса Симора. Али краљ је имао другачије планове. Запросио ју је. Како је могла да га одбије? То је сигурно била част, али част која је са собом повлачила брдо проблема. Дана 12. јула 1543. постала је његова шеста жена.

Хенри више није био елегантан, атлетски грађен витез, као што је био у младости. У својој 52. години био је врло гојазан и подложан наглим променама расположења, а чиреви на ногама су га мучили до те мере да је повремено тешко могао да хода, па су га морали носити у столици.

Па ипак, Катарина је користила своју позамашну интелигенцију и своје таленте да би свој брак учинила успешним. Постала је другарица његово троје деце из претходних бракова. Снажно се напрезала да буде угодна жена. Када су га болеле ноге, она би му одвраћала пажњу живахним разговором, често на тему религије. Донела је краљу нешто спокојства у његовим касним годинама.

Сада покушава да се осврне на свој живот с краљем. Где је погрешила? Осврће се на недавни сусрет с њим. Те вечери били су присутни неки од његових дворана и изгледало је да је био добро расположен. По свом обичају, поставила је неко религиозно питање о којем су већ раније расправљали. Био је зловољан и грубо ју је прекинуо. Била је изненађена, али приписала је то његовом нерасположењу. Обично је уживао у таквим разговорима и није приговарао њеном занимању за религиозна питања.

Присећа се у мислима ко је све том приликом био присутан. Мисли јој се стално враћају на једног човека — Стивена Гардинера, знаног непријатеља.

Бискуп сплеткарош

Гардинер, бискуп од Винчестера и краљев саветник, утицајан је човек и противник религиозне реформе. Он је киван на Катарину, како због њеног интересовања за религиозне промене тако и због њеног утицаја на краља.

Када је Хенријев главни саветник, Томас Кромвел, изманипулисао да Гардинер изгуби свој положај главног краљевог секретара, Гардинер је тражио прилику да се освети. Био је укључен у заверу која је довела до Кромвеловог пада и погубљења. Гардинер је био фрустриран и због тога што га је Хенри превидео и за надбискупа од Кантерберија наименовао релативно незнаног Томаса Кранмера, који је гајио симпатије према протестантима. На Кранмерову срећу, Хенри је осујетио заверу коју су Гардинер и остали ковали против њега.

Опасност за Катарину и њене дворске даме наглашена је још једном недавном сплетком бискупа Гардинера. Једна млада жена, Ен Аскју, била је отворени заговорник религиозне реформе. Била је у затвору, чекајући погубљење због јереси. Али Гардинера је она занимала из другог разлога. Он је желео доказ да је она имала контакт са утицајним дворским дамама, што је такође могло инкриминисати краљицу. Један Гардинеров пријатељ, Томас Рајотесли, један од краљевих водећих саветника, отишао је да испита Ен Аскју.

Мучена на справи за растезање

Рајотесли је неко време саслушавао Ен, али није добио оптужујући доказ који му је био потребан. Коначно, наредио је да је вежу на справу за растезање,b иако је било противзаконито да се ова справа за мучење користи на женама. Када је ни то није натерало да проговори, Рајотесли и још један саветник лично су окретали ту справу и развукли је до краја, али још увек нису добили жељени податак.

Помисао на патње кроз које Ен Аскју пролази доводи Катарину до суза. Она осећа да је неко ушао у собу. Једна од њених дама улази и каже јој да је краљ послао свог лекара, др Вендија, да је прегледа. Љубазни доктор је пита за здравље и преноси јој краљеве изразе бриге за њено здравље.

Доктор објашњава како му се краљ поверио о завери против ње и заклео га на поверљивост. Па ипак, др Венди јој исприча целу причу — да је он, након што је она те ноћи отишла, саркастично коментарисао како му је врло утешно да га у његовој старости „учи [његова] жена“.

Гардинер је угледао своју прилику и искористио је. Рекао је да је краљица скривала јеретике и да су њене активности издајничке, да представљају претњу краљевом ауторитету. Рекао је да, ако им се да времена, он и други ће донети краљу доказе за то. Љутити краљ се сложио да потпише оптужницу против ње, која се састојала од више ставки.

Након што јој је испричао ове догађаје, др Венди је наговара да што пре оде до краља и понизно га замоли за опроштај. То је једини начин да надмудри своје непријатеље, који се неће смирити док она не буде затворена у лондонском Тауеру и све док не буду имали довољно доказа да је осуде на смрт.

Катарина увиђа мудрост овог савета и касно једне вечери, након што је чула да је краљ у својим одајама, пажљиво се облачи и понавља оно што ће му казати. Придружују јој се њена сестра и једна пријатељица, лејди Лејн.

Мудра, разборита краљица

Краљ седи и шали се с неким од својих племића. Са осмехом на лицу дочекује своју супругу. Затим скреће тему разговора на религиозне ствари. Он моли Катарину да реши сумње које он осећа у погледу неких ствари. Катарина сместа уочава замку. Даје све од себе да да̂ искрен и поштен одговор.

Она каже да је Бог створио жену након човека — подређену њему. Затим наставља: ’Од тада, Бог је поставио једну тако природну разлику између мушкарца и жене да је ваше величанство тако изванредно у мудрости а ја толико подређена вама у сваком погледу; па како онда изгледа да ваше величанство у тако сложеним религиозним питањима тражи мој суд?‘ Она затим признаје да јој је он у свему поглавар, други, одмах иза Бога.

’Није тако‘, одговара краљ. ’Постала си доктор тако да ти нас можеш упућивати, а не да ми тебе упућујемо или усмеравамо.‘

Она одговара: ’Ако ваше величанство има такво мишљење, онда ме је ваше величанство веома погрешно схватило; мене која сам увек сматрала да је недолично и противно здравом разуму да жена преузме улогу подучаваоца или учитеља свог господара и мужа; већ, уместо тога, да учи од свог мужа и да је он поучава.‘ Она надаље објашњава да, када је разговарала с њим о религиозним стварима и понекад изразила своје мишљење, то није чинила како би унапређивала своје идеје. Уместо тога, тиме што се укључивала у разговор, она се надала да ће му одвратити пажњу од болова које је осећао због болести.

’А је ли стварно тако, драга?‘ пита краљ. ’И ниси усмеравала своје аргументе како би постигла неки зао циљ? Онда смо опет одлични пријатељи, као никада пре.‘ Још увек седећи, позива је к себи, срдачно је загрли и пољуби је. Он каже да му је ова вест боља од изненадног поклона у вредности од стотину хиљада фунти. Настављају угодан разговор док јој он око поноћи не да дозволу да оде.

Следећег дана краљ одлази у своју уобичајену шетњу по краљевском врту, у пратњи два дворанина из своје ложнице. Замолио је краљицу да му се придружи, и она се појављује на време, са своје три дворске даме. Хенри је пропустио да каже Катарини да је то било раније договорено време за њено хапшење. Такође је пропустио да Рајотеслија, који је требао да изврши хапшење, обавести о свом помирењу с краљицом. Док се они забављају, Рајотесли се појављује са 40 краљевих стражара да ухапси краљицу заједно с њеним дамама.

Хенри се издваја из групе и позива Рајотеслија, који пада на колена пред краљем. Остали из групе не могу чути шта краљ говори, али га чују како у бесу изговара речи: ’Подлаче! Звери! Будало!‘ Наређује Рајотеслију да му се губи с очију.

Када се краљ врати к њој, Катарина покушава да га смири благим речима. Она чак говори у корист Рајотеслија, говорећи да, шта год да је учинио, може бити да је учинио грешком.

На то краљ одговара: ’Драга, веруј ми на реч, он је према теби био бестидан подлац и зато пусти га.‘

Тако је Катарина била спасена од својих непријатеља, а бискуп Гардинер је изгубио краљеву милост. Краљица је победила бискупа сплеткароша. Игра је била завршена.c

[Фуснота]

[Слике на 21. страни]

Краљица Катарина Пар

Бискуп Стивен Гардинер

[Извор слике]

Минијатура Катарине Пар: Љубазношћу National Portrait Gallery, London; Стивен Гардинер: National Trust Photographic Library/J. Whitaker

[Слика на 22. страни]

Хенри VIII је осудио Томаса Рајотеслија пред краљицом

[Извор слике]

Холбајнов портрет из књиге The History of Protestantism (том III)

[Извор слике на 20. страни]

Позадина на странама 20-2: Из књиге The Library of Historic Characters and Famous Events, том VII, из 1895.