Рио де Жанеиро — диван и изазован

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА

РИО ДЕ ЖАНЕИРО има све — плаже, брда, језера, тропску шуму. „Тако је привлачан да не знате где прво да погледате!“ узвикнуо је један посетилац. Многи сматрају да је Рио де Жанеиро, или једноставно Рио, један од најлепших градова на свету. Иако реч „рио“ значи „река“, град заправо лежи у заливу. (Видите оквир на 18. страни.)

Наравно, с 11 милиона људи који живе у метрополитанској области, Рио има своје проблеме — насиље, незапосленост и недостатак стамбеног простора, а да и не спомињемо загађење и хаотичан саобраћај. Упркос томе, Риови становници поносно кажу за њега да је Cidade Maravilhosa (Величанствени град). Према речима једног Кариоке:a „Рио је весео град. Плаже и брда која по сунчаном дану видимо на путу до посла и назад орасположују нас.“ Идилична слика? Погледајмо.

Заливи, плаже и обиље сунца

Наша полазна тачка је залив Гванабара — родно место Рија. Његових 380 квадратних километара истачкано је шумовитим острвима, и окружено брдима и планинама, од којих су најпознатије Корковадо (што значи „Грбав“) и Глава шећера (на португалском, Pão de Açúcar). Корковадов врх, који је 704 метра изнад залива, има на врху 30 метара високу и 1 145 тона тешку статуу Христа с раширеним рукама. Глава шећера, висока свега 395 метара, добила је своје име по свом облику који подсећа на фишек који су користили колонијални прерађивачи шећера. Посетиоци се на Корковадо могу попети помоћу једног возића или аутомобилом, док се на врх Главе шећера посматрачи превозе помоћу једне жичаре. Поглед на Рио, град уметнут између дубоког плавог мора на једној страни и богате зелене шуме и вијугавих контура језера Родриго де Фреитас на другој, одузима дах.

Изврсне беле пешчане плаже заједно са сунцем — обиљем сунца — чини Рио туристичким сном. Као што и можете очекивати, с летњим температурама које достижу 40 степени Целзијуса, више од 70 плажа дуж Риове 90 километара дуге обале, заиста су препуне. Која је плажа најбоља? Одговор зависи од купача. За Кариоке, плажа служи као место за рандеву, соба за читање, фудбалски терен, одбојкашки терен, бар, ресторан, игралиште, концертна дворана, гимнастичка сала и канцеларија, као и место за купање. Сваког јутра, Риова шеталишта су крцата џогерима и бициклистима. А по сунчаном дану, плаже су увек препуне. Међутим, и поред овог на изглед лагодног живота, Кариоке морају напорно радити да би зарадили за своје место под сунцем.

Све до краја 19. века, град Рио био је натискан око плажа залива Гванабара. Затим су тунели који су били изграђени да би се залив повезао са океанским плажама усмерили ширење града ка југу. Године 1923, са отварањем хотела Копакабана Палас, једног од првих луксузних хотела у Јужној Америци, прва плажа која је постала чувена била је Копакабана, „Мала морска принцеза“. Касније, током ’60-их, место за састанке интелектуалаца и боема постала је плажа Ипанема. Уколико се у Ипанеми нешто није сматрало модерним, онда то и није било модерно. Најновија и највећа плажа у Рију која се развила јесте Бара да Тижука (дугачка 18 километара), коју зову бразилски Мајами. То је место највећих тржних центара у граду, као и многих нових стамбених зграда.

Шума окружена градом

Зеленило је важан део Риовог изгледа; 141 хектар велика ботаничка башта где влада спокој, смештена у центру града, само је на неколико минута од плажа пуних вреве. Ова башта, која је отворена у 19. веку, има више од 6 200 врста тропског биља и дрвећа.

Још једно место где се може побећи унутар града јесте шума Тижука. Смештена је на око 20 километара од центра Рија, налази се на преко 65 квадратних километара и вероватно је највећа градска шума на свету. У њој се налази део атлантске шуме, која се једном простирала дуж целе бразилске обале. Посетиоци могу видети величанственог ружичастог жекитибија заједно с прелепим, жутим цвећем канилас-сантаса. Ту се налазе и упадљиви плави лептири из реда Морфо. Што се тиче птица, није ништа необично видети шарене зеленоглаве или црвеноврате тангаре.

Посета центру

Центар Рија је сав у некој журби — ту су људи који хитају свуда и мноштво буке и врелине. Пешаци се боре за простор с уличним продавцима, који продају практично све, од увезених електричних апарата до одеће, зачина и мелема за жуљеве. Можете уживати у вожњи трамвајем преко 42 свода од пуног гранита, позната као Аркос да Лапа. Њих су изградили Индијанци и робови између 1712. и 1750, и првобитно су били аквадукт којим се преносила вода до центра Рија. Међутим, 1896. се почело с трамвајским превозом преко аквадукта, чиме је он био претворен у вијадукт.

У центру се налази и европски део града. Национални музеј лепих уметности, изграђен између 1906. и 1908, има фасаду која подсећа на музеј Лувр у Паризу, а његове обојене плоче и мозаици подсећају на италијанску ренесансу. Још једна важна зграда јесте градско позориште, отворено 1909, у које стаје 2 357 гледалаца и чији је изглед по узору на Париску оперу.

Фудбал и самба

Кариоке уживају у доброј фудбалској утакмици, и кад треба да се играју утакмице из важне лиге, стадион Маракана постаје центар пажње. Познат је као највећи фудбалски стадион на свету, и на њему се играју утакмице којима присуствује и до 200 000 навијача. Тренутно је максимални дозвољени капацитет ограничен на 100 000, из безбедносних разлога и ради удобности навијача.

Омиљени плес мећу Кариокама јесте афричка самба. Школе самбе којих има по целом граду привлаче хиљаде играча — мушкараца, жена и деце — често из комшилука. Током карневала, баш пред Велики пост, ове школе — свака са и до 5 000 играча — иду кроз Самбодром, огромно специјално изграђено место за параду, које пролази између две паралелне бетонске трибине на које може да стане до 100 000 људи. Нажалост, карневал је више постао познат по својим неумереностима, које иду од вожње у пијаном стању до злоупотребе дроге и сексуалног промискуитета.

Рио има својих проблема

Све док га у ’50-им није претекао Сао Пауло, Рио де Жанеиро је деценијама био бразилски индустријски центар. Сан о бољим животним условима водио је многе до тога да напусте живот на селу и да се преселе у Рио, присиљавајући тако део градског становништва да се збије у стамбене блокове док су они с мање среће отишли у брда и изградили групе импровизованих места за становање — насеља страћара, то јест фавеле. У почетку, она су била направљена од расклопљених кутија и лимова, с којима су била и покривена. Нису имала ни струју ни канализацију, ни воду, али је бар то што су близу посла олакшавало живот њиховим становницима. Данас, огромна насеља страћара прекривају брда одмах иза отмених стамбених зграда које се налазе дуж Копакабане и Ипанеме. Мало места на свету представљају тако видљив контраст између богатих и сиромашних.

Новија насеља страћара изграђена су од цигала. Урбанисти су покушавали да направе нека побољшања правећи улице и уводећи инфраструктуру; али то није лак задатак. Према недавном истраживању, у више од 450 Риових насеља страћара живи близу 900 000 људи. У Росињу, највећем таквом насељу, живи 150 000 људи. „То је као град унутар града“, објашњава Антонио, који живи тамо али ради у једној банци у Ипанеми. Становници имају кабловску телевизију, радио и једну FM радио-станицу, као и професионални фудбалски тим и школу самбе. Али живот у насељу страћара има и сурову страну. Летње кише изазивају одроне с брда̂, због чега долази до повреда, па чак и смртних случајева. Недавни програм пошумљавања уклонио је куће изграђене на неким опасним подручјима, и тако је поправио ситуацију.

Још један велики проблем јесте организовани криминал. Његове главне жртве су млади који граде своју каријеру као дилери дроге. Односима између дилера̂ дроге и становника управљају извесна правила. „У насељима страћара практично да нема крађа, пљачки нити силовања. Нико се не упушта у такве ствари. Људи знају да ће их други убити ако то буду урадили“, објашњава Жоао, који 40 година живи у једном таквом насељу страћара. Дилери дроге кажњавају злочине који нису повезани с дрогом како би задобили подршку и наклоност становништва. „Иако су се ствари нешто мало промениле“, додаје Жоао, „још увек је уобичајено да становници затраже од дилера̂ дроге да плате сахрану, купе лекове или храну, плате кирију или забаву.“

Други изазови

Будући да лежи између мора и планина, Рио је израстао на мочварном тлу — месту које тешко да је погодно за развитак великог града. Током година, било је неопходно водити „битку против ова три елемента: мочвара, мора и планина“, објашњава књига Rio de Janeiro — Cidade e Região (Рио де Жанеиро — град и регион). Да би се та битка добила, морали су се изградити безбројни тунели и насипи који повезују различите делове града. Пруге су такође играле важну улогу у насељавању периферних делова, иако је путовање возом и дан-данас права авантура. „Толико много људи покушава да уђе у воз, да уопште не морате да се напрежете да бисте ушли. Други вас угурају“, објашњава Сержио, који мора да ухвати воз у предграђу у пет ујутро како би стигао на посао у седам. Возови су толико пуни да често излазе из станице са отвореним вратима и путницима који висе са страна вагона. Најсмелије Кариоке чак седну на кров, сурфирају на возу, како они то зову. Било каква грешка у избегавању електричних каблова значи скоро сигурну смрт.

Још један изазов јесте заштита залива Гванабара, симбола лепоте овог града. Према извештају Светске банке, вода је на неким местима „због огромног изливања отпадних вода и непрерађеног (или делимично прерађеног) отпада, мало боља од самог отпада“. Штета је огромна и укључује смањивање броја врста риба, што погађа 70 000 рибара који живе од залива. Страх од загађених плажа такође тера туристе. Влада покушава да прошири канализациони систем и надгледа индустрију. Риова кампања против загађења је за свој симбол усвојила два делфина. Организатори предвиђају да ће у заливу Гванабара делфини пливати пре 2025. године!

Рио је још увек леп!

Након овог кратког погледа на Рио, каква је ваша оцена? За већину туриста и Кариока, Рио је још увек леп! А како је са изазовима? Било би лепо када би могли да се савладају. Али док то не буде био случај, све што Кариоке могу да учине јесте да се што је могуће више привикну на проблеме овог града и уживају у његовој лепој средини. То је оно што су они и научили да раде, уз креативност и хумор.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 18. страни]

Кључни догађаји у Риовој историји

1502: 1. јануара, Андре Гонсалвес, португалски морепловац, погрешно сматрајући да је улаз у залив Гванабара ушће неке реке, назива ту воду Рио де Жанеиро (река Јануар).

1565: Естасио де Са, вођа португалских снага, оснива мало насеље између врхова Глава шећера и Кара де Као, да би се борио против Француза, који су такође хтели тај регион. То насеље постаје град Рио.

1763: у настојању да контролишу огромне количине злата и дијаманата који пролазе кроз луку на путу из оближње државе Минас Жераис за Португал, Португалци подижу Рио на статус престонице. Појачава се трговина афричким робљем.

1808: стиже португалски двор, бежећи пред инвазијом Наполеона I у Португал, те Рио постаје привремено седиште португалске монархије. Рио остаје престоница све до изградње Бразилије, 1960. године.

[Извор]

ФОТО: MOURA

[Слика на странама 16, 17]

Плажа Бара да Тижука

[Слика на 17. страни]

Маракана, највећи фудбалски стадион на свету

[Слика на 18. страни]

Аркос да Лапа, аквадукт који је постао вијадукт