Посета једном егзотичном врту
МОЈА мајка је волела и узгајала руже. Као дете сам сате проводио с њом у врту, плевећи, поткресујући, режући и негујући биљке. Показала ми је да је вртларство забава. Посадила је у мени занимање које је остало целог живота.
Моји вртларски дани су били прекинути када сам од куће отишао на колеџ на Калифорнијском универзитету у Берклију. Док сам студирао за инжењера, дивио сам се лепим вртовима у студентском граду. У Вијетнаму је беснео рат, и преда мном је била велика промена.
Одлучио сам да се пријавим у мировни корпус и послан сам на обуку у Вашингтонски универзитет. Тамошњи студентски град је био попут раја. Где год сам погледао била су језера, вртови, травњаци и планине покривене снежном капом. Онда сам 1964. отишао у Ла Паз, у Боливији, да бих радио као наставник на Универзитету у Сан Андресу. Каква разлика! С нивоа мора отишао сам на висину од 3 500 метара. Тамо је било мало растиња, а од вртларства је остало само сећање.
Након две године у Боливији, добио сам место наставника на Хавајима, у средњој школи у Вахајави. Живео сам у кућерку на самој плажи у Сансет Поинту. И заљубио сам се у палме и друго тропско биље. Осећао сам се као у рају. Онда ми је синула једна мисао — да једном у будућности уредим врт с палмама као главном атракцијом?
Вратио сам се у Сан Дијего, и затим наредних 18 месеци провео идући аутостопом из Калифорније до Огњене земље, у Аргентини. У том периоду сам почео да читам Библију. Путујући сам провео многе дуге сате у џунглама, вртовима и парковима и медитирао сам о ономе што сам читао у Библији. На крају сам се 1972. вратио у Сан Дијего и започео дуг и пријатан стаж наставника математике у Коронаду, у Калифорнији. Идеја да у свом дворишту имам врт с тропским биљем, почела је да зри.
Први врт
У мају 1973, купио сам једну кућицу близу Тихог океана, у Оушен Бичу, у Калифорнији. Имао сам малу кућу на врху једног брда, велико двориште и љубав према вртларству. Амбијент је био савршен за оно што долази — мој јединствени врт.
Испрва сам насумце садио биљке. Био је то експеримент на срећу. Ако ми се нека биљка допала, ја сам је купио и засадио. Садио сам све што ми је запело за око и што ми се свидело. Гледао сам како расту — воћке, борови, листопадно и зимзелено дрвеће, жбуње, шипражје и цвеће. Било је ту све што вам падне на памет.
Многе од тих биљака памтим још од детињства. Гајење биља је било нешто умирујуће, забавно, награђујуће и попут терапије. Медитирао сам о лепоти, облицима, сложености и сврси ових творевина.
Пошто ми се није баш свака биљка свиђала и уклапала у мој образац, многе нисам искористио. Трагао сам за неким посебним изгледом. Биљке које су биле неугледне и превише нападне нису биле добродошле. Око њих је било превише посла и превише тога за одржавање! Такође сам желео ретке биљке — не неке уобичајене, односно баштенске. Требало ми је неко посебно обележје. А онда сам га пронашао!
Моја прва палма
Године 1974, отишао сам до локалног расадника и угледао кључ моје потраге. Била је то прелепа палма с грациозном чуперастом крошњом повијених, плавичастозелених и перасто дељених листова. То је Butia capitata, која има слаткасто, воћно семење и која је по мишљењу многих најлепша палма на свету. Она потиче из Јужне Америке, лако се гаји и израсте до 5 метара. Најзад сам имао визију свог врта, то посебно обележје — ретке тропске палме из целог света! Одлучио сам да узгајам палме, „Краљице у царству биљака“.
Није прошло много и ја сам већ набављао ретке егзотичне палме по разним расадницима. Тако је у забаченом углу једног расадника стајала још једна фантастична палма, уносећи ми се у лице — плава мексичка палма. Она има круте, плавозелене, лепезасте листове (у облику раширеног длана) који штрче из крошње с врха стабла. Цвасти се свијају у прелепим нежножутим луковима. Старије дрво може израсти и до 12 метара.
Сада сам се стварно загрејао за палме. Где да пронађем још ових ретких биљака? Кренуо сам да се распитујем у Сан Дијегу, али безуспешно. Онда сам пронашао златни извор информација — Јужнокалифорнијски огранак Међународног удружења за узгајање палми. Ово удружење има на хиљаде чланова у 81 земљи. Удружење има обиље информација о свакој палми за коју човек зна — преко 200 родова и око 3 000 врста. Јужнокалифорнијски огранак издаје The Palm Journal за своје чланове, и то је непроцењиви извор свежих информација.
Ова сарадња ми је омогућила да за свој мали врт набавим и узгајам преко 150 врста палми. Кажем да је мали, зато што има само 650 квадратних метара. Моје палме представљају само мали део до сада откривених врста. Које су ми миљенице?
Неке од лепотица у мом врту
У ствари, волим све своје дрвеће, али се неко од њих заиста издваја. Неко ми се нарочито свиђа због егзотичног изгледа или бодљикавог, односно чекињастог оклопа; друго опет због боје или величине, а неко чак и зато што успева на медитеранској клими јужне Калифорније.
Једно моје посебно дрво потиче с Мадагаскара, на источној обали Африке. То је палма Bismarckia nobilis. Зашто ми се она допада? Због своје јединствене пурпурастоплаве боје, своје реткости и облика листова. Сваки тај велики лист тежи око 9 килограма, због чега је ова палма једна од највећих на свету.
Још једна миљеница је Caryota obtusa, која потиче из планинских крајева северне Индије, Мјанмара и Шри Ланке. Моја добро успева овде у Сан Дијегу упркос релативно хладним зимама. У ствари, допада ми се тај изазов да овде узгајам палме. Зато ми је тако мило што у свом врту имам једно дрво с Борнеа — то дрво је Arenga undulatifolia. Оно има широке изразито валовите листове.
Једна принова је Burretiokentia hapala, палма из Нове Каледоније, подручја под француским надзором на југу Тихог океана. За сада добро напредује. Овом списку могу да додам и друго дрвеће које сматрам посебним, а то је Pritchardia hildebrandii, или палма лулу с Хаваја. Она има жућкастозелене лепезасте листове, воли сунце и зацело је егзотична.
Једна застрашујућа палма је Trithrinax acanthacoma, то јест палма с бодљикавим влакнима. На стаблу има бодље као игле, које као да кажу: „Не примичи се!“
Недавно сам почео да узгајам цикасе. Иако није сродан палми, цикас личи на њу, премда је много мањи. Један од најдражих ми је Encephalartos gratus, који има чудноват лист налик папрати, који као да се праћакнуо у небо. То свима пада у очи. Плодови, односно шишаркице, необично су велики и ничу са стране биљке. Изгледају као ананас или борова шишарка.
Да ли моје палме привлаче погледе? Дакако да привлаче! Често сретнем људе како застају да би се дивили мојим биљкама. С тротоара испред куће, они могу да виде егзотичан тропски врт који се спушта с падине брда. Марта 1997, мој врт је био међу три која је Јужнокалифорнијски огранак Међународног удружења за узгајање палми отворио за посетиоце. Био је описан као „знаменито саветовалиште за разнолику и украсну колекцију палми“. На које начине је тај врт благослов за мене, а и за друге?
Мој врт пружа сведочанство
Након што сам проучавао Библију с Јеховиним сведоцима крстио сам се 1991. године. Сада сам у пензији, али и даље сам прилично заузет као хришћански старешина и пионир. Лепо је што свој врт могу да користим као одскочну даску да с људима започнем разговор о Створитељу описујући величанствени дизајн који се огледа на мом разноликом дрвећу и биљкама. Покаткад започнем тему и тако што поменем да се палме спомињу у Библији (Судије 4:5; Псалам 92:13). Заиста, врт ми помаже да се приближим Богу и да разумем његову дивну намеру да послушни људи живе у рају. На крају крајева, и првобитни Рај у Едену је био величанствени врт, то јест парк (Постање 2:8).
Ти рајски услови ће, према ономе што прориче Библија, бити обновљени кад Јехова уништи оне који сада уништавају земљу (Откривење 11:18; 16:14, 16). Онда ћемо сви моћи да учествујемо у претварању земље у предиван рај. У међувремену, моје двориште и даље даје хвалу Створитељу. (Приложено)
[Слика на 16. страни]
Мексичка плава палма
[Слика на 16. страни]
Caryota obtusa
[Слике на странама 16, 17]
С лева на десно: црвена панданацеа, краљевска палма, путничка палма (нису у сразмери)
[Слика на 17. страни]
Encephalartos ferox
[Слика на 17. страни]
Цвет Никау палме
[Слика на 18. страни]
Алат за рад у врту