Поглед у свет

Религиозно преобраћење у Британији

The Sunday Telegraph извештава да Британци мењају религију брже него икада пре, тако да сваке седмице дође до око 1 000 преобраћења. „Англиканци постају римокатолици и обратно, јевреји постају будисти, муслимани постају англиканци, а римокатолици јевреји.“ Ислам, будизам и Њу ејџ покрети, као и паганизам, добијају највише обраћеника. Др Ахмед Ендруз са енглеског Дербијевог универзитета, који је и сам обраћеник каже: „У овој земљи има између 5 000 и 10 000 белих муслимана обраћеника, а већина које знам су бивши католици.“ Јевреји чине 10 до 30 посто оних који се преобрате на будизам. Преобраћење англиканаца на католицизам достигло је врхунац када је Енглеска црква одлучила да заређује жене. Према рабину Џонатану Ромејну „људи осећају духовну празнину и зато одлазе из своје религије“.

Начин живота и рак

Лондонске новине The Guardian извештавају да „могућност добијања рака у великој мери зависи од тога где живите, шта радите и шта вам се у животу дешава, а мање од тога шта ви јесте, како је то показало проучавање око 90 000 близанаца“. Др Пол Лихтенштајн са шведског Института Каролинска био је на челу овог истраживачког тима. Он каже: „Спољњи фактори су важнији од генских.“ Научници верују да пушење доприноси настанку рака око 35 посто, док је изгледа других 30 посто везано за исхрану. Генетски фактори су укључени у рак простате, колоректални рак и рак дојки, али др Тим Кеј из Државне онколошке фондације у Оксфорду (Енглеска) саветује: „Чак и ако имате... породичну историју [рака], много је важније шта радите са својим животом. Не би требало да пушите, а требало би да водите рачуна о својој исхрани. То знатно мења ствар.“

Користите свој мозак

„Виталност мозга може да остане неоштећена кроз цео наш живот, све док га вежбамо“, извештавају новине Vancouver Sun. „Читајте, читајте, читајте“, каже др Амир Соас с Кејсовог медицинског универзитета Западног резервата у Охају (САД). Да бисте док старите задржали интелектуалне способности изаберите хобије који су изазов за ваш ум, учите нови језик, учите да свирате неки инструмент или се укључујте у стимулативне разговоре. „Било шта што подстиче мозак на размишљање“, каже др Соас. Он такође бодри на то да се смањи гледање телевизије. „Док гледате телевизију ваш мозак прелази на режим празног хода“, каже он. Ове новине додају да је за здрав мозак такође потребан кисеоник који се пумпа кроз здраве артерије. Дакле, вежбе и правилна исхрана, исте оне ствари којима се спречавају срчане болести и дијабетес, такође помажу и мозгу.

Слонови „не заборављају своје пријатеље“

„Слонови никада не заборављају — или барем не заборављају своје пријатеље“, извештава часопис New Scientist. Др Карен Макомб са универзитета Сасекс (Енглеска) снимила је дубоке „контакт-позиве“ женки афричких слонова у националном парку Амбосели, у Кенији, док је пратила који су слонови често били заједно, а који су били странци. Затим је код 27 породица слонова пуштала те позиве да би проучила њихове реакције. Ако су животиње добро знале позивача, оне би одмах одговориле. Ако су позивача знале само површно слушале су али нису одговарале, а због неког непознатог позива постале би узрујане и заузимале би одбрамбени став. „Могле су да распознају позиве чланова из најмање 14 других породица, што значи да сваки слон може да запамти око 100 других одраслих чланова крда“, известио је чланак. Слонови могу да памте и људе. Џон Партриџ, шеф одељења за сисаре у енглеском Бристолском зоолошком врту, каже да га је један азијски слон с којим је радио 18 година препознао када се вратио након паузе од три године.

Хај-тек кријумчари дроге

У прошлости су колумбијски кријумчари дроге скривали своју робу у путничким авионима и бродовима. Међутим, недавно су власти биле запањене када су откриле да су кријумчари изградили хај-тек подморницу с дуплим трупом, која је имала више од 3 метра у пречнику и која је могла да носи око 200 тона кокаина. Сумњичави становници из околине одвели су полицију до „једног складишта ван Боготе, 2 300 метара високо у Андима и 300 километара далеко од било које луке“, каже The New York Times. „Пловило дуго 30 метара могло би да пређе океан, исплови на површину код Мајамија или неког другог приобалног града и крадомице истовари товар дроге.“ Иако тамо никог није било нити је ико ухапшен, сматра се да су у ово укључени руски и амерички криминалци, као и неки вешт инжењер за подморнице. Службеници су рекли да је подморницу могуће расклопљену у три дела полуприколицама одвести до обале. Они су се чудили томе докле су трговци дроге спремни да иду да би извезли своје производе.

Животиње успевају у ДМЗ

The Wall Street Journal извештава да „откако је ДМЗ [демилитаризована зона] 1953. године успостављена на крају Корејског рата, природна средина на том подручју и у околним областима је због мера безбедности остала прилично нетакнута“. „И док је због економског развоја у обе Кореје уништено доста земље, гранична зона је постала најважније склониште за животиње на овом полуострву.“ Ту обитавају ретке и угрожене птице и животиње. Сматра се да има и тигрова и леопарда. Борци за заштиту животне средине сада страхују да би недавни мировни напори између Северне и Јужне Кореје могли да униште уточиште животиња у ДМЗ. Зато траже „један погранични ’парк мира‘“ да би се дивље животиње са обеју страна сачувале и да би им било омогућено парење. Ове новине кажу: „Борци за заштиту животне средине су охрабрени веровањем да би мир можда помогао да се ове животиње поново уједине, баш као што су се због тог побољшања већ ујединили чланови породица који су дуго били одвојени.“

Стресне паузе за ручак

Лондонски Financial Times извештава да је „у мачо Британији ручак за слабиће, пошто службеници који су радохоличари одустају од подневног оброка у корист неког сендвича којег поједу за столом“. Недавно истраживање је показало да за просечног Британца „време за ручак“ сада траје свега 36 минута. Медицински стручњаци кажу да подневна пауза ублажава стрес. Али неки послодавци заказују састанке у време оброка, тако да радници уопште немају одмора. Истраживачка организација Датамонитор, која је саставила овај извештај, примећује: „За многе који су уплетени у мрежу друштва које захтева све више од својих радника и које на време гледа као на скупу робу, пауза за ручак је неподесна само ради тога да би се поново напуниле батерије.“ Аналитичарка из Датамонитора Сара Нуни додаје: „Надмећемо се на огромним тржиштима. Нема више места за изјаву ’урадићу то касније‘. То се мора учинити одмах.“

Зависност од дувана у Мексику

Као део једног недавног програма за превенцију и контролу зависности од дувана у Мексику Хосе Антонио Гонзалес Фернандез, тадашњи државни секретар за здравље, запазио је да 27,7 посто Мексиканаца пуши. Највише што брине је то да отприлике један милион пушача има између 12 и 17 година. Г. Гонзалес је приметио да су према процени 122 смртна случаја која се десе свакога дана код Мексиканаца везана за пушење. Он се жалио да је то „велики трошак за економски развој нације, да су то изгубљене године продуктивног људског живота... и индиректна штета коју доживљавамо због оних који пуше око нас“.

Да ли удовољава духовним потребама?

Све већа популарност гуруа за самопомоћ који проповедају самопоуздање, позитивно размишљање и лични успех „подудара се с трендом међу становништвом које се дистанцира од организоване религије“, кажу канадске новине Globe and Mail. „Интерес за духовност је доста жив, али њени традиционални извори губе тло под ногама.“ Истраживање показује да иако 80 посто Канађана каже да верује у Бога, 22 посто њих који се издају за хришћане придају већу важност својим приватним веровањима него учењима било које цркве. Извештај из листа Globe сматра ту духовност коју нуди бизнис за самопомоћ „нечим што вам помаже да скупите снагу и вратите се на задатак да напредујете“.