Промењене вредности — да ли осећате губитак?

„КОЈИ је најважнији проблем с којим се суочава ваша земља?“ Већина испитаника у Сједињеним Државама је у одговору на ово питање навела пад породичних и моралних вредности као најважнију или једну од најважнијих брига. Не мисле само они тако.

На пример, париски дневни лист на енглеском International Herald Tribune запазио је: „Постоји очигледна жудња, нарочито међу младима, за неком врстом визије, скупом признатих идеала помоћу којих би се препознали и обуздавали механизми похлепе, себичности и губитка заједништва, што изгледа преовладава у целом свету... Ова све чешћа дискусија о потреби за неком глобалном етиком заправо је признање да нешто недостаје.“

Да ли сматрате да владе и светске вође, укључујући и водеће бизнисмене, поседују вредности које су им потребне да би нас довели до срећније, сигурније и безбедније будућности? Да ли осећате губитак, барем у извесној мери, због нарушених вредности у вашој средини?

Један предмет дубоке забринутости може бити ваша лична сигурност. Да ли живите у средини у којој слободно можете да оставите откључана врата? Да ли ноћу безбрижно шетате улицама у вашем крају? Ако имате срећу да живите у подручју где нема ратова, етничких сукоба или обрачуна између уличних банди, можда ипак страхујете да ћете постати жртва физичког напада, уличне пљачке, провале стана или крађе. Ово свакако може проузроковати осећај узнемирености и губитка.

Осим тога, можда сте изгубили — барем у извесној мери — поверење у друге. Можда у животу, било на послу или приватно, запажате да су људи све спремнији да вам науде ако ће од тога имати личну корист, макар и само незнатну.

Потребно је да влада пружи пример

Током целе историје се признају чврсте везе између вредности сваког члана друштва и вредности које заступа влада. Келвин Кулиџ, који је касније постао председник Сједињених Држава, изјавио је: „Људи причају о природним правима, али ја позивам свакога да покаже где су у физичком свету икада постојала или била призната икаква права док није успостављен скуп одговарајућих закона који су формулисали и штитили та права.“

На крају крајева, влада је та — без обзира на који је начин дошла на власт — која може да омогући или ускрати грађанска права, као што су слобода штампе, слобода окупљања, слобода вероисповести и слобода јавног говорења, да заштити од незаконитог хапшења или узнемиравања и да обезбеди праведно суђење.

Абрахам Линколн, који је касније постао председник Сједињених Држава, једном приликом је рекао: „Законски циљ владе јесте да ради за заједницу људи, све оно што они треба да ураде, али што својим појединачним и личним снагама не могу никако остварити или барем не тако добро.“ Када владе раде на достизању овако узвишених циљева, људи су онда спремни да укажу поверење онима који су на власти.

Међутим, изгледа да су данас такво поверење заменили цинизам и сумњичавост. Једна недавна студија у Сједињеним Државама показала је да је 68 посто испитаника оценило етичко понашање државних службеника као осредње или чак испод просека. У многим земљама, скандали у вези с подмићивањем и корупцијом на највишим државним нивоима често уздрмају мишљење јавности о владиним службеницима. Разумљиво је што због тога све више људи имају осећај да нешто губе.

Добар пример краља Соломона

Један древни пример показује колики само утицај могу имати вредности оних који су на власти. Краљ Соломон је владао над 12 израелских племена од 1037. до 998. године пре н. е. Његов отац, краљ Давид, био је један од истакнутих израелских краљева. Библија описује Давида као љубитеља истине и праведности и, изнад свега, као човека с безусловном вером и поуздањем у свог Бога, Јехову. Давид је поучио Соломона истим вредностима.

Свемоћни Бог се појавио Соломону у сну и рекао му: „Ишти шта хоћеш да ти дам“ (2. Летописа 1:7). Уместо да тражи велико богатство, личну славу или политичке победе, Соломон је показао које је вредности сматрао драгоценим када је тражио мудрост, разумевање и послушно срце како би могао добро владати над израелском нацијом.

Како је Соломонова владавина утицала на људе? Бог га је благосиљао мудрошћу, славом и богатством — докле год се држао духовних вредности своје нације. Археолошке ископине потврђују да је током Соломонове владавине владало материјално благостање. Књига The Archaeology of the Land of Israel наводи: „Богатство које се сливало у краљевски двор из свих крајева и напредна трговина... донели су брз и видљив преокрет у сваком аспекту материјалног развоја и просперитета.“

Заиста, Соломонова добра владавина донела је мир, сигурност и срећу његовим поданицима. „Јуда и Израел бејаху без страха, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломонова, сваки под својом лозом и под својом смоквом“ (1. Краљевима 4:20, 25).

Лош пример краља Соломона

Међутим, као и вредности многих данашњих владара, Соломонове вредности су се на крају нажалост промениле. Библијски извештај каже: „Он је имао седам стотина кнегиња које му бејаху жене и три стотине иноча; и те жене његове занесоше срце његово. Кад Соломон остари, жене његове занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Јехови, Богу његовом, као што је било срце Давида, оца његовога“ (1. Краљевима 11:3, 4).

Како су промењене вредности краља Соломона утицале на његов народ? Упркос његовој великој способности и мудрости, Соломон је постао суров владар током последњих година владања. Велики трошкови његове владе представљали су превелик терет за националну економију. Радна снага је постала незадовољна. Политички непријатељи су се супротставили краљу и гледали да преотму власт. Нација је умногоме изгубила осећај јединства. Како је иронично што је сам Соломон написао: „Кад се множе праведници радује се народ. Кад бездушник влада тад уздише народ“ (Пословице 29:2).

Убрзо након Соломонове смрти, политички немири и неповерење довели су до тога да се нација подели и уследио је период патње, нејединства и погоршања ситуације. Израелци су осетили да су пуно тога изгубили. Њихова влада је променила вредности, заборављајући на најважније интересе народа. Основна грешка је била та што су вође игнорисале Јехову и његове законе. Зато је патила цела нација.

Данашње раширено неповерење

У данашњим државним, пословним и религиозним круговима, многи не обраћају довољно пажње на држање високих вредности. Због тога многи у свету осећају празнину у срцу и мислима. Владе и друге вође су све мање и мање способне да реше основне проблеме у својој држави.

На пример, не успевају да окончају рат или да обуздају све веће трошкове здравствене неге или поразан утицај незаконите трговине дрогом. Такође су доживели неуспех у образовном систему. Бројне владе чак финансирају организовано коцкање. Због корупције и неморала, људи су се озбиљно разочарали и у многе пословне људе и религиозне вође. Зато уопште не изненађује што је нашироко распрострањено неповерење у честитост оних од којих људи очекују вођство.

Може ли иједна влада заштитити основна људска права и вредности и чак преузети вођство у поштовању истих? Да, може. Наш закључни чланак ће објаснити како.

[Истакнути текст на 7. страни]

’Похлепа, себичност и губитак заједништва изгледа преовладавају у целом свету‘ (INTERNATIONAL HERALD TRIBUNE)

[Слика на 8. страни]

Када је краљ Соломон слушао Божје законе, он је својим поданицима показао шта су праве вредности