Џон Фокс — сведочанство о мрачним временима
УЧИ ли човек нешто из прошлости или нам историја узалуд држи лекције? Размислите о томе док читате о животу Џона Фокса, Енглеза који је писао о ужасним злоделима свог доба у нади да ће их јавност осудити.
Његови записи, настали током реформације, вековима су снажно утицали на енглески народ. Требало му је 25 година да заврши своју књигу под насловом Списи и споменици (Acts and Monuments of the Church). Неки сматрају да је то књига која је, уз енглески превод Библије, имала највећи утицај на енглески језик и културу.
Године пуне превирања
Џон Фокс је рођен у енглеском граду Бостону 1516. или 1517. године, отприлике у исто време кад је, како се сматра, Мартин Лутер на врата цркве у Витенбергу, у Немачкој, прикуцао својих 95 теза, то јест протеста. Фокс, по рођењу римокатолик, појавио се у периоду у ком су се реформисти већ супротстављали ауторитету и учењима Католичке цркве.
Фокс је похађао Оксфордски универзитет где је, између осталог, изучавао грчки и хебрејски, што му је омогућило да чита Библију на изворним језицима. По свему судећи, због тога је почео да доводи у питање католичка учења. Његове колеге су чак сумњале да је почео да прихвата протестантизам, што су пријавиле надлежнима на Универзитету. Зато су Фокса држали на оку.
Кад је 1543. магистрирао, требало је да постане свештеник, али то је одбио јер се није слагао с наметањем целибата. То је за њега био преломни тренутак. Пошто је био осумњичен за јерес, што би, ако би се доказало, за њега могло било кобно, повукао се с Универзитета 1545. Напустио је академску каријеру која му се смешила и постао приватни учитељ у једној породици близу Стратфорда на Ејвону, у области Ворвикшир, где се оженио са Агнес Рандал из оближњег Ковентрија.
Она му је испричала шта се десило једној удовици која се презивала Смит која је научила своју децу Десет заповести и Оченаш. Међутим, томе их није учила на латинском, већ на енглеском. Због тог „злочина“ спаљена је на ломачи, са још шест људи против којих су изнесене сличне оптужбе. Народ се разбеснео због ове страшне неправде, па је локални бискуп разгласио да су они спаљени због „већег злочина“, наиме, због тога што су јели месо петком и другим данима којима се постило.
Како су ти мученици знали неке делове Библије на енглеском? Отприлике 150 година раније, Џон Виклиф је превео Библију с латинског на енглески, и то упркос противљењу цркве. Поред тога, он је подучавао путујуће проповеднике познате као лоларди.a Они су носили са собом ручно преписиване делове Светог писма које су читали људима. Зато је парламент одлучио да нешто предузме против њих и тако је 1401. године донео закон који је опуномоћио бискупе да јеретике хапсе, муче и спаљују на ломачи.
Џон Фокс се, бојећи се да не буде ухапшен, са својом породицом преселио у Лондон, где је касније стао на страну протестаната. Тамо је с латинског преводио многе трактате, као и трактате немачких реформиста, а неке је и сам написао.
Поред тога, почео је да саставља историју лоларда у Енглеској, коју је завршио 1554. Она је имала 212 страна мањег формата, била је на латинском, а објављена је у Стразбуру, који данас припада Француској. То је заправо био први део његове књиге Списи и споменици. Пет година касније, увећао је своје дело тако да је оно имало преко 750 страна фолио-формата.b
Чемер и јад нетолеранције
За време реформације, у Европи је побијено на хиљаде мушкараца, жена и деце. У Енглеској је 1553. крунисана ревносна католикиња, касније прозвана Крвава Марија. Енглески парламент је 1534. прекинуо све везе с Римом, али је краљица била решена да врати папин ауторитет у Енглеску. Током Маријине петогодишње владавине, отприлике 300 мушкараца и жена, укључујући и неке протестантске црквене вође, било је спаљено због јереси. Многи други су умрли у затвору.
Џон Фокс је преживео ову еру јер је, убрзо након Маријиног крунисања, с породицом пребегао у Базел, у Швајцарској. Године 1559, годину дана након што је Маријина сестра Елизабета, која је била протестанткиња, крунисана за краљицу, Фокс се вратио у Енглеску заједно с другим изгнаницима. Те исте године, протестантска краљица Елизабета је већ била поново успоставила Акт о краљевској супремацијиc којим је постала врховна поглаварка цркве. Због тога ју је папа Пије V екскомуницирао 1570. године. Убрзо су разоткривене међународне завере против Енглеске, као и план да се краљица погуби. Тако је по Елизабетином наређењу на стотине католика било оптужено за издају, а затим побијено.
Колико су се само хришћанске цркве, и католичке и протестантске, удаљиле од онога што је Исус Христ научавао: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Матеј 5:44). Пошто су и католици и протестанти одбацили ову јасну заповест, бацили су љагу на хришћанство, што је и било проречено у Библији. ’Због њих [оних који се само изјашњавају као хришћани] погрдно ће се говорити о путу истине‘, написао је апостол Петар (2. Петрова 2:1, 2).
Фокс довршава своје дело
Када се вратио у Енглеску, Фокс је започео с радом на већем издању свог дела, укључивши и детаље за које су могли посведочити и неки од његових читалаца. Тако се 1563. појавило прво издање његовог дела на енглеском које је имало око 1 800 страна и доста графика. Оно је одмах постало веома популарно штиво.
Седам година касније уследило је друго издање. Састојало се од два тома и имало је преко 2 300 страна и 153 илустрације. Наредне године, Енглеска црква донела је декрет по ком је Фоксова књига по важности била одмах до Библије и по ком се морала налазити у свим енглеским катедралама и кућама црквених великодостојника, како би користила и њиховим слугама и посетиоцима. Цркве у парохијама су убрзо почеле да следе њихов пример. Чак су и неписмени могли донекле разумети ову књигу захваљујући упечатљивим илустрацијама.
До тог времена, Фокс се придружио пуританцима, протестантима који су сматрали да није довољно одвојити се од римске цркве. Они су учили да се мора уклонити сваки траг католицизма, због чега су, што је иронично, чак дошли у конфликт с протестантском црквом у Енглеској, која је задржала многе католичке обичаје и доктрине.
Тиме што је у свом делу разоткрио многа верска зверства почињена у то мрачно доба, Џон Фокс је утицао на то како су потоње генерације у Енглеској гледале на религију и политику, и то вековима након њега.
[Фусноте]
a Видети чланак „Лоларди — храбри проповедници Библије“ у Стражарској кули од 1. децембра 1980.
b У питању су стране веома великог формата код којих је табак хартије пресавијен напола, тако да се добију два листа.
c У књизи од Д. Монтгомерија, каже да је 1534. парламент донео Акт о краљевској супремацији, „којим је Хенри постао неопозиви врховни поглавар Енглеске цркве, те су тако одбачене оптужбе за велеиздају. Само једним потписом, краљ је укинуо традицију дугу хиљаду година, а Енглеска је храбро искорачила са својом националном црквом независном од папе“ (The Leading Facts of English History).
[Оквир/Слика на 28. страни]
ФОКСОВА КЊИГА МУЧЕНИКА
Док се Католичка црква супротстављала реформацији, у Европи су неки, попут Жана Креспена, сакупљали појединости о мучеништву и погубљењу мученика и тако су састављали књиге које су се често звале Књиге мученика.d Тако је Фоксово дело Списи и споменици прозвано „Фоксовом књигом мученика“. Када су се касније појавила измењена и скраћена издања ове књиге, овај незваничан наслов заменио је Фоксов првобитан наслов.
[Фуснота]
d Видети чланак „Креспенова Књига мученика“ у издању овог часописа од марта 2011.
[Извор]
© Classic Vision/age fotostock
[Слика на 27. страни]
Џон Виклиф је слао путујуће проповеднике познате као лоларди
[Извор]
Из књиге The Church of England: A History for the People, 1905, Vol. II
[Извор слике на 26. страни]
Из Фоксове књиге мученика