Зашто патимо, старимо и умиремо?
Наш Створитељ нас сматра својом децом и зато сигурно не жели да патимо. Али чињеница је да око нас има много патње. Зашто је то тако?
Патња је последица онога што је први људски пар учинио
„Преко једног човека је грех ушао у свет и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе“ (РИМЉАНИМА 5:12).
Када је Бог створио наше прародитеље, Адама и Еву, дао им је савршен ум и тело. Сместио их је у еденски врт у ком су имали рајске услове за живот. Рекао им је да могу јести плодове са сваког дрвета у врту, осим са једног. Међутим, Адам и Ева су ипак одлучили да једу плод са тог дрвета, што је био грех (Постанак 2:15-17; 3:1-19). Бог их је због такве непослушности истерао из тог врта и живот им је постао веома тежак. Ни њиховој деци коју су касније добили живот нимало није био лак. Сви су остарили и на крају умрли (Постанак 3:23; 5:5). Будући да смо њихови потомци, и ми оболевамо, старимо и умиремо.
Зле духовне силе такође су узрок наших патњи
„Цео свет је под влашћу Злога“ (1. ЈОВАНОВА 5:19).
Тај „Зли“ је невидљиво духовно створење које се побунило против Бога и које је названо Сатана (Јован 8:44; Откривење 12:9). Касније су се и друга духовна створења придружила Сатани. Они су названи демонима. Ти зли духови користе своју моћ како би заводили људе и навели их да окрену леђа свом Створитељу. Под њиховим утицајем многи људи чине зло (Псалам 106:35-38; 1. Тимотеју 4:1). Сатана и демони уживају у томе да људима наносе бол и патњу.
Понекад смо сами криви за своју патњу
„Шта човек посеје, то ће и пожњети“ (ГАЛАТИМА 6:7).
Сви ми на разне начине патимо због наслеђеног греха и Сатаниног утицаја на овај свет. Али понекад су људи сами криви за своју патњу. Зашто се то може рећи? Зато што су неке ствари које им се дешавају последице њихових лоших поступака или непромишљених одлука. С друге стране, када људи чине оно што је добро, жању добре плодове. На пример, када је муж и отац поштен, вредан и када воли своју жену и децу, његова породица ће сигурно бити срећна и успешна. Али ако се коцка, много пије или је лењ, довешће и себе и своју породицу до сиромаштва. Зато је мудро да слушамо свог Створитеља. Он жели да нам буде добро у животу и да имамо „велики мир“ (Псалам 119:165).
Живимо у „последњим данима“
„У последњим данима [...] људи ће бити себични, похлепни за новцем, [...] непослушни родитељима, [...] без самосавладавања, окрутни, без љубави према доброти“ (2. ТИМОТЕЈУ 3:1-5).
У данашње време, многи људи су управо такви. Њихово понашање је додатни доказ да живимо у „последњим данима“ овог света. У Светом писму је такође проречено да ће у наше време бити ратова, глади, снажних земљотреса и болести (Матеј 24:3, 7, 8; Лука 21:10, 11). Све то односи многе људске животе и наноси велику патњу.