14. поглавље
Шта значе ”муке у огњеном језеру“
КАКО би ти реаговао ако би након што си из Библије сазнао, да су мртви без свести, наишао на библијски ставак у коме се спомиње неко место мука? Да ли би сматрао исправним да све друге ставке испустиш из вида и да се чврсто држиш гледишта, да након смрти ипак можда постоји неко даљње свесно постојање? Или ћеш тај ставак прочитати брижљиво у повезаности да би установио шта у ствари значи и како се може ускладити са осталим садржајем Библије?
Ми смо пошли за тим, јер се у књизи Откривење“ заиста говори о ”мукама у језеру огњеном“. У Откривењу 20:10 стоји: ”И ћаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и бити ће мучен дан и ноћ вавијек века“, (види надаље Откривење 19:20).
Како бивају мучени они који су бачени у ”језеро огњено“? Већ нам карактер Откривења показује да тај израз не смемо пребрзо дословно схватити. Уводне речи ове књиге гласе: ”Откривење Исуса Христа, који даде њему Бог, да покаже слугама својима шта ће скоро бити, и показа, пославши по анђелу својему слузи својему Јовану“. (Откр. 1:1).
Из тих речи произлази да је Откривење било дато ”у знацима“. Како је, дакле, сада са споменутим ”огњеним језером“ и ”мукама“? Требамо ли их разумети дословно или се ту ради о ”знацима“ или симболичним сликама?
Сазнамо ли, шта ће још осим ђавола, ”дивље звери“ и ”лажног пророка“ бити бачено у ”језеро огњено“ тада ћемо боље разумети ствар. У Откривењу 20:14, 15 (НС) стоји: ”И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. То означава Другу смрт: језеро огњено. Ко се не нађе записан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.“
Могу ли смрт и хадес бити бачени у дословно огњено језеро? Очигледно не, јер то нису предмети, животиње или особе. Смрт је стање. Како би, дакле, она могла бити бачена у дословно огњено језеро? Хадес је општи гроб читавог човечанства. У какво би он језеро могао бити бачен?
Ни у Откривењу 2:14, 15 не говори се да се овде ради о неком дословном језеру. Ми, шта више, читамо да је ”језеро огњено“ знак или симбол за ”другу смрт“. То је видљиво и из Откривења 21:8: ”Што се пак кукавица и неверних тиче, као и оних који су одвратни услед своје нечисто ће, те убица, курвара, спиритиста, идолопоклоника и лажова, њихов ће део бити у језеру које гори огњем и сумпором. Ово означава другу смрт“. (НС)
Будући да је језеро огњено симбол друге смрти, кад се каже да су смрт и хадес бачени у њ, приказује се да ће они бити једном за увек уништени. То се подудара и са библијским објашњењем да ће смрт бити укинута као ”последњи непријатељ“. (1. Кор. 15:26) Хадес — општи гроб умрлих људи, након што ће бити испражњен, ”смрти више неће бити“, стављен ће бити ван деловања и избрисан из постојања. (Откривење 20:13; 21:4)
СЛИКОВИТЕ МУКЕ
Какве ће ”муке“ преживљавати зли људи и други који буду бачени у ”језеро огњено“? Зар не би они морали постојати и бити при свести, да би могли трпети дословне муке. Али, нема ни једног библијског ставка из ког произлази да они посто је и да су при свести. Зашто Библија говори о вечним мукама у ”језеру огњеном“?
Будући да је ”језеро огњено“ симбол, тада морају и тиме повезане муке бити симболичне. Ако сазнамо из Библије, шта ће бити бачено у ”језеро огњено“, могли бисмо то боље разумети. Нека би мислили на то, да је ”језеро огњено“ симбол или слика ”друге смрти“. Адамова смрт, коју је читаво човечанство наследило од грешног Адама и грешне Еве, не можемо никада успоредити са неким тако страшним мукама, иако је та смрт ”плата за грех“. (Римљ. 6:23)
Исус Христ је успоредио стање, у коме су били они, који су умрли због деловања наследног греха — са спавањем. О Лазару, који је био скоро четири дана у гробу, рекао је на пример: ”Наш пријатељ Лазар спава, али идем да га пробудим.“ (Јован 11:11) Чак сам Исус је касније лежао непуна три дана у смртном спавању. ”Али сад, Христ васкрсну из мртвих, који је првенац оних, који су заспали (у смрти). (1. Кор. 15:20, НС) Дакле, смрт се успоређује са спавањем, из којег постоји пробуђење.
За оне, који су претрпели ”другу смрт“, не постоји никаква утешна нада на васкрсење. Они не спавају. Они неће никада више бити пробуђени из уништења, ове ”друге смрти“. Пошто они остају у томе безнадном стању, бивају они вечно ”мучени“, то јест свезани у све векове, потпуно неделотворни, потпуно збрисани из постојања и без свести. Да се њихов одлазак у другу смрт може сразмерити мукама неког затвореника у ћелији произлази из Исусове успоредбе о незахвалном и немилостивом слузи. О томе, шта је господар предузео против свога слуге, рекао је он следеће: ”И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој“. (Мат. 18:34) Из превода Нови свет, произлази ко су били ти мучитељи, јер у њему стоји: ”И планув гњевом предаде га господар његов тамничарима (злостављачима, Нови свет превод 1971, примедбе), док не врати све што је био дужан.“
Већ и сама чињеница да је ”огњено језеро“ симбол за ”другу смрт“ искључује могућност да би то могло бити неко место мука. У Библији не налазимо ни један једини ослонац за то да мртви трпе муке; они више ништа не осећају. Библија говори за људе који су умрли, а налазе се у општем гробу човечанства: ”Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају нзнемогли, и сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова. Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара“. (Јов 3:17-19)
Како смрт, којој људи пре или касније подлежу, прекида свако деловање и осећаје, тако делује и ”друга смрт“. Ипак за оне, који су кажњени са ”другом смрћу“, није никаквог одпуштања греха, никаквог спасења путем откупне жртве. Такви остану за увек у том стању. Сећање на њих им је заборављено. (Иза. 66:24; Пр. Сал. 10:7) И због потпуног одрезања које узрокује како једна тако и друга, доводе се обе с пуним правом у везу са симболичним боловима.
Но, зли ипак трпе муке пре него што ће бити потпуно уништени или бачени у ”другу смрт“. То произлази из симболичних речи Откривења 14:9-11: ”Ко се год поклони звери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или руку своју, и он ће пити од вина гњева Божјега, које је непомешано уточено у чашу гњева Његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред Јагњетом. И дим мучења њихова излазиће вавијек века; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина.“ Чиме бивају мучени обожаватељи ”дивље звери“ и ”иконе њезине“? На то нам одговарају следеће речи Откривења: ’Овде је трпљење светих, који држе заповести Божје и веру Исусову“. (Откр. 14:12)
Кад би се обожаватељи ”дивље звери“ и ”иконе“ њезине налазили на неком месту дословних мука, не би за ”свете“ постојала потреба издржљивости. Тада не би ти идолопоклоници имали више никакве моћи и не би верним Божјим слугама могли више уопште нашкодити Али, док су на животу и слободи могу у својој мржњи наступити брутално против ”светих“.
То, што се у вези с тим спомињу ”свети“, показује да су они узрок мучења злих. Како је то могуће? Зато јер објављују вест која указује на предстојеће коначно уништење обожаваоца ”дивље звери“ и ”иконе“ њезине. Та вест мучи те идолопоклонике и неда им мира дан ни ноћ. Због тога покушавају све што год могу како би ушуткали Божје слуге. То доводи до прогонства, у којима ”свети“ морају устрајати. Кад буду обожаваоци ”дивље звери“ и ”иконе“ њезине коначно за вечно уништени као у некој ”ватри и сумпору“ постојаће за сва времена доказ њиховог потпуног уништења као стално се увис дижући дим.
Да се овде ради о потпуном уништењу може се лепо сразмерити удесом, који је задесио градове Содому и Гомору. Ученик Јуда је писао: ”Као што и Содома и Гомора, и околни њихови градови... поставише се за углед и муче се у вечном огњу“. (Јуда 7) Ватра која је спалила те градове, у време када је Јуда писао писмо, већ одавно није горела али онај непролазан и ”вечан“ доказ уништавајуће силе оне ватре постоји још и данас, јер ти градови нису више никада били изграђени.
ВЕЧНЕ МУКЕ НЕ МОГУ СЕ УСКЛАДИТИ СА БОЖЈОМ ЛИЧНОШЋУ
Да ће зли бити кажњени потпуним уништењем, а не вечним мукама сагласно је и са оним, што је Јехова Бог открио о себи самоме у својој Речи Библији. Он саосећа са човеком и животињама које је створио.
Осмотримо укратко Божји закон о поступцима с волом који ради. Он гласи: ”Немој завезати уста волу кад врше“. (5. Мојс. 25:4) Тај је закон дао спознати да је Бог саосећао са неразумним животињама и о њима се бринуо. Вола се није смело мучити тиме што би га се силом спречило да се до ситости наједе жита, које је вршио.
Али, Бог је према човеку још саосећајнији него према животињама и далеко га више љуби. Исус Христ је рекао својим ученицима: ”Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ни један од њих није заборављен пред Богом. А у вас је и коса на глави набројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца“. (Лука 12:6, 7)
Неби ли, дакле, било лудо тврдити за Бога са тако дубоким осећајима, да одређене људе дословно мучи — и то у вечност? Ко би од нас макар само један сат хтео посматрати како неко трпи страховите муке? Зар се не радују само свирепи људи када гледају како други пати? Не негодујемо ли у свом срцу и не буни ли се у нама осећај правде ако чујемо, да је неки отац измучио до смрти свог сина ради непослушности? Ми према таквом оцу не осећамо никакву наклоност, макар је дете било и те како лоше.
Божје милосрђе према несавршеном човечанству дира наш осећај морала. Оно загрева наше срце и приближава нас Створитељу. Зато, размислимо: Чак и када људи заслужују казну, Богу није задовољство казнити их. Пророк Јеремија је о Божјој осуди над неверним градом Јерусалимом узвикнуо следеће речи: ”Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје. Јер не мучи из срца својега ни цвели синова човечјих“. (Плач Јер. 3:32, 33)
Како би се Јехова Бог — коме није у срцу мило мучити или жалостити људе који и заслужују казну — могао радовати да у све векове посматра како се зли муче? Уосталом, којој би то сврси служило? Према небиблијској науци свештенства о ”пакленој ватри“ мученици не могу, и да хоће, побољшати нити изменити свој положај. Реч Божја, напротив, недвосмислено показује да ће злобници који се не желе променити бити за казну потпуно уништени а не мучени.
Јер знамо да је Јехова Бог љубазан и праведан Бог, можемо бити чврсто уверени да има са људима који му желе служити, дивне намере. Зато смо жељни да упознамо Његове љубазне припреме, које је створио да би човечанство на темељу Библије ослободио болести и смрти.