16. поглавље
Земља без болести и смрти
КАКАВ би то благослов за нас људе био кад би болест и смрт за увек нестале с лица Земље? То би значило да се више не би због боли и жалости пролевале горке сузе. Мукотрпне боли и страховита изнакажења која изазивају неке болести, припадаће прошлости. Нестало би старачке болести и старачке клонулости, што често доводи људе у стање безнадежне несигурности и беспомоћности. Сви би били у најлепшем младеначком добу и снази. Никада се више не би чуо ни један једини уздах.
То није утопија. То је оно, што Јехова Бог намерава. Није била његова намера да човек живи само неколико година у боли и бригама. (Откр. 21:3, 4).
НЕ МОГУ ЛИ ТИМЕ НАСТАТИ ОГРОМНИ ПРОБЛЕМИ?
Неће ли одстрањењем болести и смрти са Земље настати тешки проблеми? Можда се питаш: ”А где да живе сви ти људи? Зар не би без болести и смрти ускоро дошло до пренапучености, што би довело до лоших животних услова, и до велике несташице животних намирница?“
Бог није никада намеравао пренапунити Земљу. Он је савршеном Адаму и савршеној Еви рекао: ”Рађајте се и множите се и напуните Земљу“. (1. Мојс. 1:28) ”Напунити“ Земљу је нешто друго него је пренапунити. Замоли ли те неко да му напунити чашу воћним соком, нећеш у њу сипати толико да се почне преливати, него ћеш, када буде довољно пуна, престати са сипањем. Тако би се и Бог, кад би Земља била напуњена до разумне мере, побринуо да становништво наше планете не расте.
Уосталом ми не смемо из онога што данас видимо и чујемо извлачити криви закључак, да би нам Земља била неподесна за становање и да не би могла произвести довољно хране за људе и животиње. Док су огромне масе становништва збијене у градовима, пространа подручја Земље су само ретко насељена. Кад би садашње светско становништво било равномерно расподељено, добио би сваки човек, свака жена и свако дете отприлике 25 хектара плодне земље. То би било сигурно више него довољно.
Разлог што толики људи трпе глад не лежи у томе, што Земља не би била више довољно плодна. Не, општу несташицу животних намирница треба свести на неравномерну поделу прехрамбених производа. Док се у неким подручјима постижу добре жетве настају чак и вишкови, у другим је подручјима велика оскудица. Земља би у ствари могла произвести још далеко више него је то сада случај. Године 1970. проценила је пољопривредна — прехрмнбена организација Уједињених нација да би светска пољопривреда могла прехранити четрдесет и два пута веће становништво од садашњег светског становништва.
Већ и оно, што је човек учинио у неким подручјима, указује на могућности које још постоје обзиром на повећање прихода.
Некад је Imperial Valley у Калифорнији био негостољубива пустиња. Услед наводњавања тог пустињског земљишта, богатог минералима, начињена је та долина једном од најплоднијих обрадивих подручја Сједињених Држава.
Интензивнијим обрађивањем земљишта постиже Европа са половином ораница исти приход као и Северна Америка.
Сигурно би се још више земље, могло интензивније обрађивати а да шуме и ливаде не буду лишене своје лепоте.
Још ће нешто придонети томе да ће разумно напуњена Земља давати довољно хране за људе и животиње. Шта то? Биће то Божје водство и помоћ људима за време Владавине Његовог краљевства под Његовим сином, Исусом Христом. Нико не познаје Земљу боље него Бог који је њен Створитељ. Под мудром владавином Његовог краљевства земља ће богато родити. Биће као народу Израела, док је још био веран. ”Земља даде плод свој. Да нас благосиље Бог, Бог наш!“ (Пс. 67:6)
Без сумње ће постати обрадивим велики део пустиња и других неплодних подручја, која се протежу милионима квадратних километара. Примери из прошлости показују нам да људи могу уз Божју помоћ добити потребну воду. У шестом веку пре нашег рачунања времена вратиле су се, према Божјим пророчанским обећањима, хиљаде Јевреја из вавилонског ропства у Јерусалим. (Јездра 2:64-70) Они су очигледно пошли директним путем кроз негостољубиву Сиријску пустињу. Бог се побринуо да су имали све што им је било потребно, да би се одржали на животу. Чак је за њихову домовину прорекао: ”Јер ће у пустињи проврети воде, и потоци у земљи сасушеној“. (Иса. 35:6)
Будући да је Бог то већ у прошлости учинио, с разлогом очекујемо да ће се то у још већој мери догодити за време владавине Његовог краљевства под Христом.
Не требамо се плашити да ће одстрањење болести и смрти довести до лоших животних услова на Земљи. Неће доћи до пренапуњења, и сви ће имати довољно хране.
Под владавином Исуса Христа, краља постављеног од Бога и Његових 144 000 сувладара, водиће се брига да становницима Земље буде добро. У пророчанству Исаије читамо о изобиљу здраве хране које ће тада довољно бити: ”И Јехова ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талога“. (Иса. 25:6)
Можемо се ослонити на Јехову Бога, јер се за Њега каже у Библији: ”Отвараш руку своју и ситиш свашта живо по жељи“. (Пс. 145:16) Он је увек испуњавао своја обећања. О старом Израелу стоји у Библији: ”Ништа не изоста од света добра што беше обрекао Јехова дому Израелову, све се зби“. (Ис. Нав. 21:45)
КАКО ЋЕ БОЛЕСТ И СМРТ НЕСТАТИ СА ЗЕМЉЕ?
Јехова Бог није обећао само да ће људе обезбедити потребним материјалним стварима како би се могли радовати животу, већ је обећао и нешто много драгоценије. Шта? Ослобођење од болести и смрти. Непосредно након речи о свечаној гозби, коју нам је Јехова ставио у изглед, следи обећање: ”Уништиће смрт за увек, и отрће Господ Јехова сузе са свакога лица“. (Иса. 25:8)
Краљевска ће владавина под Христом Исусом и његових 144 000 сувладара деловати одговарајуће том обећању, на ослобађању човечанства од смрти. Јер се болест и смрт требају приписати томе, што смо као потомци првог човека Адама од рођења несавршени и грешни, морало се одстранити дејство греха, који води к смрти. Како?
На основу припреме која је одговарала захтевима правде. Наравно, то је морала бити припрема која би одстранила штету проузрочену Адамовом побуном. Оно, што је Адам изгубио, требало је поново добити. Морало се платити откупну цену која је тачно одговарала вредности онога што је Адам изгубио: савршени људски живот са свим правима и изгледима.
Ниједан од грешних Адамових потомака не би могао платити ту откупну цену. То јасно произлази из Псалма 49:7: ”Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ“. Исус Христ је то могао учинити јер је био савршен. Драговољно је положио свој живот, давши тако ”своју душу у откуп за многе“. (Мат. 20:28)
Будући да је Исус Христ жртвовао свој савршени људски живот, може омогућити људима да се користе његовом жртвом помирења, што их ослобађа од ропства греха. Да бисмо савладали грешне наклоности, којима је склона људска природа, треба нам времена и помоћи. Сви ће поданици Христове краљевске владавине бити поучени о путевима правде. (Откр. 20:12; Иса. 26:9)
Но, то не значи да ће особе, које су телесно тешко осакаћене или изобличене морати безусловно дуго чекати да буду ослобођени своје болести. Исус Христ је, док је био на Земљи, у трен ока, чудом, лечио болесне и узете. Нека је лечења извршио чак из прилично удаљености, а да те болеснике није ни видео нити био уз њих. (Мат. 8:5-13; 15:21-28; Лука 7:1-10) Стога се могу тешко осакаћени надати, као на пример, особе са једном ногом или руком, а које буду живеле у време кад краљевство започне потпуно управљати земаљским приликама, да ће у време, одрешено од Бога бити на наднараван начин у трен ока излечени. Како дивно: Слепи ће поново гледати, глухи чути, хроми, изнакажени и неми потпуно оздравити!
Међутим, постепено ће се долазити до савршенства тела и духа. То изискује примену Исусове откупне жртве и зависи од послушности према упутствима краљевске власти. Тај, бисмо процес могли сразмерити са рехабилитацијом или оздрављењем неког узетог под водством искусног терапеута. Болесник би приликом вежбања могао начинити многе грешке, али ће с временом моћи проводити сврсисходан живот а да не мора зависити од других. Његов напредак зависи од његовог реаговања на пружену му помоћ.
ОСОБИНЕ ОНИХ, КОЈИ ЋЕ ПОМОЋИ ДА ПОСТИГНУ САВРШЕНСТВО
Исус Христ поседује потребне особине да би се човечанство довело до савршенства. Будући да је и сам живео на Земљи као човек, познаје проблеме несавршених људи. Иако је савршен, осећао је боли и патње, а чак је и сузе проливао. Библија извештава: ”Он у дане тела својега мољења и молитве к ономе који га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности. И ако бијаше син Божји, али од онога што пострада научи се послушању“. (Јевр. 5:7, 8)
На темељу онога што је све Исус прошао на Земљи, можемо бити уверени, да ће бити владар с пуно разумевања. Сигурно неће бити строг са својим поданицима, јер је драговољно положио свој живот за човечанство. (1. Јован. 3:16) Као првосвештеник биће милостив према свима који следе Његово водство и ослободиће их греха. Он неће изгубити стрпљење, а нити их обесхрабрити ако нехотице учине нешто што не одражава савршену Божју личност. У Јеврејима 4:15, 16 пише о Исусовој свештеничкој служби: ”Јер немамо поглавара свештеничкога који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ“.
Док буду људи постепено крочили према савршенству још ће увек, ту и тамо, ненамерно грешити. Но, покају ли се искрено и ако моле Бога за опроштење, кроз Његовог првосвештеника Исуса Христа, биће им опроштено и помогнуто да савладају своје слабости. У Откривењу 22:1, 2 описане су Божје припреме за постизање живота и за оздрављење као ”река воде живота“ која је бистра ”као кристал, која излажаше од престола Божјега и Јагњета. Насред улица његових и с обе стране реке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући свакога месеца свој род; и лишће од дрвета беше за исцељивање народима“.
И сувладари Исуса Христа поседују потребне особине да помогну људима. Њима припадају мужеви и жене, који потичу из најразличитијих људских слојева. (Гал. 3:28) Неки од њих били су у прошлости, браколомци, хомосексуалци, лопови, пијанице, уцењивачи и слични. Али, они су се покајали, преобратили и по том водили чист живог на част и славу Божју. (1. Кор. 6:9-11) Сви, који ће заједно са Христом бити краљеви и свештеници, морају се до своје смрти показати правдољубивим, морају поступати праведно, мрзити зло и несебично се посветити унапређивању благостања својих ближњих. (Рим. 12:9; Јак. 1:27; 1. Јован 3:15-17; Јуда 23)
Није им било лако, да остану чисти у Божјим очима. Били су под снажним притиском, који је долазио са најразличитијих страна, само да би усвојили тај начин поступања и мишљења овог света. Код многих је тај притисак долазио из вана, тако, што их се исмејавало, злостављало, омаловажавало и изругивало. Исус Христ им је рекао шта требају очекивати: ”Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мојега ради“. (Мат. 24:9) Осим тога, сви су се они током целог живота морали борити против својих грешних склоности. Један од њих, апостол Павле, рекао је за себе: ”Него морим тело своје и трудим, да како сам, другима проповедајући, избачен не будем“. (1. Кор. 9:27)
Тих 144 000 краљевских свештеника могу, дакле, разумети проблеме поданика краљевства. И сами су се морали борити са истим проблемима и успркос великим потешкоћама остали су верни Богу.
ИДЕАЛНЕ ПРИЛИКЕ НА ЗЕМЉИ
Тада ће и прилике на Земљи придоносити напредовању људи к савршенству. Кад краљевство буде уништило своје непријатеље, остаће само још они, који су доказали да недељивим срцем желе вршити вољу Божју. То значи да ће нестати људско лакомство и себичност, која је много крива за загађивање хране, воде и ваздуха. Преживели неће више морати трпети због расне подељености или националних разлика. Будући да ће обожавати Јехову, поступаће као браћа и тежити за миром. Чак ни дивље животиње неће нападати ни човека ни домаће животиње. Тада ће се испунити пророчанске речи из Исаије 11:6-9, не — као данас — само у духовном, него и у дословном смислу:
И”вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их. И крава и медведица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во. И дете које сиса играће се над рупом аспидином, и дете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске. Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће Земља бити пуна познања Јеховиног као море воде што је пуно“.
Јехова Бог ће путем своје краљевске владавине обратити људима нарочиту пажњу. То произлази из пророчанске визије која је записана у Библији, у Откривењу. Након што је проширење моћи краљевства сразмерено силажењем новог Јерусалима с неба, каже се у том извештају: ”И Бог ће отрти сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више, јер прво прође“. (Откр. 21:2-4)
Представимо себи само шта то значи; садашњим животом, његовим патњама и болима, заиста не пролази све. Људи ће бити излечени свих духовних, душевних и телесних боли, проузрокованих несавршеношћу. Нећемо више познавати страх пред неизвесношћу, катастрофама и опасностима. Више неће бити душевних боли услед утучености, нити осећаја унутрашње празнине или осамљености. Људе више неће мучити такве телесне боли, да би морали стењати или викати. Неће више лити горке сузе. Неће више имати разлога да уздишу од брига. Биће савршени духом и телом и радоваће се због тога животу кроз сву вечност. Зар не желиш и ти њима припадати и уживати све Божје благослове?