Божје име — његово значење и његово изговарање

ЈЕДАН библијски писац је упитао: „Ко је ветар руком својом хватао? Ко је воду у плашт свој свезао? Ко је земљи крајеве открио? Знаш ли како ли је њему име, како ли се синак његов зове?“ (Пословице 30:4). Како пронаћи које је Божје име? То је веома важно питање. Божја дела стварања су снажан доказ да Бог мора да постоји, али она нам не казују његово име (Римљанима 1:20). У ствари, Божје име никада не бисмо упознали да га Створитељ није сам открио. И он је то учинио у својој књизи, Светом Писму.

Приликом једног свечаног повода, Бог је објавио своје име, понављајући га Мојсију. Мојсије је написао извештај који се у Библији сачувао до наших дана (Излазак 34:5). Бог је чак написао своје име властитим „прстом“. Он га је на чудесан начин исписао када је давао Мојсију оно што ми данас називамо десет заповести. Извештај гласи: „Кад (Бог) заврши разговор с њим на брду Синају, даде Мојсију две плоче сведочанства, плоче камене, и исписане прстом Божјим“ (2. Мојсијева 31:18, NW). Божје име се појављује осам пута у првобитних десет заповести (2. Мојсијева 20:1-17, NW). Тако је открио Бог своје име усмено и писмено. Дакле, које је то име?

У хебрејском језику пише се יהוה. Та четири слова називају се тетраграматон и читају се на хебрејском језику с десна на лево. У многим савременим језицима могу се приказати овако: JHWH или ЈХВХ. Божје име приказано са та четири сугласника, појављује се скоро 7 000 пута у оригиналном „Старом завету“ или Хебрејским списима.

Име је облик хебрејског глагола хава (הוה) што значи „постати“, а стваран значај му је „он проузрокује да постане“.a Тако, Божје име означава Бога као онога који сигурно испуњава своја обећања и непогрешиво остварује своје намере. Само истинити Бог може да носи тако значајно име.

Да ли се сећаш различитих начина изражавања Божјег имена у Псалму 83:18, у претходном поглављу (стр. 5)? Два су у преводу само титуле („Господ“ и „Вечни“) као замена за Божје име. Но, у два преостала, Јахве или Јехова, можеш препознати четири слова Божјег имена. Међутим, изговор је другачији. Зашто?

Како се изговара Божје име?

Истина је, нико не зна сигурно како се Божје име првобитно изговарало. А зашто не? Први језик, који се употребио у писању Библије, био је хебрејски и када се њим писало, писци су писали само сугласнике — не и самогласнике. Када су надахнути писци исписивали Божје име, природно је да су исто тако чинили, писали су само сугласнике.

Док је старохебрејски био свакодневни говорни језик, изражавање није било проблем. Израелцима је изговор Божјег имена био близак и када би га видели написаног уметнули би самогласнике у изговору без размишљања (управо као што бисмо ми то учинили када наиђемо на скраћенице итд. или нпр.).

Две ствари су довеле до промене те ситуације. Прво, празноверна идеја која се појавила међу Јеврејима да је погрешно гласно изговарати божанско име, затим су дошли до тога да се код читања Библије изврће хебрејска реч Адонај („суверени господ“). Надаље, како је време пролазило, старохебрејски је престао да се говори у свакодневном говору, и тако се првобитни хебрејски изговор Божјег имена коначно заборавио.

Да би осигурали изговор хебрејског језика, како се у потпуности не би изгубио, јеврејски научници друге половине првог миленијума н. е. измислили су систем тачака које су представљале изгубљене самогласнике и уметнули их између сугласника у хебрејске Библије. Тако су и самогласници и сугласници били написани, а тиме је сачуван и изговор, какав је био у то време.

Када би се у тексту дошло до Божјег имена, уместо да се ставе прави знакови за самогласнике између тетраграматона, у већини случајева они би ставили друге знакове за самогласнике како би подсетили читаоца да чита Адонај. Одатле произилази срицање Јехоуах и коначно се прихватио изговор Јехова, за божанско име. Тиме су се задржали темељни елементи за Божје име из оригиналног хебрејског језика.

Како ћеш га изговарати?

Али, одакле се појавио изговор Јахве? То су облици које су предложили савремени научници покушавајући да утврде порекло првобитног изговора Божјег имена. Неки — иако не сви — мисле да су Израелци пре Исусовог времена вероватно изговарали Божје име Јахве. Али, нико не може да буде у то сигуран. Можда су изговарали тако, а можда и не.

Упркос томе многи дају предност изговору Јехова. Зашто? Зато јер облик Јахве није тако раширен и познат. Зар не би ипак било боље користити облик који изгледа ближи оригиналном изговору? Не сасвим, јер то није обичај у вези библијских имена.

Узмимо најистакнутији пример — размотримо Исусово име. Да ли ти знаш како су се Исусу обраћали чланови његове породице и пријатељи у свакодневном разговору док је растао у Назарету? Истина, ниједан човек то не зна са сигурношћу, иако је могло да буде као Јешуа (или можда Јехошуа). Сигурно га нису звали Исус.

Али, када су писали о његовом животу на грчком језику, надахнути писци нису покушавали да задрже оригинални хебрејски изговор. Радије су име изразили грчки, Iēsús. Данас се преводи другачије, у складу с језиком на ком се чита Библија. Читаоци Библије у Шпанији сусрећу се с Jēsús, (што се изговара Хезус), Италијани пишу Gesù (изговара се Ђезу). И Немци пишу Jesus (а изговарају Језус).

Да ли морамо да престанемо са употребом Исусовог имена јер већина од нас, или чак нико, не зна његов изворни изговор? До сада то није предложио ни један преводилац. Ми желимо да употребљавамо то име јер означава вољеног Божјег сина, Исуса Христа, који је за нас дао своју животну крв. Да ли бисмо показали поштовање према Исусу ако бисмо његово име сасвим одстранили из Библије и заменили неком титулом, као што је „Учитељ“ или „Посредник“. Наравно да не! Ми се можемо лично обратити Исусу ако користимо његово име на начин који је уобичајен на нашем језику.

Слични коментари могли би да се дају с обзиром на сва имена која читамо у Библији. Изговарамо их на свом језику и не покушавамо да опонашамо њихов оригинални изговор. Тако кажемо „Јеремија“ а не Јирмејаху. Слично томе кажемо Исаија, иако је тај пророк у своје доба био познат нешто као Јешајаху. Научници који познају оригинални изговор тих имена користе модеран изговор, а не древни, када о њима говоре.

Тако је и са именом Јехова. Иако савремени изговор Јехова можда није сасвим једнак оригиналу, то не умањује његово значење. Оно означава Створитеља, живог Бога, Свевишњег коме је Исус рекао: „Оче наш, који си на небесима, нек се свети име твоје“ (Матеј 6:9).

„Оно се не може заменити“

Док многи преводиоци дају предност изговору Јахве, New World Translation а и многи други и даље користе облик Јехова јер је људима ближи већ вековима. Осим тога, оно садржи, исто као и код других облика четири слова тетраграматона JHWH или ЈХВХ.b

Већ раније је немачки професор Густав Фридрих Елер донео сличну одлуку из скоро истог разлога. Он разматра различите изговоре и закључује: „Од сада ћу употребљавати реч Јехова јер је чињеница да се то име одомаћило у нашем речнику и не може се потиснути“ (Theologie des Alten Testaments, [Теологија Старог завета], друго издање, објављено 1882, стр. 143).

Слично томе, у свом делу Grammaire de l’hébreu Biblique (Граматика библијског хебрејског језика), у фусноти на 49. стр. језуитски научник Пол Жоион наводи: „У нашим преводима уместо (хипотетског) облика Yahweh, употребили смо име Јеховах... што је конвенционални (договорени) књижевни облик у француском језику“. Преводиоци Библије у многим другим језицима користе сличне облике, као што је показано у уоквиреном тексту на 8. стр.

Да ли је зато погрешно употребити облик као што је Јахве? Не, никако. Вероватно се облик Јехова прима с бржим одазивом од стране читалаца јер је он „одомаћен“ у већини језика. Важна ствар је да то име употребљавамо и објављујемо другима. „Хвалите Јахву, призивајте име његово! Објавите народима дјела његова, разглашујте узвишеност имена његова!“ (Изаија 12:4, Ст).

Погледајмо како су, током векова, Божје слуге деловале у складу са овом заповешћу.

[Фусноте]

[Оквир на 7. страни]

Разни научници имају различите идеје о томе како се изворно изговарало име ЈХВХ:

У књизи The Mysterious Name of Y.H.W.H. (Тајанствено име Ј.Х.В.Х.), на 74. стр., др М. Рајзел каже да је „вокализација тетраграматона морала да буде YeHuaH или YaHuaH“.

Каноничар Д. Д. Билиемс са Кембриџа заступа схватање да „докази не само показују, него скоро доказују да Јахве није тачан изговор тетраграматона... Оно се вероатно изговарало ЈАХОХ“ Zeitschrift für die alttestamentliche Wissenschaft (Научни часопис о Старом завету, 1936, свеска 54, страна 269).

У глосару (речник са тумачењем) француског Revised Segond Version, на 9. страни дат је следећи коментар: „Изговор Yahve употребљен у неким новијим преводима темељи се на неколико древних сведока, али они нису уверљиви. Ако би неко узео у обзир лична имена, која укључују божанско име, као хебрејско име пророка Илије (Елијахоу) изговор би могао да буде Јахо или Јахоу.“

Године 1749. немачки научник Романус Телер говорио је о неколико различитих изговора Божјег имена, које је он прочитао: „Диодор са Сицилије, Макробије, Клеменс Александринац, Свети Јером и Ориген писали су Јао; Самарићанин, Епифаније, Теодор, Јахе или Јаве; Лудвиг Капел читао је Јавох; Друзије–Јахве; Хотингер–Јехва; Мерцер–Јеховах; Кастелио–Јовах; и Ле Клерк–Јавох.“

Првобитан изговор Божјег имена није више познат. Он такође и заиста није важан. Када би то био, Бог би се побринуо да га сачува да га ми употребљавамо. Важно је да ми употребљавамо Божје име онако како је оно уобичајено у нашем језику.

[Оквир на 8. страни]

Облици Божјег имена у различитим језицима указују на међународно прихваћени облик Јехова

авабакал — Yehóa

буготу — Jihova

венда — Yehova

дански — Jehova

енглески — Jehovah

ефик — Jehovah

зулу — uJehova

игбо — Jehova

италијански — Geova

јапански — Ehoba

јоруба — Jehofah

кантонски — Yehwowah

ксоса — uYehova

мађарски — Jehova

маори — Ihowa

моту — Iehova

мвала-малу — Jihova

нарињери — Jehovah

немачки — Jehova

нембе — Jihova

петатс — Jihouva

пољски — Jehowa

португалски — Jeová

румунски — Iehova

самоански — Ieova

свахили — Jehova

суто — Jehova

тагалог — Jehova

тахићански — Jehovah

тонга — Jihova

фински — Jehova

фиџи — Jiova

француски — Jéhovah

холандски — Jehovah

шведски — Jehova

шпански — Jehová

[Оквир на 11. страни]

„Јехова“ је облик Божјег имена нашироко познат и у небиблијским текстовима

Франц Шуберт је компоновао музику за лирску песму, коју је написао Јохан Ладислав Пиркер, под насловом „Свемоћ“, а име Јехова спомиње се у њој два пута. Такође се оно користи на крају посљедње сцене Вердијеве опере „Набуко“.

Осим тога, француски композитор Артур Хонегер у ораторију „Краљ-Давид“ даје истакнуто место имену Јехова. И славни француски писац Виктор Иго употребљава га у више од 30 својих дела. И он и Ламартин написали су песме под насловом „Јехова“.

У књизи Deutsche Taler (Немачки талири) коју је издала 1967. године Немачка федерална банка, налази се слика за коју се каже да приказује један од најстаријих облика кованог новца на ком се налази име „Јехова“, Рајхсталер који се ковао 1634. године у војводству Шлезија. У вези слике на наличју новца стоји: „Под бљештавим именом ИЕХОВА, које се пробија из облака, налази се овенчани штит са шлеским грбом.“

Посетиоц Државног музеја Хајдексбург у Рудолштату, Немачка, могао би да се изненади када види на оковратнику оклопа, ког је носио Густав II Адолф, шведски краљ из 17. века, исписано име ИЕХОВА великим словима.

Тако је, вековима, облик Јехова постао међународно прихваћен начин изговора Божјег имена и људи када га чују одмах схватају о коме је реч. Као што је и професор Елер рекао: „То се име веома одомаћило у нашем језику и не може се потиснути“ — Theologie des Alten Testaments (Теологија старог завета).

[Слика на 6. страни]

Детаљ анђела с Божјим именом на гробу папе Климента XIII, у ватиканској базилици Св. Петра

[Слика на 7. страни]

Ковано је много новца на ком је било исписано Божје име. Овај из 1661. године је из Нирнберга, Немачка. Латински текст значи: „Под сенком твојих крила“.

[Слике на 9. страни]

У прошлим временима Божје име у облику тетраграматона чинило је део украса многих религиозних грађевина

Фурвјер католичка базилика, Лион, Француска

Катедрала из Буржа, Француска

Црква у Ла Сел Диноаз, Француска

Црква у Дињу, јужна Француска

Црква у Сао Паулу, Бразил

Катедрала у Страсбуру, Француска

Катедрала Св. Марка у Венецији, Италија

[Слике на 10. страни]

Јеховино име појављује се у манастиру Бордесхолм у Немачкој;

на немачком кованом новцу из 1635. године;

над црквеним вратима у Фемарну, Немачка;

и на надгробном споменику 1845. у Харманшлагу, Доња Аустрија