50. библијска књига — Филипљанима

Писац: Павле

Место писања: Рим

Писање завршено: отприлике 60. или 61. н. е.

 1. (а) Како су Филипљани чули добру вест? (б) Које занимљиве историјске податке имамо о Филипима?

КАДА је апостол Павле у визији био позван да дође у Македонију и тамо проповеда добру вест, он и његови сарадници — Лука, Сила и млади Тимотеј — спремно су се одазвали на тај позив. Из Троаде у Малој Азији отишли су бродом до Неапоља, а оданде су преко планинског превоја кренули 15 километара према унутрашњости и стигли у Филипе. Тај град је, према Лукином извештају, био „водећи град у тој области Македоније“ (Дела 16:12). Име Филипи добио је по македонском краљу Филипу II (оцу Александра Великог), који је освојио тај град 356. пре н. е. Касније су га освојили Римљани. Ту су се 42. пре н. е. водиле одлучујуће битке, након којих је Октавијан, који је касније постао Цезар Август, ојачао свој положај. У знак сећања на победу учинио је Филипе римском колонијом.

 2. Шта је Павле постигао проповедањем у Филипима и како је у том граду основана скупштина?

² Када би први пут дошао у неки град, Павле је имао обичај да најпре проповеда Јудејцима. Међутим, када је отприлике 50. н. е. стигао у Филипе, у граду је било врло мало Јудејаца, а изгледа да нису имали ни синагогу, јер су се на молитву окупљали крај реке, изван града. Павлово проповедање је убрзо уродило плодом. Лидија, продавачица пурпура која је као обраћеник већ обожавала Јехову, била је међу првима који су постали хришћани. Она је спремно прихватила истину о Христу и инсистирала је да Павле и његови сарадници остану у њеном дому. ’Присилила нас је да дођемо‘, написао је Лука. Међутим, убрзо је дошло до противљења, па су Павле и Сила били ишибани и бачени у затвор. Док су били у затвору, догодио се земљотрес. Затворски чувар је потом слушао Павла и Силу, те су он и његова породица постали верници. Сутрадан су Павле и Сила били пуштени из затвора, након чега су посетили браћу у Лидијином дому и охрабрили их, а потом су отишли из града. Павлу су невоље које је проживео док се рађала скупштина у Филипима остале у живом сећању (Дела 16:9-40).

 3. Какве је контакте Павле касније имао са скупштином у Филипима?

³ Након неколико година, Павле је на свом трећем мисионарском путовању опет посетио скупштину у Филипима. Затим је десетак година након оснивања скупштине жарка љубав коју су показала браћа у Филипима навела Павла да им напише надахнуто писмо које је постало део Божје Речи, а име је добило по тој драгој скупштини.

 4. Како се зна ко је написао посланицу Филипљанима и шта потврђује да је та књига део Божје Речи?

⁴ У првом стиху те посланице стоји да ју је написао Павле, с чиме се с правом слаже већина библичара. Поликарп (69?-155? н. е.) наводи у свом писму Филипљанима да им је писао и Павле. Раноцрквени коментатори Библије, попут Игњатија Антиохијског, Иринеја, Тертулијана и Климента Александријског, навели су да је ту посланицу написао Павле. Спомиње се у Мураторијевом фрагменту, који потиче из другог века н. е., и у свим осталим старим пописима библијских књига, а заједно са осам других Павлових посланица налази се и у папирусу Честер Бити бр. 2 (P⁠⁴⁶), за који се сматра да потиче отприлике из 200. н. е.

 5. Шта показује да је ова посланица написана у Риму?

⁵ Место и време писања могу се одредити с приличном сигурношћу. Док ју је писао, Павле је био затвореник којег је чувала телесна стража римског цара, а у граду у којем се налазио ревно се проповедало. Посланицу је завршио поздравима верних из царевог дома. На темељу тога може се закључити да је ту посланицу написао у Риму (Филип. 1:7, 13, 14; 4:22; Дела 28:30, 31).

 6. На темељу чега се може одредити време писања посланице Филипљанима?

⁶ Али када је посланица написана? Изгледа да је Павле био довољно дуго у Риму да царева преторијанска гарда, а и многи други, чују да је он затворен због тога што је хришћанин и да сазнају зашто је затворен. Осим тога, треба урачунати време које је Епафродиту требало да дође из Филипа (удаљених око 1 000 километара) и донесе дар Павлу, затим да вести о томе да се Епафродит разболео у Риму стигну у Филипе и да из Филипа у Рим стигну вести о томе да су се браћа ражалостила због његове болести (Филип. 2:25-30; 4:18). Будући да је Павле као затвореник био у Риму отприлике 59-61. н. е., ову посланицу је највероватније написао 60. или 61. н. е., годину или нешто више након свог првог доласка у Рим.

 7. (а) Шта је Павле осећао према Филипљанима и шта га је навело да им пише? (б) Какво је писмо Павле написао Филипљанима?

⁷ Павла и браћу у Филипима повезивала је дубока љубав, која је била резултат тога што се Павле истински трудио око Филипљана и помагао им да прихвате реч истине, тога што су Филипљани пуно пута показали приврженост и великодушност када су приликом његових путовања и невоља подмиривали његове потребе и тога што је Јехова подарио велики благослов почетним мисионарским напорима у Македонији. Када је Павле добио њихов дар и чуо да су се забринули због Епафродита, то га је, као и брзо ширење добре вести у Риму, навело да им напише срдачно писмо које је требало да их духовно ојача и охрабри.

САДРЖАЈ ПОСЛАНИЦЕ ФИЛИПЉАНИМА

 8. (а) У шта је Павле био уверен што се тиче Филипљана и како је показао да их воли? (б) Шта је Павле рекао о својим оковима и какав је савет дао?

⁸ Одбрана и ширење добре вести (1:1-30). На почетку посланице Павле и Тимотеј шаљу поздраве, а затим Павле каже да „од првог дана па све до сада“ захваљује Богу за допринос који су Филипљани дали у ширењу добре вести. Павле је написао да је уверен да ће они довршити своје добро дело, јер они деле с њим Божју незаслужену доброту и заједно с њим ’бране и законски потврђују право на проповедање добре вести‘. Из велике љубави чезнуо је за свима њима и рекао: „Молим се за то да ваша љубав све више и више расте... и да можете просудити шта је најважније“ (1:5, 7, 9, 10). Хтео је да знају да ’ово што му се догађа заправо помаже ширењу добре вести‘, јер је свима постало познато да је он у оковима, а браћа су се због тога осмелила, те су без страха говорила Божју реч. Иако је Павле тада смрт сматрао добитком, знао је да је боље да остане жив како би браћа напредовала у вери и радовала се. Саветовао им је да живе животом достојним добре вести јер је, без обзира на то да ли ће доћи или не, хтео да чује како се једнодушно боре и да се ’ни у чему не плаше својих противника‘ (1:12, 28).

 9. Како су Филипљани могли да размишљају попут Христа?

⁹ Размишљати онако како је Христ размишљао (2:1-30). Павле је подстакао Филипљане да буду понизни и да ’не гледају само на своју корист него и на корист других‘. Саветовао им је да размишљају онако како је размишљао Исус Христ, који се, иако је био у Божјем обличју, одрекао самог себе да би постао човек и понизио се и постао послушан све до смрти, тако да га је Бог узвисио и дао му име које је изнад сваког другог имена. Павле их је подстакао: ’Радите на свом спасењу са страхом и дрхтањем. Све радите без гунђања и препирања, чврсто се држећи речи живота‘ (2:4, 12, 14, 16). Надао се да ће им ускоро послати Тимотеја, а био је уверен да ће и сам ускоро доћи. Али пре тога им је послао Епафродита, који се опоравио од болести, како би се опет обрадовали.

10. У ком смислу је Павле ’трчао ка циљу‘ и шта је саветовао другима?

¹⁰ ’Трчати ка циљу‘ (3:1–4:23). ’Ми који имамо право обрезање‘, пише Павле, ’морамо се чувати нечистих људи, оних који траже да се обрезује тело.‘ Ако је неко имао разлога да се узда у тело, онда је то био Павле, јер је био обрезани Јеврејин, а раније је био и фарисеј. Ипак, он је све то сматрао губитком ’у поређењу с ненадмашном вредношћу познавања Христа Исуса, свог Господа‘. Ослањајући се на праведност која долази због вере, надао се да ће ’постићи раније ускрсење из мртвих‘ (3:2, 3, 8, 11). Зато је Павле ’заборављао оно што је било иза њега и трудио се да досегне оно што је било испред њега, трчао је ка циљу, ка награди небеског Божјег позива посредством Христа Исуса‘. Свима који су зрели саветовао је да размишљају на исти начин. Некима су бог биле жеље тела и мислили су на оно што је земаљско, па их је очекивала пропаст, а за зреле хришћане Павле је рекао да је њихово „грађанство на небесима“ (3:13, 14, 20).

11. (а) О чему је требало да Филипљани размишљају и како је требало да живе? (б) Шта је Павле рекао о великодушности Филипљана?

¹¹ ’Радујте се у Господу‘, подстакао их је Павле, ’и нека ваша разумност буде позната свим људима. Размишљајте о ономе што је истинито, племенито, праведно, чисто, допадљиво, похвално, честито и хвале вредно. Живите у складу са оним што сте научили и прихватили и чули и видели од мене, и Бог мира биће с вама‘ (4:4-9). Павле се веома радовао због тога што су Филипљани размишљали о томе како да му помогну, иако је све могао ’уз помоћ онога који му је давао снагу‘. Из свег срца им је захвалио на њиховом поклону. Од када је почео да објављује добру вест у Македонији, они су се истицали по пружању материјалне помоћи. Павле је написао да ће због тога Бог ’својим славним богатством подмирити све њихове потребе преко Христа Исуса‘ (4:13, 19). Пренео им је поздраве свих светих, а међу њима и оних из царевог дома.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

12. По узору на браћу у Филипима, шта морамо радити да бисмо били по вољи Богу и како можемо бити извор радости својој браћи?

¹² Посланица Филипљанима је заиста корисна за све нас. Сигурно и ми желимо да будемо по вољи Јехови, а желимо и да нас наши хришћански надгледници похвале као што је Павле похвалио Филипљане. То се може остварити ако опонашамо добар пример Филипљана и примењујемо Павлове брижне савете. Попут Филипљана, треба да будемо великодушни, да гледамо како можемо помоћи својој браћи када се нађу у потешкоћама и да заједно с њима бранимо и законски потврђујемо право на проповедање добре вести (1:3-7). Треба да будемо ’непоколебљиви у једном духу и да се једнодушно заједнички боримо за веру добре вести‘, светлећи „као светлоноше“ усред поквареног и изопаченог нараштаја. Поступајући тако и размишљајући о ономе што је племенито, бићемо извор радости за своју браћу, као што су Филипљани били велика радост апостолу Павлу (1:27; 2:15; 4:1, 8).

13. У чему можемо сви заједно опонашати Павла?

¹³ „Сви ме заједно опонашајте“, рекао је Павле. Како га можемо опонашати? На пример, тако што ћемо бити задовољни у свим околностима. Павле је научио да се прилагоди околностима, било да се ради о обиљу или оскудици, и да буде задовољан оним што има, па је могао ревно и радосно да служи Богу. Павла би требало да опонашамо и тако што ћемо показивати верној браћи да их волимо. Он је радосно и с пуно љубави причао о служби Тимотеја и Епафродита. А колико је тек волео браћу у Филипима, којима се обратио речима: „Браћо моја вољена за којом чезнем, моја радости и мој венче“ (3:17, фуснота; 4:1, 11, 12; 2:19-30).

14. Које одличне савете пружа посланица Филипљанима што се тиче животних циљева и Краљевства и коме је она првенствено намењена?

¹⁴ Како још можемо опонашати Павла? Тако што ћемо ’трчати ка циљу‘! Сви који размишљају о ’ономе што је племенито‘ живо су заинтересовани за то да виде како ће Јехова на чудесан начин све уредити на небу и на земљи како би ’сваки језик јавно признао Исуса Христа за Господа на славу Бога, Оца‘. Одлични савети из посланице Филипљанима подстичу све који се надају вечном животу у Божјем Краљевству да не посустају у жељи да остваре тај циљ. Ипак, посланица Филипљанима је првенствено намењена ’онима којима је грађанство на небесима‘ и који жељно очекују да им ’тело буде преобликовано како би било попут Христовог славног тела‘. Зато нека свако од њих ’заборавља оно што је иза њега и труди се да досегне оно што је испред њега‘ и нека опонаша апостола Павла тако да ’трчи ка циљу, ка награди небеског позива‘, ка свом славном наследству у небеском Краљевству! (4:8; 2:10, 11; 3:13, 14, 20, 21).