Има ли у кући бунтовника?

1, 2. (а) Коју је илустрацију дао Исус да би истакао неверност јеврејских верских вођа? (б) Коју мисао о адолесцентима можемо научити из Исусове илустрације?

НЕКОЛИКО дана пре своје смрти, Исус је групи јеврејских верских вођа поставио једно питање које наводи на размишљање. Он је рекао: „Шта ви мислите: Један човек је имао два сина; пришавши првоме рече: синко, иди данас и ради у винограду. Он одговори и рече: идем, господару, и не оде. Тада приђе другоме и рече исто тако. А он одговори и рече: нећу, али се касније покаја и оде. Који је од двојице учинио очеву вољу?“ Јеврејске вође су одговориле: „Други“ (Матеј 21:28-31, Ча).

² Исус је овде истицао неверност јеврејских вођа. Они су били попут првог сина, обећавши да ће вршити Божју вољу али се затим нису држали свог обећања. Али, многи родитељи ће увидети да се Исусова илустрација темељила на добром разумевању породичног живота. Као што је он тако добро приказао, често је тешко знати шта млади размишљају или предвидети шта ће учинити. Млада особа може проузроковати много проблема током своје адолесценције и затим одрасти у одговорну, поштовану одраслу особу. То је нешто што треба да задржимо на уму док осматрамо проблем тинејџерског бунтовништва.

3. Зашто родитељи не смеју да пренагљено означе своје дете као бунтовника?

³ Можда с времена на време чујеш за тинејџере који се отворено буне против својих родитеља. Можда чак лично знаш неку породицу у којој изгледа немогуће контролисати неког тинејџера. Међутим, није увек лако знати да ли је дете заиста бунтовник. Осим тога, може бити тешко разумети зашто се нека деца буне а друга — чак из истог домаћинства — то не чине. Шта родитељи треба да ураде ако сумњају да се неко њихово дете можда развија у окорелог бунтовника? Да бисмо на то одговорили, најпре морамо разговарати о томе шта је бунтовник.

4-6. (а) Шта је бунтовник? (б) Шта родитељи треба да задрже на уму ако је тинејџер с времена на време непослушан?

⁴ Једноставно речено, бунтовник је особа која намерно и упорно не слуша неки виши ауторитет или му се одупире и пркоси. Наравно, ’лудост је у срцу детета‘ (Пословице 22:15). Зато се сва деца ту и тамо одупиру родитељском или другом ауторитету. То је посебно случај у времену физичког и емоционалног развоја познатом као адолесценција. Промена у било чијем животу створиће стрес, а у адолесценцији су све саме промене. Твој тинејџер или тинејџерка излази из детињства и на путу је ка одраслом добу. Из тог разлога, у адолесцентним годинама неки родитељи и деца имају потешкоћа у слагању. Често родитељи инстинктивно настоје да зауздају тај прелаз, док тинејџери желе да га убрзају.

⁵ Тинејџер који је бунтовник окреће леђа родитељским вредностима. Ипак, задржи на уму да неколико непослушних поступака не чине бунтовника. А кад се ради о духовним стварима, нека деца можда у почетку показују мало или нимало интереса за библијску истину, али она можда нису бунтовници. Као родитељ, немој свом детету брзо прикачити неку етикету.

⁶ Да ли су адолесцентне године свих младих обележене побуном против родитељског ауторитета? Не, никако. У ствари, изгледа да би докази показали да само мањина тинејџера испољава озбиљно адолесцентно бунтовништво. Па ипак, шта је с дететом које се својеглаво и упорно буни? Шта може изазвати такву побуну?

7. Како сатанистичка околина може утицати на дете да се буни?

⁷ Један важан узрок побуне јесте светска сатанистичка околина. „Сав свет [је] под влашћу лукавога [„злога“, NW]“ (1. Јованова 5:19). Свет који је под Сотонином влашћу развио је једну штетну културу с којом хришћани морају да се боре (Јован 17:15). Доста те културе је данас непристојније, опасније и с много лошијих утицаја него у прошлости (2. Тимотеју 3:1-5, 13). Ако родитељи не поуче, упозоре и заштите своју децу, младе лако може савладати ’дух који сад делује у синовима противљења [„непослушности“, NW]‘ (Ефесцима 2:2). С тим је повезан притисак вршњака. Библија каже: „Зло пролази ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20). Слично томе, на особу која се дружи с онима које прожима дух овог света вероватно ће утицати тај дух. Младима је потребна стална помоћ ако желе да увиде да је послушност божанским начелима темељ најбољег начина живота (Исаија 48:17, 18).

8. Који фактори могу довести до побуне од стране детета?

⁸ Још један узрок побуне може бити атмосфера у дому. На пример, ако је један родитељ алкохоличар, злоупотребљава дроге или је насилан према другом родитељу, тинејџерово гледиште о животу може бити искривљено. Чак и у релативно спокојним домовима може да провали побуна кад дете осети да се његови родитељи не занимају за њега. Међутим, тинејџерско бунтовништво не проузрокују увек спољашњи утицаји. Нека деца окрећу леђа родитељским вредностима упркос томе што имају родитеље који примењују божанска начела и који их, у великој мери, штите од света око њих. Зашто? Можда због још једног корена наших проблема — људске несавршености. Павле је рекао: „По једном човеку [Адаму] дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише“ (Римљанима 5:12). Адам је био себичан бунтовник и целом свом потомству је оставио лоше наслеђе. Неки млади једноставно изаберу побуну, као што је то учинио њихов праотац.

9. Које крајности у подизању деце могу проузроковати да се дете буни?

⁹ Још нешто што доводи до тинејџерског бунтовништва јесте неуравнотежено гледиште о подизању детета од стране родитеља (Колошанима 3:21). Неки савесни родитељи строго ограничавају и дисциплинују своју децу. Други су попустљиви, не пружајући смернице које би заштитиле њиховог неискусног адолесцента. Није увек лако пронаћи средину између те две крајности. И различита деца имају различите потребе. Једном је можда потребно више надгледања него другом. Па ипак, два библијска примера ће помоћи да се покаже колико је опасно ићи у крајности било у ограничавању или у попустљивости.

10. Зашто је Илије, иако вероватно веран првосвештеник, био слаб родитељ?

¹⁰ Првосвештеник древног Израела Илије био је отац. Он је служио 40 година и несумњиво је био добро упућен у Божји Закон. Илије је вероватно сасвим верно извршавао своје редовне свештеничке дужности и можда је чак и своје синове, Офнија и Финеса, темељно поучио Божјем Закону. Међутим, Илије је био превише попустљив према својим синовима. Офније и Финес су вршили службу свештеника, али су били „неваљали“, заинтересовани само за задовољавање свог апетита и неморалних жеља. Ипак, кад су на светом тлу чинили срамотна дела, Илије није имао храбрости да их избаци из службе. Он их је само благо укорио. Илије је својом попустљивошћу више поштовао своје синове него Бога. Због тога су се његови синови побунили против Јеховиног чистог обожавања и Илијев цели дом је претрпео несрећу (1. Самуилова 2:12-17, 22-25, 29; 3:13, 14; 4:11-22).

11. Шта родитељи могу да науче из Илијевог лошег примера?

¹¹ Илијева деца су већ била одрасле особе кад су се одиграли ти догађаји, али тај извештај наглашава колико је опасно ускраћивати дисциплину. (Упореди с Пословицама 29:21.) Неки родитељи могу побркати љубав с попустљивошћу, пропуштајући да поставе и спроведу јасна, доследна и разумна правила. Они су немарни да примене љубазну дисциплину, чак и кад се прекрше божанска начела. Због такве попустљивости, њихова деца на крају можда неће поклањати пажњу родитељском или било ком другом облику ауторитета. (Упореди с Проповедником 8:11.)

12. Какву је грешку у исказивању ауторитета направио Ровоам?

¹² Ровоам служи као пример друге крајности у примени ауторитета. Он је био последњи краљ уједињеног краљевства Израела, али није био добар краљ. Ровоам је наследио земљу чији је народ био незадовољан због терета које му је наметнуо његов отац, Соломон. Да ли је Ровоам показао разумевање? Не. Кад је једна делегација тражила од њега да укине неке од угњетавачких мера, он је пропустио да следи зрели савет својих старијих саветника и заповедио је да се јарам народа учини још тежим. Његова ароганција је изазвала побуну десет северних племена и краљевство се распало на два дела (1. Краљевима 12:1-21; 2. Летописа 10:19).

13. Како родитељи могу избећи Ровоамову грешку?

¹³ Родитељи могу научити неке важне лекције из библијског извештаја о Ровоаму. Они треба да ’траже Господа‘ у молитви и да истражују своје методе подизања деце у светлу библијских начела (Псалам 105:4). „Угњетање обезумљује мудрога“, каже Проповедник 7:7. Добро промишљене границе пружају адолесцентима прилику да расту док их штите од зла. Али, деца не треба да живе у атмосфери која је тако крута и стегнута да су спречени у развијању разумне мере ослањања на властите снаге и самопоуздања. Кад се родитељи труде да пронађу равнотежу између поприличне слободе и чврстих граница које су јасно означене, већина тинејџера ће осећати мању склоност да се буни.

14, 15. Како родитељи треба да гледају на развој свог детета?

¹⁴ Иако се родитељи радују кад виде како њихов омладинац физички расте од најранијег детињства до одраслог доба, они су можда узнемирени кад њихово адолесцентно дете почиње да се креће од зависности ка прикладном ослањању на властите снаге. Током тог прелазног периода, немој се изненадити ако је твој тинејџер понекад прилично својеглав или неспреман на сарадњу. Задржи на уму да циљ хришћанских родитеља треба да буде да подигну једног зрелог, стабилног и одговорног хришћанина. (Упореди с 1. Коринћанима 13:11; Ефесцима 4:13, 14.)

¹⁵ Ма како да је можда тешко, родитељи треба да прекину навику да негативно реагују на сваки захтев њиховог адолесцента за већом независношћу. Дете треба да на један здрав начин расте као појединац. Заиста, неки тинејџери у релативно младом узрасту почињу да развијају прилично одрасло становиште. На пример, Библија каже о младом краљу Јосији: „Док још беше дете [са око 15 година], поче тражити Бога Давида.“ Тај изванредни тинејџер је сасвим сигурно био одговорна особа (2. Летописа 34:1-3).

16. Док се деци даје повећана одговорност, с чиме се она морају суочити?

¹⁶ Међутим, слобода са собом носи одговорност. Зато дозволи свом детету које се развија у одраслу особу да искуси последице неких својих одлука и поступака. Начело, „шта човек посеје оно ће и пожњети“, односи се како на тинејџере тако и на одрасле особе (Галатима 6:7). Деца не могу заувек бити под окриљем. Ипак, шта ако твоје дете жели да уради нешто што је потпуно неприхватљиво? Као одговоран родитељ, ти мораш рећи „не“. И премда можеш објаснити разлоге, ништа не сме да промени твоје не у да. (Упореди с Матејем 5:37.) Међутим, покушај да кажеш „не“ на миран и разуман начин, пошто „благ одговор утишава јарост“ (Пословице 15:1).

17. Које су неке потребе тинејџера којима родитељ треба да удовољи?

¹⁷ Младима је потребна сигурност доследне дисциплине чак и ако нису увек спремни да се сложе с ограничењима и правилима. Фрустрирајуће је ако се правила често мењају, зависно од тога како се родитељ осећа у том тренутку. Надаље, ако тинејџери у суочавању с бојажљивошћу, срамежљивошћу или недостатком самопоуздања примају охрабрење и помоћ, већ према потреби, вероватно ће одрасти у стабилније особе. Тинејџери такође цене кад се у њих показује поуздање које су заслужили. (Упореди са Исаијом 35:3, 4; Луком 16:10; 19:17.)

18. Које су неке охрабрујуће истине о тинејџерима?

¹⁸ Родитељи могу бити утешени сазнањем да кад у дому влада мир, стабилност и љубав, деца обично цветају (Ефесцима 4:31, 32; Јаков 3:17, 18). Па, многи омладинци су надвладали чак и лош кућни амбијент, и долазе из породица обележених алкохолизмом, насиљем или неким другим штетним утицајем, и одрасли су у дивне одрасле особе. Дакле, ако се побринеш за дом у коме се твоји тинејџери осећају сигурно и знају да ће примити љубав, наклоност и пажњу — чак и ако је та подршка попраћена разумним ограничењима и дисциплином у складу с библијским начелима — они ће врло вероватно одрасти у особе с којима ћеш се поносити. (Упореди с Пословицама 27:11.)

19. Премда родитељи треба да уче дете према путу којим треба да иде, која одговорност лежи на детету?

¹⁹ Добро родитељство је сигурно важно. Пословице 22:6 кажу: „Учи дете према путу којим треба да иде, и он неће одступити од њега ни када остари.“ Ипак, шта је с децом која имају озбиљне проблеме упркос томе што имају добре родитеље? Да ли је то могуће? Јесте. Речи из те пословице морају се разумети у светлу других стихова који наглашавају одговорност детета да ’слуша‘ и послуша родитеље (Пословице 1:8). И родитељ и дете морају сарађивати у примењивању библијских начела ако желе да у породици влада хармонија. Ако родитељи и деца не раде заједно, биће тешкоћа.

20. Кад деца погреше зато што су непромишљена, какав би био мудар приступ од стране родитеља?

²⁰ Како родитељи треба да реагују кад тинејџер погреши и упадне у невољу? Омладинцу је посебно тада потребна помоћ. Ако родитељи задрже на уму да имају посла с неискусном младом особом, лакше ће се одупирати склоности да претерано реагују. Павле је саветовао зреле особе у скупштини: „Ако и упадне човек у какав грех, ви који сте духовни, исправљајте га духом благости“ (Галатима 6:1). Родитељи могу да се држе ове исте процедуре кад се опходе с младом особом која направи неку грешку због своје непромишљености. Док јасно објашњавају зашто је његово понашање било неисправно и како може избегавати понављање те грешке, родитељи треба да разјасне да је неисправно понашање лоше, а не та млада особа. (Упореди с Јудом 22, 23.)

21. Следећи пример хришћанске скупштине, како родитељи треба да реагују ако њихова деца почине неки озбиљан грех?

²¹ Шта ако је делинквенција омладинца веома озбиљна? У том случају детету је потребна посебна помоћ и вешто упутство. Кад члан скупштине почини неки озбиљан грех, он је подстакнут да се покаје и обрати се старешинама за помоћ (Јаков 5:14-16). Кад се једном покаје, старешине раде с њим да се духовно опорави. У породици одговорност за помагање тинејџеру који греши лежи на родитељима, иако можда треба да о томе разговарају са старешинама. Сигурно је да од старешинства не смеју покушавати да сакрију било које тешке грехе које почини неко њихово дете.

22. Опонашајући Јехову, какав ће став родитељи настојати да задрже ако њихово дете почини неку озбиљну грешку?

²² Озбиљан проблем који укључује сопствену децу веома је тежак. Пошто су емоционално изван себе, родитељи би можда желели да љутито прете јогунастом детету; али то би га могло само огорчити. Задржи на уму да будућност те младе особе може зависити од тога како се према њој поступа у том критичном времену. Присети се такође да је Јехова био спреман да опрости кад је његов народ скренуо од онога што је исправно — само ако би се покајали. Послушај његове речи пуне љубави: „Дођите, па да се судимо, говори Господ. Ако ли су греси ваши као скерлет, као снег постаће бели; и ако су као пурпур црвени, постаће као вуна“ (Исаија 1:18). Какав диван пример за родитеље!

23. Упркос озбиљном греху неког њиховог детета, како родитељи треба да поступају, и шта треба да избегавају?

²³ Дакле, покушај да подстакнеш јогунка да промени свој пут. Тражи зрели савет од искусних родитеља и скупштинских старешина (Приче Соломунове 11:14, ДК). Труди се да не поступаш импулсивно и кажеш или учиниш нешто што ће твом детету отежати да ти се врати. Избегавај неконтролисани гнев и горчину (Колошанима 3:8). Немој се брзо предавати (1. Коринћанима 13:4, 7). Док мрзиш зло, избегавај да постанеш безосећајан и огорчен према свом детету. Што је најважније, родитељи треба да настоје да пруже добар пример и задрже своју веру у Бога јаком.

24. Каква се жалосна ситуација понекад појави у хришћанској породици, и како родитељ треба да реагује?

²⁴ У неким случајевима постаје јасно да је млада особа донела дефинитивну одлуку да се буни и потпуно одбаци хришћанске вредности. Тада жариште треба променити на одржавање или изграђивање породичног живота осталих. Пази да сву своју енергију не усмераваш на бунтовника, занемарујући тако другу децу. Уместо да настојиш да сакријеш невољу од остатка породице, разговарај с њима о тој ствари до одговарајуће мере и на охрабрујућ начин. (Упореди с Причама Соломуновим 20:18, ДК.)

25. (а) Следећи образац хришћанске скупштине, како родитељи можда морају да поступе ако дете постане непопустљиви бунтовник? (б) Шта родитељи треба да задрже на уму ако се неко њихово дете буни?

²⁵ Апостол Јован је рекао о ономе ко постане непоправљив бунтовник у скупштини: „Не примајте га у кућу, и не поздрављајте га“ (2. Јованова 10). Родитељи могу сматрати да је неопходно да заузму сличан став према властитом детету ако је оно пунолетно и постане потпуно бунтовно. Ма како тежак и болан може бити тај поступак, он је понекад неопходан да би се заштитила остала породица. Твом домаћинству је потребна твоја заштита и стални надзор. Зато настави да се држиш јасно дефинисаних, а ипак разумних граница понашања. Комуницирај с другом децом. Интересуј се како им иде у школи и у скупштини. Исто тако, нека знају да иако не одобраваш поступке бунтовног детета, ти га не мрзиш. Осуђуј лоше поступање уместо то дете. Кад су Јаковљева два сина због свог окрутног поступка учинила да други омрзну породицу, Јаков је проклео њихов насилан гнев, а не саме синове (Постање 34:1-31; 49:5-7).

26. Из чега савесни родитељи могу извлачити утеху ако се неко њихово дете буни?

²⁶ Можда осећаш да си одговоран за оно што се догодило у твојој породици. Али, ако си уз молитву учинио све што је у твојој моћи, следећи Јеховине савете што си боље могао, нема разлога да себе неразумно критикујеш. Утеши се чињеницом да нико не може бити савршен родитељ, али ти си се савесно трудио да будеш добар. (Упореди с Делима апостолским 20:26.) Имати окорелог бунтовника у породици кида срце, али ако се то теби догоди, буди уверен да Бог разуме и да никада неће оставити своје предане слуге (Псалам 27:10). Зато буди одлучан да твој дом буде сигурна, духовна лука за сву децу која остану.

27. Имајући на уму параболу о изгубљеном сину, чему се родитељи бунтовног детета увек могу надати?

²⁷ Осим тога, никада не смеш напустити наду. Твоји ранији напори у исправном васпитавању могу најзад утицати на срце одлуталог детета и дозвати га памети (Проповедник 11:6). Један број хришћанских породица имао је исто искуство попут тебе, а неки су видели како се њихова јогунаста деца враћају, баш као што је видео отац из Исусове параболе о изгубљеном сину (Лука 15:11-32). То исто се може догодити и теби.