Да ли се ова књига слаже с науком?

Религија није увек гледала на науку као на свог пријатеља. У прошлим вековима неки теолози су се противили научним открићима када су сматрали да она угрожавају њихово тумачење Библије. Али, да ли је наука стварно непријатељ Библије?

ДА СУ писци Библије одобравали најшире прихваћена научна гледишта свог времена, резултат би био једна књига упадљивих научних нетачности. Ипак, писци нису унапређивали таква ненаучна погрешна гледишта. Баш напротив, они су записали бројне изјаве које не само да су научно тачне него су и директно супротне прихваћеним мишљењима тог времена.

Какав је облик земље?

То питање је интригирало људе хиљадама година. У древна времена опште гледиште је било да је земља равна. Вавилонци су, на пример, веровали да је свемир једна кутија или одаја са земљом као својим подом. Ведски свештеници Индије замишљали су да је земља равна и да је само једна њена страна насељена. Једно примитивно племе у Азији осликало је земљу као један огроман послужавник за чај.

Још у шестом веку пре н. е., грчки филозоф Питагора теоретисао је да будући да су месец и сунце сферични, и земља мора да је сфера. Аристотел (четврти век пре н. е.) касније се сложио, објашњавајући да сферичност земље доказују помрачења месеца. Земљина сенка на месецу је закривљена.

Међутим, представа о равној земљи (с настањеном само њеном горњом страном) није потпуно ишчезла. Неки нису могли да прихвате оно што је округла земља логично подразумевала — концепт о антиподима.a Лактанције, хришћански апологет из четвртог века н. е., подсмевао се самој тој замисли. Резоновао је: „Да ли постоји ико тако неразуман да верује да постоје људи чија су стопала виша од њихових глава?... да усеви и дрвеће расту на доле? да киша, и снег, и град падају на горе?“⁠²

Концепт о антиподима представљао је дилему за неке теологе. Неке теорије су сматрале да кад би постојали антиподијци, они уопште не би могли да имају никакву везу с познатим људима, било због тога што је море превише широко да би се опловило, било због непрелазног жарког појаса који окружује екватор. Одакле би онда било какви антиподијци могли да дођу? Збуњени, неки теолози су више волели да верују да није могло бити антиподијаца, или чак, као што је аргументовао Лактанције, да земља уопште не може да буде сферична!

Ипак, концепт о сферичној земљи је преовладавао, и коначно је постао широко прихваћен. Међутим, тек почетком космичке ере у 20. веку, било је могуће да људи путују довољно далеко у свемир да би директним посматрањем потврдили да је земља кугла.b

А где је Библија стајала у вези с тим питањем? У осмом веку пре н. е., када је преовладавајуће гледиште било да је земља равна, вековима пре него што су грчки филозофи теоретисали да је земља вероватно сферична, и хиљадама година пре него што су људи видели земљу као куглу из свемира, хебрејски пророк Исаија је с изванредном једноставношћу рекао: „Он је који седи над кругом од земље“ (Исаија 40:22). Хебрејска реч хуг, овде преведена „круг“, такође се може превести као „сфера“.⁠³ Други библијски преводи гласе, „круг земаљски“ (Даничић-Караџић) и „округла земља“ (Moffatt).c

Библијски писац Исаија клонио се уобичајених митова о земљи. Уместо тога, записао је једну изјаву коју нису угрозили напреци научног открића.

Шта држи земљу?

У древна времена, људе су збуњивала и друга питања у вези с космосом: на чему почива земља? шта држи сунце, месец и звезде? Они нису познавали закон о свемирској гравитацији, који је формулисао Исак Њутн и који је објављен 1687. Замисао да небеска тела у ствари висе у празном простору обешена ни на шта била им је непозната. Тако су њихова објашњења често сугерисала да земљу и друга небеска тела горе држе опипљиви предмети или супстанције.

На пример, једна древна теорија, која можда потиче од људи који су живели на неком острву, била је да је земља окружена водом и да плови по тим водама. Хиндуси су замишљали да земља има неколико основа, једну изнад друге. Почивала је на четири слона, слонови су стајали на једној огромној корњачи, корњача је стајала на једној огромној змији, а склупчана змија је пловила по свемирским водама. Емпедокле, грчки филозоф из петог века пре н. е., веровао је да земља почива на једном вихору и да је тај вихор узрок кретања небеских тела.

Међу најутицајнијим гледиштима била су Аристотелова. Иако је теоретисао да је земља сфера, побијао је да она икако може да виси у празном простору. У својој студији О небесима, када је оповргавао представу да земља почива на води, рекао је: „Није у природи воде, ништа више него што је у природи земље, да стоји у ваздушном простору: мора имати нешто на чему ће почивати.“⁠⁴ Онда, на чему земља ’почива‘? Аристотел је научавао да су сунце, месец и звезде прикачени на површину чврстих, провидних сфера. Сфера лежи смештена у сфери, са земљом — непокретном — у центру. Док се сфере окрећу једна унутар друге, предмети на њима — сунце, месец и планете — крећу се небом.

Аристотелово објашњење изгледало је логично. Кад небеска тела не би била чврсто прикачена на нешто, како би иначе могла да остану у ваздуху? Гледишта поштованог Аристотела била су прихватана као чињеница око 2 000 година. Према делу The New Encyclopædia Britannica, у 16. и 17. веку његова учења су се у очима цркве „уздигла до статуса религиозне догме“.⁠⁵

С изумом телескопа, астрономи су почели да доводе у питање Аристотелову теорију. Па ипак, одговор им је измицао све док Сер Исак Њутн није објаснио да планете висе у празном простору, док их у њиховим орбитама држи једна невидљива сила — гравитација. То је изгледало невероватно, и неким Њутновим колегама било је тешко да поверују да би свемир могао да буде празнина, углавном без супстанције.d⁠⁶

Шта Библија има да каже у вези с тим питањем? Пре скоро 3 500 година, Библија је с изванредном јасноћом рекла да земља виси „ни на чем“ (Јов 26:7, Даничић-Караџић). У изворном хебрејском, реч која је овде употребљена за „ни на чем“ (белимах), буквално значи „без ичега“.⁠⁷ Contemporary English Version користи израз, „на празном простору“.

Већина људи у тим данима уопште није замишљала земљу као планету која виси „на празном простору“. Ипак, далеко испред свог времена, библијски писац је забележио изјаву која је научно тачна.

Библија и медицинска наука — да ли се слажу?

Савремена медицина нас је научила много тога о ширењу и спречавању болести. Медицински напреци у 19. веку водили су до увођења у медицинску праксу антисепсе — чистоће да би се смањиле инфекције. Резултат је био фантастичан. Постојало је значајно смањење инфекција и превремених смртних случајева.

Међутим древни лекари нису у потпуности разумели како се болест шири, нити су схватали важност санитетско-здравствених мера у спречавању болести. Није ни чудо што би многи њихови медицински поступци према савременим мерилима изгледали варварски.

Један од најстаријих медицинских текстова који је на располагању јесте Папирус Еберс, компилација египатског медицинског знања, који потиче из око 1550. пре н. е. Тај свитак садржи око 700 лекова за разне тегобе „које иду од крокодилског уједа до бола ножног нокта“.⁠⁸ The International Standard Bible Encyclopaedia каже: „Медицинско знање ових лекара било је чисто емпиријско, увелико магијско и потпуно ненаучно.“⁠⁹ Већина лекова била је чисто неделотворна, али неки од њих су били крајње опасни. За лечење ране, један рецепт је препоручивао примену једне мешавине направљене од људског измета комбинованог с другим супстанцијама.⁠¹⁰

Овај текст египатских медицинских лекова био је писан отприлике у исто време кад и прве књиге Библије, које су укључивале Мојсијев закон. Мојсије, који је рођен 1593. пре н. е., одрастао је у Египту (Излазак 2:1-10). Као члан фараоновог домаћинства, био је ’научен свој науци египатској‘ (Дела апостолска 7:22). Био је упознат с „лекарима“ Египта (Постање 50:1-3). Да ли су њихови неделотворни или опасни медицински поступци утицали на оно што је он писао?

Не. Напротив, Мојсијев закон је укључивао санитарне прописе који су били далеко испред њиховог времена. На пример, један закон у вези с војним логоровањем захтевао је закопавање измета далеко од логора (Поновљени закони 23:13). То је била кудикамо напредна превентивна мера. Помагала је да се вода не загади и пружала је заштиту од болести које проузрокују муве, то јест шигелозе и од других дијареичних болести које још увек односе милионе живота сваке године у земљама где су санитарни услови јадни.

Мојсијев закон је садржао и друге санитарне прописе који су чували Израел од ширења заразних болести. Особа која је имала, или за коју се сумњало да има неку преносиву болест била је стављана у карантин (Левитска 13:1-5). Одећу или посуђе који би дошли у додир с неком животињом која је угинула сама од себе (можда због болести) требало је или опрати пре поновне употребе или уништити (Левитска 11:27, 28, 32, 33). Свака особа која би додирнула леш била је сматрана нечистом и морала је да прође кроз један процес чишћења који је укључивао прање њене одеће и купање. Током тог седмодневног периода нечистоће, морала је да избегава физички контакт с другима (Бројеви 19:1-13).

Овај санитарни кодекс открива мудрост коју нису имали лекари околних нација у то време. Хиљадама година пре него што је медицинска наука сазнала о начинима на које се болест шири, Библија је прописивала разумне превентивне мере као заштиту од болести. Не изненађује што је Мојсије могао да говори о Израелцима уопште у његово време како живе до 70 или 80 година старостиe (Псалам 90:10).

Можда признајеш да су наведене библијске изјаве научно тачне. Али постоје и друге изјаве у Библији које не могу да се докажу научно. Да ли то безусловно ставља Библију насупрот науци?

Прихватање недоказивог

Изјава која је недоказива није безусловно нетачна. Научни доказ је ограничен човековом способношћу да открије довољно доказа и да тачно интерпретира податке. Али неке истине су недоказиве зато што никакав доказ није сачуван, доказ је нејасан или неоткривен, или су научне способности или вештине недовољне да би се дошло до неоспорног закључка. Да ли би то могао бити случај с неким библијским изјавама за које недостаје независан физички доказ?

На пример, библијско указивање на невидљиво подручје настањено духовним особама не може се доказати — нити оповргнути — научно. Исто се може рећи за чудесне догађаје споменуте у Библији. На располагању нема довољно јасних геолошких доказа о глобалном Потопу из Нојевих дана да би задовољили неке људе (Постање 7. поглавље). Морамо ли закључити да се он није десио? Време и промена могу засенити историјске догађаје. Зар онда није могуће да су хиљаде година геолошке активности избрисале велики део доказа о Потопу?

Истина, Библија садржи изјаве које се не могу доказати нити оповргнути доступним физичким доказом. Али да ли то треба да нас изненади? Библија није неки научни приручник. Међутим, она је књига истине. Већ смо осматрали снажан доказ да су њени писци били људи од интегритета и поштења. А кад се дотичу ствари повезаних с науком, њихове речи су тачне и потпуно лишене древних „научних“ теорија за које се испоставило да су само бајке. Наука дакле није непријатељ Библије. Постоји сваки разлог да отвореног ума одвагнемо оно што Библија каже.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 21. страни]

Изјава која је недоказива није безусловно нетачна

[Слика на 18. страни]

Хиљадама година пре него што су људи видели земљу као куглу из свемира, Библија је указивала на ’круг од земље‘

[Слике на 20. страни]

Сер Исак Њутн је објаснио да планете у њиховим орбитама држи гравитација