„Све на Божју славу чините“

БОЖЈЕ предане слуге имају обавезу да у свему што говоре и раде одражавају Јеховину славу. Апостол Павле је записао једно важно начело: „Било да једете, било да пијете, било да чините нешто друго, све чините на Божју славу“ (1. Кор. 10:31). Зато је важно да се држимо Јеховиних праведних мерила, која су одраз његове савршене личности (Кол. 3:10). Неопходно је да се, као свет народ, угледамо на Бога (Еф. 5:1, 2).

² Апостол Петар је указао на то својој браћи и сестрама написавши им: „Као послушна деца, не дајте да вас и даље обликују жеље које сте имали док сте били у незнању, него будите свети у свему што радите, као што је свет Бог који вас је позвао, јер је писано: ’Будите свети, јер сам ја свет!‘“ (1. Петр. 1:14-16). Бог очекује да сви у хришћанској скупштини буду свети исто као што је то очекивао од Израелаца у древно доба. То значи да не смеју дозволити да овај свет огрезао у злу обликује њихов начин размишљања и поступања. Они су тако издвојени за свету службу (Изл. 20:5).

³ Можемо остати свети ако се чврсто држимо Јеховиних закона и начела, који се јасно наводе у Светом писму (2. Тим. 3:16). Проучавајући Божју Реч, упознали смо Јехову и његова мерила и приближили смо му се. Поред тога, уверили смо се у то да је неопходно да најпре тражимо Божје Краљевство и да Јеховину вољу ставимо на прво место у животу (Мат. 6:33; Римљ. 12:2). Зато је потребно да обучемо нову личност (Еф. 4:22-24).

⁴ Није увек лако држати се Јеховиних праведних мерила. Наш противник, Сатана Ђаво, тражи прилике да нас одвуче од истине. Проблеми понекад настају због наше несавршености и због тога што не можемо избећи утицај овог злог света. Да бисмо живели у складу са својим предањем Богу, неопходно је да водимо борбу у духовном погледу. У Светом писму стоји да не треба да се чудимо када нам се други противе или када се нађемо у некој кушњи. Сасвим је могуће да ћемо морати да подносимо тешкоће због праведности (2. Тим. 3:12). Па ипак, можемо бити радосни у кушњама јер знамо да такве потешкоће представљају доказ да вршимо Божју вољу (1. Петр. 3:14-16; 4:12, 14-16).

⁵ Иако је био савршен, Исус се захваљујући ономе што је претрпео научио послушности. Ни у једном тренутку није попустио када га је Сатана искушавао нити је пожелео нешто што је у свету (Мат. 4:1-11; Јов. 6:15). Није ни помишљао на то да окрене леђа Богу. Чврсто се држао Јеховиних праведних мерила иако га је због тога свет мрзео. Кратко пре него што ће умрети, упозорио је своје ученике на то да ће и њих свет мрзети. Од тада су Исусови ученици имали невоље, али храбрило их је то што су знали да је Божји Син победио свет (Јов. 15:19; 16:33; 17:16).

⁶ Да не бисмо постали део света, морамо се држати Јеховиних праведних мерила, као што је то чинио наш Учитељ. То значи да се не мешамо у политичка и друштвена превирања и да пазимо да нас овај свет не исквари у моралном погледу. Веома је важно да озбиљно гледамо на савет из Јаковљеве посланице 1:21: „Одбаците сву прљавштину и сваки траг злобе и с благошћу прихватите да се у вас усађује Божја реч која може да вас спасе.“ Проучавање Библије и редовност на скупштинским састанцима помоћи ће нам да у свој ум и срце усађујемо Божју реч тако да нећемо ни пожелети оно што овај свет нуди. Исусов ученик Јаков је написао: „Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство с Богом? Дакле, ко год жели да буде пријатељ свету, постаје Божји непријатељ“ (Јак. 4:4). Зато нас Свето писмо подстиче да се држимо Јеховиних праведних мерила и да не будемо део света.

⁷ Божја Реч нас опомиње да се не поводимо ни за чим што је непристојно и неморално. У њој пише: „Нека се блуд и било каква нечистоћа или похлепа и не спомињу међу вама, као што доликује светима“ (Еф. 5:3). Зато не смемо размишљати о ономе што је непристојно, срамотно или покварено, нити дозволити да такве теме полако постану предмет наших разговора. На тај начин недвосмислено показујемо да се држимо Јеховиних узвишених и праведних мерила.

⁸ Осим духовне и моралне чистоће, Божјим слугама је важна и физичка чистоћа. У древно доба, Бог је очекивао од својих слугу да одржавају чистоћу у свом логору. И наш начин живота треба да буде такав да Јехова не види код нас „ништа недолично“ (Пон. зак. 23:14).

⁹ Библија указује на то да постоји повезаност између светости и чистоће. На пример, апостол Павле је написао: „Вољени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа и трудимо се да усавршимо своју светост бојећи се Бога“ (2. Кор. 7:1). Према томе, Божје слуге треба да одржавају физичку чистоћу тако што ће се редовно купати и прати своју одећу. Премда се животни услови разликују од земље до земље, углавном се може доћи до довољно сапуна и воде да бисмо ми и наша деца били чисти.

¹⁰ У средини у којој живимо људи нас обично знају по томе што учествујемо у служби проповедања. Када је наш дом уредан и чист, како споља тако и унутра, дајемо добро сведочанство људима око нас. На томе могу радити сви чланови породице. Ако се узме у обзир да уредна кућа и чисто двориште другима преносе лепу слику о укућанима, јасно је да поглавари породица имају посебну одговорност да воде рачуна о изгледу свог дома и дворишта. На тај начин, као и преузимањем вођства у духовним активностима, показују да добро управљају својим домом (1. Тим. 3:4, 12). Сестре такође имају одговорност да се старају о изгледу свог дома, нарочито о његовој унутрашњости (Титу 2:4, 5). Лепо васпитана деца воде рачуна о томе да буду чиста и да њихова соба буде уредна. Дакле, сви чланови породице треба да стекну навику да буду чисти и уредни, што ће им бити неопходно за живот у новом свету под влашћу Божјег Краљевства.

¹¹ Многи Јеховини сведоци долазе аутомобилом на скупштинске састанке. У неким местима се без аута практично не може ићи у службу проповедања. Уколико имамо ауто, он треба да буде чист и у добром стању. Изглед нашег дома и аутомобила треба да говори у прилог томе да припадамо Јеховином чистом и светом народу. Исто важи и када је реч о нашој торби за службу проповедања и нашој Библији.

¹² Наше одевање и дотеривање треба да буде у складу с Божјим мерилима. Ако би требало да се појавимо пред неком уваженом особом, сигурно не бисмо ни помислили да то урадимо неуредно или немарно одевени. Далеко више треба да водимо рачуна о свом изгледу када смо у служби проповедања или када имамо неко учешће на састанцима. Наш изглед и одећа могу утицати на мишљење које други имају о служењу Јехови. Нипошто не би било на месту да изгледамо непристојно или да се не обазиремо на то како ће наш изглед деловати на друге (Мих. 6:8; 1. Кор. 10:31-33; 1. Тим. 2:9, 10). Према томе, када се припремамо да идемо у службу проповедања, на скупштински састанак, покрајински састанак или неки конгрес, веома је важно да узмемо у обзир оно што Свето писмо каже о физичкој чистоћи и пристојном изгледу. Желимо да искажемо част Јехови и прославимо га у свако доба.

¹³ Важно је повести рачуна о свом изгледу и када посећујемо главно седиште Јеховиних сведока или неку подружницу. Немојмо заборавити да Бетел значи „Божји дом“. Зато је важно да се обучемо и понашамо као да идемо на састанак у Дворану Краљевства.

¹⁴ Чак и у слободно време треба да пазимо на наше облачење и дотеривање. Добро је да се питамо: „Да ли ћу се устезати да неформално сведочим због тога како сам обучен?“

¹⁵ Да бисмо водили уравнотежен и здрав живот, неопходна нам је одређена мера одмора и разоноде. Исус је једном приликом рекао својим ученицима да пођу с њим на неко место где би имали мир и да се мало одморе (Мар. 6:31). Одмор, здрава разонода и забава могу нас у извесној мери окрепити тако да можемо наставити са својим свакодневним активностима.

¹⁶ Међутим, данас постоји огромна понуда на пољу разоноде тако да Божје слуге при избору забаве морају бити пробирљиве и морају се водити Божјом мудрошћу. Иако разонода има своје место у нашем животу, она нипошто не сме постати најважнија ствар за нас. Божја Реч нас упозорава да ће у последњим данима људи волети задовољства, а не Бога (2. Тим. 3:1, 4). Већи део данашње разоноде и забаве није прихватљив за оне који желе да се држе Јеховиних праведних мерила.

¹⁷ Први хришћани су морали да се боре како не би потпали под лош утицај људи у свету којима је најважнији циљ био да угоде себи. У старом Риму се публика у аренама забављала гледајући туђу патњу. У позоришту је публика гледала представе у којима су приказивани насиље, крвопролиће и полни неморал, али први хришћани нису имали ништа с тим. Данас је већи део забаве коју нуди овај свет прожет сличним темама и удовољава најнижим страстима. Веома је важно да добро пазимо како живимо држећи се што даље од искварене забаве (Еф. 5:15, 16; Пс. 11:5). Чак и када нека врста забаве није сама по себи лоша, можда целокупна атмосфера неће бити прихватљива за Божје слуге (1. Петр. 4:1-4).

¹⁸ Наравно, постоје примерени облици разоноде и забаве у којима Божје слуге могу уживати. Многима користи то што примењују библијске савете и предлоге из наших публикација.

¹⁹ Можда понекад можемо позвати неколико породица из скупштине у госте. Можда ће неко моћи да позове браћу и сестре на свадбу или неки други друштвени скуп (Јов. 2:2). Домаћин је одговоран за оно што се дешава. Свакако треба бити опрезан када је у питању окупљање већег броја људи. Неки су се на таквим скуповима опустили до те мере да су заборавили на мерила прикладног хришћанског понашања па су претеривали у јелу и пићу или су чак починили и неки други озбиљан преступ. С обзиром на то, нека браћа и сестре су утврдили да је добро да ограниче величину и трајање таквих скупова. Ако ће гостима бити на располагању алкохолна пића, они треба да их умерено конзумирају (Фил. 4:5). Када се предузме све што је потребно да неко дружење буде корисно и духовно окрепљујуће, тада храна и пиће неће постати најважнија ствар.

²⁰ За сваку је похвалу када је неко гостољубив (1. Петр. 4:9). Када размишљамо о томе да позовемо браћу и сестре у госте на оброк, неко освежење и дружење, добро је да не заборавимо оне који живе у тешким околностима (Лука 14:12-14). Када нас неко позове у госте, наше понашање треба да буде у складу са саветом из Марка 12:31. Увек је на месту показати да ценимо што су други пажљиви према нама.

²¹ Божје слуге цене многобројне дарове које добијају од Бога и знају да слободно могу јести и пити и уживати у добру од свег свог труда (Проп. 3:12, 13). Када настојимо да све чинимо на Божју славу, тада ће друштвени скупови бити извор духовне окрепе и домаћину и гостима.

²² Деца Јеховиних сведока извлаче корист из основног образовања које стичу у школи. Стало им је до тога да науче да добро читају и пишу. У школи могу научити много тога што им може помоћи да још боље служе Јехови. Током школовања млади треба да дају приоритет духовним стварима и да тако покажу да се сећају свог Величанственог Створитеља (Проп. 12:1).

²³ Ако још увек идеш у школу, води рачуна о томе да без преке потребе не проводиш време са младима који не служе Јехови (2. Тим. 3:1, 2). Јехова нам пружа потребну заштиту од овог исквареног света (Пс. 23:4; 91:1, 2). Према томе, да би се чувао од тих лоших утицаја, веома је важно да прихватиш помоћ коју Јехова пружа (Пс. 23:5).

²⁴ Пошто не желе да буду део света ни када су у школи, већина младих Сведока је одлучила да не учествује у необавезним школским активностима. Њиховим школским друговима и наставницима није лако да то разумеју. Међутим, најважније је да угоде Богу. Њих води библијски обликована савест и нипошто не желе да на њих утиче такмичарски или националистички дух овог света (Гал. 5:19, 26). Ако буду слушали библијске савете својих богобојазних родитеља и ако се буду чврсто држали доброг друштва у скупштини, млади ће моћи да остану верни Јехови.

²⁵ У Библији пише да су поглавари породице дужни да се старају о члановима свог домаћинства (1. Тим. 5:8). Па ипак, они разумеју да им посао не сме постати важнији од служења Богу и његовом Краљевству (Мат. 6:33; Римљ. 11:13). Будући да су одани Богу и задовољни тиме да имају храну и одећу, поштеђени су узнемирености и разних опасности којима су изложени они чији се живот окреће око материјалних ствари (1. Тим. 6:6-10).

²⁶ Све Божје слуге које су запослене треба да имају у мислима библијска начела. Поштено зарађивати за живот значи да нећемо кршити ни Божје законе ни законе своје земље (Римљ. 13:1, 2; 1. Кор. 6:9, 10). Сасвим нам је јасно колико је опасно лоше друштво. Као Христови војници, не упуштамо се у послове којима се крше Божја мерила, не кршимо начело о хришћанској неутралности, нити на било који начин угрожавамо своје пријатељство с Богом (Ис. 2:4; 2. Тим. 2:4). Осим тога, не желимо да имамо ништа са Вавилоном Великим, то јест са религијама које су Божји непријатељи (Откр. 18:2, 4; 2. Кор. 6:14-17).

²⁷ Ако се будемо чврсто држали Божјих праведних мерила, нећемо користити хришћанска окупљања као прилику да унапређујемо пословне или неке друге личне интересе. Ми се окупљамо на скупштинским састанцима, покрајинским састанцима и конгресима искључиво зато да бисмо славили Јехову. У тим приликама од њега добијамо духовну храну и узајамно се храбримо (Римљ. 1:11, 12; Јевр. 10:24, 25). Веома је важно да на нашим састанцима управо духовне ствари буду у првом плану.

²⁸ Јехова очекује од својих слугу да одрже јединство које имају захваљујући духу, тиме што чувају мир који их повезује (Еф. 4:1-3). Нико од нас не настоји да угађа само себи, већ се трудимо да узмемо у обзир и оно што је добро за друге (1. Сол. 5:15). Нема сумње да смо то већ видели у својој скупштини. Без обзира на то које смо расе, нације, друштвеног, економског и образовног статуса, сви се држимо истих праведних мерила. Јеховине слуге се истичу по томе, што примећују чак и они који не деле њихова веровања (1. Петр. 2:12).

²⁹ Нагласивши шта је темељ хришћанског јединства, апостол Павле је написао: „Једно је тело и један дух, као што је и једна нада коју сте добили кад вас је Бог позвао. Један је Господ, једна вера, једно крштење. Један је Бог и Отац свих, који је над свима и делује преко свих и у свима“ (Еф. 4:4-6). То значи да треба да будемо уједињени у разумевању основних и дубљих библијских учења, јер на тај начин признајемо Јеховино право да буде Врховни Владар. Јехова нам је дао чист језик истине тако да му можемо служити раме уз раме (Соф. 3:9).

³⁰ Мир и јединство који владају у хришћанској скупштини представљају извор окрепе свим Јеховиним слугама. Лично се можемо уверити у испуњење следећег Јеховиног обећања: „Ујединићу их као овце у тору“ (Мих. 2:12). Држећи се Јеховиних праведних мерила, доприносимо очувању мира и јединства у Јеховиној организацији.

³¹ Сви који припадају Јеховиној чистој организацији заиста могу бити срећни. Носити Јеховино име је вредно сваке жртве коју можда морамо поднети. У настојању да сачувамо своје пријатељство с Јеховом, трудићемо се да се чврсто држимо његових праведних мерила и да подстичемо друге да нам се придруже у томе (2. Кор. 3:18).