Чврсто се држи Јеховине организације

ИСУСОВ ученик Јаков је написао: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јак. 4:8). Тачно је да смо несавршени, али Јехова није толико узвишен нити толико далеко од нас да не чује наше молитве (Дела 17:27). Међутим, како можемо да се приближимо Богу? То можемо постићи тако што ћемо путем горљивих молитви градити своје пријатељство с Јеховом (Пс. 39:12). Приближићемо се Богу и тако што ћемо редовно проучавати његову Реч, Библију. Захваљујући томе, упознаћемо Јехову Бога, као и његову намеру и разумећемо шта он очекује од нас (2. Тим. 3:16, 17). На тај начин ћемо га заволети и развити страхопоштовање пред њим (Пс. 25:14).

² Наравно, не смемо заборавити да се Јехови можемо приближити само преко његовог Сина, Исуса (Јов. 17:3; Римљ. 5:10). Ниједан човек не би могао боље од Исуса да нам помогне да упознамо Јехову. Он познаје свог Оца толико добро да је рекао: „Нико не зна ко је Син, осим Оца, и нико не зна ко је Отац, осим Сина и онога коме Син хоће да открије истину о Оцу“ (Лука 10:22). Дакле, када у јеванђељима разматрамо шта је Исус рекао и како се осећао, ми заправо сазнајемо како Јехова размишља и шта осећа. Знање које стичемо на тај начин помаже нам да се приближимо Јехови.

³ Уколико прихватамо Божјег Сина као поглавара и држимо се Божје видљиве организације, која нам помаже да сазнамо како можемо вршити Божју вољу, бићемо у блиском односу с Јеховом. Као што је проречено у Матеју 24:45-47, наш Господар, Исус Христ, поставио је верног и разборитог роба који има задатак да Божјим слугама „даје храну у право време“. Верни роб данас пружа обиље духовне хране. Преко тог роба, Јехова нас подстиче да свакодневно читамо његову Реч, да будемо редовни на састанцима и да ревно проповедамо добру вест о Краљевству (Мат. 24:14; 28:19, 20; Ис. Нав. 1:8; Пс. 1:1-3). Иако је верни роб несавршен, ми смо уверени да га води Бог. Трудимо се да се чврсто држимо видљивог дела Јеховине организације и да будемо послушни њеним смерницама. На тај начин ћемо се приближити Јехови, нашем Богу, и бићемо духовно јаки упркос невољама.

⁴ Можда смо већ дуги низ година Јеховини сведоци. У том случају вероватно добро знамо шта значи остати веран Богу у кушњама. С друге стране, чак и ако смо недавно упознали Јехову и придружили се његовом народу, јасно нам је да се Сатана Ђаво противи свима који су послушни Јехови (2. Тим. 3:12). Дакле, без обзира на то колико тога смо претрпели, немојмо се обесхрабрити. Јехова је обећао да ће нас подржати и да ће нас избавити и наградити вечним животом (Јевр. 13:5, 6; Откр. 2:10).

⁵ Свако од нас може наићи на још много потешкоћа током ових последњих дана Сатаниног поретка. Од 1914, када је Божје Краљевство успостављено, Сатана више нема приступ небесима где Јехова пребива. Он и његови зли анђели збачени су с неба и њихово деловање је ограничено на земљу. Све горе стање на земљи, укључујући и све веће прогонство Јеховиних слугу, јесте последица Сатаниног гнева и представља доказ да живимо у последњим данима његове окрутне власти над човечанством (Откр. 12:1-12).

⁶ Сатана зна да му је остало мало времена и веома је гневан због понижења које је доживео. Он и демони очајнички настоје да успоре проповедање добре вести о Краљевству и унесу раздор међу Јеховине слуге. Зато се може рећи да смо у духовном рату, за који се каже да не представља борбу „против крви и тела, него против поглаварстава, против власти, против светских владара ове таме, против злих духовних сила на небесима“. Ако желимо да будемо на Јеховиној страни и да из тог рата изађемо као победници, не смемо посустати већ морамо одржавати своју духовну ратну опрему у добром стању. Веома је важно да се одупремо „Ђаволовим сплеткама“ (Еф. 6:10-17). Зато је неопходно да будемо истрајни.

⁷ Истрајност представља „способност да се не поклекне пред тешкоћама“. У духовном погледу, истрајност се односи на постојаност у чињењу онога што је исправно упркос проблемима, противљењу, прогонству и било којој другој препреци која нам отежава да будемо верни Богу. Таква истрајност не настаје сама од себе већ ју је потребно развијати, што обично изискује време. Како духовно напредујемо, тако постајемо истрајнији. Када се не предајемо у мањим кушњама, постајемо јачи и спремнији за тежа искушења која ћемо сигурно доживети (Лука 16:10). Не треба чекати да наступе озбиљне кушње да бисмо тада решили да останемо чврсти у вери. То морамо учинити пре него што се наша вера нађе на испиту. Указујући на то да се истрајност развија с другим хришћанским особинама, апостол Петар је написао: „Свесрдно [се] трудите да допуните своју веру честитошћу, честитост знањем, знање самосавладавањем, самосавладавање истрајношћу, истрајност оданошћу Богу, оданост Богу братском љубављу, братску љубав љубављу према свима“ (2. Петр. 1:5-7; 1. Тим. 6:11).

⁸ Исусов ученик Јаков је такође указао на то колико је важно развијати истрајност када је написао у својој посланици: „Сматрајте да се заиста имате чему радовати кад се нађете у разним кушњама, знајући да ваша вера, кад је тако испитана, изграђује у вама истрајност. Али допустите да истрајност доврши своје дело, да бисте били савршени и потпуни, без икаквог недостатка“ (Јак. 1:2-4). Он је рекао да у неку руку треба да нам буде драго када имамо кушње, јер нам оне помажу да развијамо истрајност. Да ли си покушао да из тог угла гледаш на своје проблеме? Јаков је затим рекао да истрајношћу усавршавамо своју личност, што нам помаже да у свему угодимо Богу. Истрајност развијамо свакодневно тако што остајемо верни Богу упркос проблемима. С друге стране, она нам помаже да развијамо друге неопходне особине.

⁹ Својом истрајношћу угађамо Јехови, који ће нас због тога наградити вечним животом. Јаков је још рекао: „Срећан је човек који истраје у кушњи, јер кад стекне Божје признање, примиће награду – живот који је Јехова обећао онима који га воле“ (Јак. 1:12). Нада у вечни живот нам помаже да будемо истрајни. Не можемо остати у истини ако нисмо истрајни. Ако попустимо притисцима овог света, он ће нас поново узети под своје. Ако нисмо истрајни, Јехова нам неће дати свети дух и зато нећемо моћи да испољавамо плод тог духа.

¹⁰ Ако желимо да истрајно служимо Богу у овим тешким временима, неопходно је да научимо да се на прави начин поставимо према проблемима које имамо као Божје слуге. Немојмо заборавити Јаковљеве речи: „Сматрајте да се заиста имате чему радовати.“ То није једноставно, зато што кушње могу укључивати физички и емоционални бол. Међутим, имајмо на уму да је у питању наш вечни живот. Пример Исусових апостола помаже нам да видимо како можемо сачувати радост упркос кушњама. О томе се говори у Делима апостолским, где пише: „Позвали [су] апостоле, ишибали их, наредили им да више не говоре о Исусовом имену и пустили их да иду. Апостоли су после тога отишли из Синедриона, радујући се што су били достојни да поднесу срамоту због Исусовог имена“ (Дела 5:40, 41). Апостоли су разумели да су проблеми које су доживели били доказ њихове послушности Исусовој заповести и Јеховине наклоности. Годинама касније, апостол Петар је под Божјим вођством у својој првој посланици истакао да патња због праведности није узалудна (1. Петр. 4:12-16).

¹¹ Још један добар пример су апостол Павле и његов сарадник Сила. Када су као мисионари проповедали добру вест у Филипима, били су ухапшени и оптужени да нарушавају мир у граду и да шире забрањене обичаје. Зато су били окрутно претучени и бачени у затвор. Шта су њих двојица урадили када су се са незалеченим ранама нашли у затвору? У Библији пише да су се око поноћи Павле и Сила молили и песмом хвалили Бога, а затвореници су их слушали (Дела 16:16-25). Њих двојица су на то што пате због Христа с правом гледали као на доказ своје беспрекорности пред Богом и људима, али и као на прилику да дају сведочанство онима који ће можда хтети да слушају добру вест. У питању су били животи других људи. Те исте ноћи су затворски чувар и чланови његове породице прихватили добру вест и постали ученици Исуса Христа (Дела 16:26-34). Павле и Сила су се уздали у Јехову, његову моћ и спремност да их подупире у њиховим кушњама. Он их није изневерио.

¹² Јехова нам и данас пружа све што је потребно да бисмо истрајали у кушњама. Он жели да истрајемо. Дао нам је своју Реч да бисмо тачно знали шта је његова намера и она нам јача веру. Имамо прилику да се састајемо с браћом и сестрама и да вршимо свету службу. Осим тога, имамо дивну могућност да се приближимо Јехови путем молитве. Он слуша наше горљиве молитве за помоћ како бисмо му остали верни (Фил. 4:13). Не треба превидети ни то колико снаге добијамо када размишљамо о нади коју нам је дао (Мат. 24:13; Јевр. 6:18; Откр. 21:1-4).

¹³ Наше кушње су сличне кушњама које су имали први хришћани. У наше време, Јеховини сведоци су изложени вербалном и физичком насиљу противника, који су под утицајем пропаганде. Као и у време Исусових апостола, иза противљења се углавном налазе верски фанатици, чија се лажна учења и неисправни поступци осуђују у Божјој Речи (Дела 17:5-9, 13). Понекад је Јеховин народ олакшао себи ситуацију тако што је тражио своја законом загарантована права (Дела 22:25; 25:11). Међутим, представници власти понекад настоје и да званично забране наше активности и тако стану на пут проповедању добре вести (Пс. 2:1-3). У таквим околностима се трудимо да будемо одважни попут Исусових апостола, који су рекли: „Морамо се покоравати Богу, а не људима“ (Дела 5:29).

¹⁴ Будући да национализам узима маха широм света, Божје слуге су изложене све већем притиску да престану да објављују добру вест. Зато је неопходно да уважимо упозорење из Откривења 14:9-12 што се тиче клањања „звери и њеном кипу“. Веома је важно да разумемо колико су значајне речи апостола Јована: „Зато је истрајност потребна светима, онима који поступају по Божјим заповестима и чврсто се држе вере у Исуса.“

¹⁵ Уколико будемо доживели кушње као последицу рата, грађанских немира или прогонства и званичне забране, вероватно нећемо моћи да служимо Богу као раније. Можда нећемо моћи да одржавамо скупштинске састанке. Могуће је да нећемо имати ни контакт с подружницом. Можда ћемо бити ускраћени и за посету покрајинског надгледника, као и за библијске публикације. Шта би требало да урадимо у таквим ситуацијама?

¹⁶ У суштини, треба да учинимо све што можемо како бисмо у таквим околностима и даље служили Јехови на исправан начин. Вероватно ћемо моћи да лично проучавамо Библију. Обично мањи број објавитеља може одржавати састанке у нечијем дому. На тим састанцима се могу разматрати старије публикације и Библија. Веома је важно да не будемо прекомерно забринути и уплашени. Водеће тело ће углавном успети да за кратко време некако ступи у контакт са одговорном браћом.

¹⁷ Чак и у случају да дословно будемо одсечени од браће и сестара, немојмо заборавити да нисмо одсечени од Јехове и његовог Сина, Исуса Христа. Зато наша нада може остати чврста. Јехова ће и даље чути наше молитве и јачати нас својим духом. Уздајмо се у Јехову и немојмо никада заборавити да смо његове слуге и ученици Исуса Христа. Зато искористимо сваку прилику да сведочимо другима. Јехова ће благословити наш труд, а неки ће можда почети да му служе заједно с нама (Дела 4:13-31; 5:27-42; Фил. 1:27-30; 4:6, 7; 2. Тим. 4:16-18).

¹⁸ Ако се попут апостола и других нађемо очи у очи са смртном опасношћу, уздајмо се у „Бога који ускрсава мртве“ (2. Кор. 1:8-10). Вера у ускрсење ће нам помоћи да истрајемо и у најтежим кушњама (Лука 21:19). Христ Исус је одличан пример; знао је да ће његова верност у кушњи подстаћи друге да истрају у кушњама. На сличан начин и ми можемо помоћи својој браћи и сестрама (Јов. 16:33; Јевр. 12:2, 3; 1. Петр. 2:21).

¹⁹ Наравно, прогонство и противљење нису једине тешкоће на које ћемо можда наићи. На пример, на неке негативно утиче равнодушност људи на подручју. Други се боре са болешћу, емоционалним проблемима или неким другим последицама несавршености. Апостол Павле је такође имао проблеме који су му отежавали службу (2. Кор. 12:7). Још један пример је Епафродит, хришћанин који је у првом веку живео у Филипима и који је постао потиштен зато што су његова браћа и сестре чули да се разболео (Фил. 2:25-27). Наша и туђа несавршеност могу изазвати сукобе због којих нам може бити веома тешко да истрајемо као хришћани. Такви проблеми могу настати у односима с другим Божјим слугама, па чак и у породичном кругу. Међутим, ако се будемо чврсто држали смерница из Јеховине Речи, савладаћемо те препреке (Језек. 2:3-5; 1. Кор. 9:27; 13:8; Кол. 3:12-14; 1. Петр. 4:8).

²⁰ Веома је важно да будемо послушни Исусу Христу кога је Јехова поставио за Поглавара скупштине (Кол. 2:18, 19). Надаље, неопходно је да добро сарађујемо с верним и разборитим робом и нашим надгледницима (Јевр. 13:7, 17). Када се чврсто држимо Јеховине организације и сарађујемо с браћом која предводе, вршићемо Јеховину вољу на уредан и организован начин. Немојмо запоставити молитву. Увек имајмо у мислима да нас ни затворске зидине ни било каква самица не могу спречити да разговарамо с нашим небеским Оцем који нас воли нити могу нарушити јединство које имамо с нашом браћом и сестрама.

²¹ Будимо непоколебљиви и истрајни док настојимо да учинимо све што можемо како бисмо извршили задатак који је Исус Христ након свог ускрсења поверио својим следбеницима: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (Мат. 28:19, 20). Будимо истрајни по узору на Исуса. Увек пред собом имајмо наду у Краљевство и наду у вечни живот (Јевр. 12:2). Као крштени Христови ученици, имамо част да учествујемо у испуњењу Исусовог пророчанства о свршетку овог поретка. Исус је рекао: „Ова добра вест о Краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство свим народима и тада ће доћи крај“ (Мат. 24:3, 14). Ако будемо свим срцем учествовали у служби проповедања, добићемо вечни живот у Јеховином праведном новом свету!