Твоја нада — Бог или богатство?

„Годинама се скривала у својој отменој кући окруженој оградом са две закључане металне капије.“

ТАКО један новински извештај описује богату удовицу која је умрла од руку провалника који су из њене куће однели накит и милион долара. Након што је пронађен њен леш, полиција је изнела из њене куће још 5 милиона долара у готовини. Полиција је такође пронашла на хиљаде „рођенданских поклона“ са прикаченим картицама на којима је писало: „Исусу Христу“ или „Богу“.

Изгледа да та наследница није имала пријатеља и живела је у непрестаном страху. Упитај се: Колика је стварна вредност богатства које је она толико ценила? Колико је та жена била богата код Бога? Сигурно знаш да се Бог не може придобити „рођенданским поклонима“, нити да Божји мир произлази из материјалног богатства. То је видљиво из једног библијског савета који каже да ’не полажемо своје наде у несигурно богатство, него у Бога, који нам даје у изобиљу свега за уживање’ (1. Тимотију 6:17, НС).

Зашто је богатство тако несигурно? Па, вероватно си свестан тога како су истините следеће Исусове речи: „Престаните згртати благо на Земљи, где мољац и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду“ (Матеј 6:19, НС). Као што знаш, увек постоји опасност да пожар уништи кућу. Неки људи чувају своје вредности у банци, али зар провалници тамо не краду? Чак и нови аутомобил једном ће зарђати.

Шта је с националним економијама? У многим земљама инфлација је слична лопову; она смањује вредност нечије имовине. „Кад је раних 1920—их година хипер инфлација погодила Немачку, људи су у колицима за намирнице носили новац . . . да би купили намирнице . . . Цене су у Немачкој од августа 1922. до новембра 1923. порасле за 1 билион посто“ (Верлд Бук Енциклопедија). Како се само можемо разочарати ако се уздамо у новац!

Исус је мудро саветовао: „Згрћите радије благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не проваљују и не краду“ (Матеј 6:20, НС). Какво је то „благо“? То су добра дела која сакупљамо и на тај начин постајемо богати код Бога. ’Шта бих ја то требао да учиним?’, можда се питаш. Библија делимично одговара да то значи ’чинити добро, бити богат у добрим делима, дарежљив, спреман делити’ (1. Тимотију 6:18, НС).

Данас у свету има на милионе Јеховиних сведока који могу искрено посведочити да је дељење духовних и материјалних ствари с другима — посебно помагање људима да науче нешто о нади у Царство, дакле проповедање, поучавање и прављење ученика — оно што Јехова одобрава и што доноси право задовољство. Чак ни смрт не може некога да лиши награде коју доноси такво скупљање блага на небу. Како то? Исус је обећао: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, ако и умре, оживеће“ (Јован 11:25, НС).

И сада можемо поседовати непроцењиво благо

Рекавши да своју наду требамо полагати „у Бога“, Павле наставља да нам ’Бог даје у изобиљу свега на уживање’ (1. Тимотију 6:17, НС). Поред свакодневних потреба за живот, Највиши с љубављу даје непроцењиво благо онима који су му по вољи. Какво је то благо?

Запази шта кажу Приче Соломунове 3:13—18, НС: „Срећан је човек који је нашао мудрост и онај ко је разборитост задобио, јер је боље стећи њу него стећи сребро и већи је добитак она и од злата. Драгоценија је и од корала и све твоје друге радости не могу се изједначити с њом. Дужина дана у десној јој је руци; у левој руци богатство и част . . . Дрво је живота онима који се ње држе, и они који се ње чврсто држе назваће се срећнима.“ Дакле, „мудрост“ је благо чија вредност је већа од свог богатства света.

Мудрост је примена знања на исправан начин. То је способност успешног коришћења знања и разумевања да би се решили проблеми, да би се избегла или отклонила опасност, да би се постигли одређени циљеви и да би се помогло другима исто то да учине. Зар се не слажеш да нам је и данас потребна таква мудрост да би успешно изашли на крај са животним искушењима и да би задржали добар положај пред Богом.

У опису мудрости из Прича Соломунових 3:13—18 наглашава се срећа. Зар није срећа благо које сви ми желимо поседовати? Божанска мудрост ће нам дати ту срећу, јер права срећа може доћи само из Извора те среће, а то је Јехова Бог. Искуство је показало да се права срећа не може стећи независно од послушности Највишем и ако не допустимо да делује његов дух. Срећа коју обећава Библија зависи од нашег исправног односа и признатог положаја пред нашим небеским Оцем (Матеј 5:3—10). Према томе, примењујући оно што учимо из Библије показиваћемо „мудрост одозго“ која ће нам дати срећу какву не могу прибавити сва богатства овога света.

Присетимо се, међутим, да у Причама Соломуновим 3:16, НС, такође стоји: „Дужина дана у десној јој је руци“. То би се односило да десну руку заштите, руку која је спремна да помогне и заштити особу у критично време. Данас многи распуштено живе, врше полни неморал, злоупотребљавају дроге, итд. Вероватно си читао да је с таквим стварима повезана и СИДА (Стечени синдром недостатка имунитета). Да ли су по твом мишљењу особе које чине такве ствари заиста срећне? Не наносе ли оне и себи и другима много жалости и боли, па чак и смрт?

Насупрот томе, примена мудрог савета из Божје Речи увек ће бити у нашој „десној руци“ да би нас заштитила од таквих опасности. Према томе, мудрост може продужити наш живот, сачувати нас од поступања које може да изазове преурањену смрт. На тај начин ће божанска мудрост наш садашњи живот сигурно учинити угоднијим.

Буди сада мудар

Докази око нас показују да живимо у ’последњим данима’ овог састава ствари (2. Тимотију 3:1—5). Зато је од животне важности да будемо на опрезу како не би подлегли духу света. Такав дух наглашава привлачност материјалних ствари и себичне жеље. Оптужба против Јова, једног верног човека којег описује Библија, била је та да он служи Богу из себичних интереса, ради материјалног добитка (Јов 1:9—11). Може ли се та оптужба применити и на нас?

Ако одговоримо да не може, онда се вероватно успешно одупиремо данашњем материјализму. Али, та опасност, материјализам, једна је од најпрофињенијих опасности с којима се сусрећемо. Исус Христ је рекао да „тескобна брига овог састава ствари и преварна моћ богатства угуши реч“ (Матеј 13:22, НС). Јасно је да ми морамо стално да будемо на опрезу што се тиче „преварне моћи богатства“, јер ту нема истинске вредности.

Морамо се присетити релативне вредности материјалних ствари. Божја реч каже: „Вредне ствари богаташа су његов јаки град, и као заштитни зид у машти његовој“ (Приче Соломунове 18:11, НС). Да, сигурност коју пружа богатство пука је машта, варка. Није речено да су материјалне ствари саме по себи лоше. Али, лоше је ако свој живот усмеримо на њихово стицање уместо на то да задобијемо признање од Бога. Исус, који је познат као један од најмудријих учитеља у историји, је рекао: „Чак ако је неко и у изобиљу, његов живот не произлази из онога што поседује“ (Лука 12:15, НС).

Следимо, дакле, животни пут који ће нас учинити ’богатима код Бога’ (Лука 12:21, НС). Ништа није вредније од признатог положаја пред Створитељем. Сва наша настојања да задржимо такав положај доприносе нашем ’сакупљању сигурног блага, доброг темеља за будућност, да би чврсто захватили прави живот’ (1. Тимотију 6:19, НС).