Очувати хришћанско јединство у пословним односима
„Гле, како је добро и угодно кад браћа живе заједно у јединству“ (Псалам 133:1, НС).
1. Зашто је хришћанско јединство тако пожељно?
ЗАИСТА је ’добро и угодно када хришћанска браћа живе заједно у јединству’, поготово данас када влада велико нејединство у свету. Право јединство је нешто веома лепо; оно се може претворити у присну везу братске љубави, а што опет причињава радост бити са другима у друштву. Нејединство је, напротив, ружно и доводи до нерасположења, мржње и отуђивања међу познаницима.
2. Како треба наше заједничко гледиште о библијским начелима да унапређује наше братско јединство?
2 Када се хришћани упусте у пословне односе са другим Јеховиним слугама, њихово заједничко гледиште на библијска начела треба да унапреди њихово братско јединство. Надгледник из једне скупштине Јеховиних сведока изразио је то овако: „Док се све мање можеш уздати у свет, сарадња са хришћанима који се придржавају начела окрепљује. Не морамо да будемо на опрезу сваки минут. Пристојни, поштени пословни партнери све су ређи у овом свету. Колико је угодно сарађивати са поштеним људима, који не пуше, не употребљавају погрдне изразе, са људима који имају самосавладавање и чији главни мотив није похлепа за материјалним стварима!“
3. а) Који пословни односи могу да настану између верника? б) Која начела морају да одређују пословне односе?
3 До каквих пословних односа може да дође међу верницима? Рецимо, два или више хришћана одлучи да као партнери предузму неки посао. Или, један је послодавац а други радник. У другим случајевима, хришћани нуде робу или услуге неком брату по вери. У свим тим пословним односима хришћани морају да се воде по начелима поштења и беспрекорности, која су записана у Јеховиној инспирисаној речи. Тако се унапређује братско јединство и радост заједничког рада (1. Коринћанима 10:31).
4. Која опасност постоји за хришћане у пословном животу?
4 Међутим, ипак постоји опасност да неки пропусте да се држе високих хришћанских мерила. Можда сувише мисле на властите интересе (Филибљанима 2:4). Новац им може постати важнији од хришћанског јединства. Али, себичност у пословним односима може покварити однос са браћом и са Јеховом. Немојмо никада пожелети да се то догоди (Јован 13:34, 35; Јеврејима 13:5; 1. Тимотију 3:2, 3; 1. Јованова 3:16; 4:20, 21).
Важност званичног договора
5. Како Аврамово искуство везано уз куповину земље приказује вредност званичног уговора?
5 Да би се спречили неспоразуми у пословним аранжманима, размотримо како је Аврам поступио када је купио комад земље. Он „измери Ефрону новац који рече пред синовима Хетовим; четири стотине сребрних сикли, којим су плаћали трговци. И тако је било потврђено да је Ефронова њива у Макпели . . . постала Аврамово власништво наочи свих синова Хетових, мећу свима који су улазили на врата његовог града“ (НС). То није био приватан договор између два човека. Био је то званичан уговор, потврђен пред сведоцима. Тако није могло бити неспоразума око тога шта је било купљено и колико је плаћено за то (1. Мојсијева 23:2—4, 14—18).
6. Како могу хришћани званично да уговоре важне пословне трансакције?
6 Исто би било разумно да и хришћани званично уговоре важне трансакције. Када трансакција укључује куповину неког предмета, уговарачи треба писмено да утврде предмет продаје, цену, начин плаћања, рок и начин испоруке као и друге договорене услове. Када је посреди нека услуга, странке треба писмено да утврде који посао треба да се уради, када мора да се заврши, колико треба да се плати као и друге услове. На таквом уговору треба да буду датум и потписи. Обе странке треба да имају копију уговора. Такав писмени уговор је, пре свега, неопходан у пословном партнерству. Он помаже обема странкама да јасно разумеју своје пословне односе и доприноси томе да се понашају у складу са Исусовим саветом: „Нека реч ваша буде да, да — не, не“ (Матеј 5:37, НС). У компликованијим стварима, препоручује се, да се потражи стручна помоћ при склапању писменог уговора.
7. а) Шта мора још да се узме у обзир код писменог уговора? б) Какав дух треба да покажу хришћани код сређивања пословних ствари?
7 При склапању уговора уговарачи не треба да мисле само на своје циљеве него и на могуће последице, рецимо, на то како се може раскинути уговор у случају нужде (Приче Соломунове 21:5). Сви пословни подухвати представљају известан ризик и ни у један уговор не могу да се унесу све околности које могу да наступе. Ако се околности измене, уговор треба допунити или поново сачинити. Може се догодити да једна странка током времена увиди да није било разумно што је ступила у такве пословне везе и жели на частан начин да се повуче. Међутим, то јој не би смело послужити као изговор да избегне одговорност за дугове које је проузроковала личном екстраваганцијом или лошим пословањем. У таквом случају треба проверити да ли може уопште да дође до раскида уговора и како ће се спровести финансијско поравнање ако је оно неопходно. Савестан човек учиниће сигурно све да би испунио своје обавезе према уговору, чак и када би због тога морао да промени за неко време свој животни стандард (2. Солуњанима 3:12). Хришћанин који жели да ходи беспрекорно и чини правду, трудиће се да испуни обавезе према уговору, чак и онда ако то није у његовом интересу. Учиниће то да би остао у Јеховиној милости: „Заклео се за нешто што му је на штету, па ипак не мења (заклетву)“ (Псалам 15:1—4, НС). У свим таквим подухватима морају Јеховине слуге ’да обављају све своје послове у љубави’ (1. Коринћанима 16:14, НС).
8. Зашто ваља израчунати трошкове пре ступања у пословне везе?
8 Зато ваља израчунати трошкове пре ступања у неки пословни однос (Лука 14:28—30). Неки запливају оптимистички у мора комерцијализма, а затим се сломе о сакривене хридине. На пример: неки су размишљали о томе да профит њиховог послодавца може да постане њихов властити ако би започели сличан посао. Међутим, они су код тога превидели да у данашњем свету, где влада немилосрдна конкуренција, није лако водити послове. Сваке године широм света падају под стечај десетине хиљада фирми. Зато су многи хришћани, након што су доживели горка разочарења у комерцијалним подухватима, срећни што су поново постали радници са редовним примањима.
Поштовати пословне односе
9. Како могу хришћани да се међусобно поштују на радном месту?
9 У Римљанима 12:10, НС, пише: „Предњачите у узајамном давању части“. Хришћански радници који то чине неће покушати да искоришћавају свог послодавца само зато што је и он сведок и неће заступати светско гледиште да послодавац треба једноставно да толерише пропусте радника, јер то лако може да сноси. Уместо тога, они ће свом послодавцу указати поштовање својим ставом и савесним радом (1. Тимотију 6:2). Али, и хришћански послодавци треба сведоцима, који су код њих запослени, да укажу поштовање које ће се одразити у томе како са њима говоре и поступају. Послодавац не треба никада да мисли да је он нешто више од верника који за њега ради, већ треба увек да задржи на уму да су обојица Јеховини робови и да су пред њим једнаки (Ефесцима 6:9). Такође не треба ни послодавци ни радници да забораве савет из Галатима 6:10: „Чинимо добро свима, а посебно онима са којима смо у сродству по вери“ (НС).
10. Како понизност помаже у међусобном указивању поштовања?
10 Није тешко показати поштовање ако смо понизни. На пример: понизном старешини у хришћанској скупштини неће бити тешко да се подвргне у пословним стварима упутствима једног хришћанина који у скупштини нема исте предности као он. А нити ће понизном послодавцу бити тешко да се у скупштинским стварима подвргне свом раднику који је старешина. Осим тога, понизност ће помоћи обојици да не критикују превише или очекују савршеност од другога, јер „сви су сагрешили и нису достигли Божју славу“ (Римљаиима 3:23, НС; 12:3).
11. Како могу хришћани да буду разумни у пословним аранжманима?
11 Библија такође заповеда: „Нека буде ваша разумност позната свим људима“ (Филибљанима 4:5, НС). Не би било разумно од хришћанина да очекује посебне олакшице или бољи посао или увек најниже цене само зато што има посла са братом по вери. Нити треба хришћанин с правом да очекује да добије додатно слободно време или, рецимо, дозволу за коришћење машина или возила само зато што је његов послодавац брат по вери. Којекакве олакшице — додатно слободно време или ниже цене — могу се добити, али се оне никако не смеју захтевати. Неразумна очекивања могу довести до нерасположења мећу хришћанима, што пак штети њиховом међусобном односу (Приче Соломунове 18:19).
12. На шта треба пазити када се даје сведочанство на радном месту?
12 Хришћани, додуше, желе да објављују добру вест о Божје Царству неверницима, али на радном месту морају да пазе да не сведоче у незгодно време (Проповедник 3:1, 7). За време радног времена треба то да чине само уз дозволу послодавца. Иначе би послодавац могао да буде озлојеђен због тога и тиме би се могла нанети срамота Јехови и његовом народу (1. Тимотију 6:1). Постоје многе прилике које се могу искористити за сведочење: пауза за ручак или друге паузе. Исто тако не ваља да сведоци, који заједно раде у истој фирми, разговарају о теократским стварима када се, очекује од њих да раде.
Пазити на мотиве
13. Како су Павле и његови домаћини из Коринта гледали на световни посао?
13 Док је апостол Павле био у Коринту, ступио је у пословне везе са својим хришћанским домаћинима — Акилом и Прискилом (Дела апостолска 18:1—3). Они су радили да би подмирили основне животне потребе, али то је било за њих од другоразредног значаја у односу на њихов главни циљ — унапређивање обожавања Јехове. Њима се сигурно није могло приговорити да су мислили да је „побожност средство добити“ (1. Тимотију 6:5, НС). Све троје је Јехова богато благословио и споменуо похвално у Библији (Римљанима 16:3—5).
14. а) Зашто је добро испитати мотиве пре упуштања у неки посао? б) Како су тројица сведока решила свој проблем?
14 Хришћанин може да избегне многе тешкоће ако савесно испита мотиве пре него што се упусти у неки посао. Можда један хришћанин жели да има више времена за унапређивање интереса Царства, док његов партнер тежи за вишим животним стандардом. Један можда хоће да инвестира добити да би проширио посао, док је други спреман да плаћа већи порез и не жели да инвестира добити да не би морао још више да се ангажује. У једној земљи су тројица Јеховиних сведока, која су била и у сродству, постала пословни партнери. Али, с временом су стекли сасвим различита мишљења о томе колико да се ангажују за посао. Решење су нашли у томе што су раздвојили своје пословне интересе и поделили између себе своје муштерије. Тако су очували своје духовне као и родбинске везе. Они су следили библијски савет: „Тежимо за оним што служи миру и доприноси узајамној изградњи“ (Римљанима 14:19).
15. Зашто морамо нарочито да пазимо на своје мотиве у погледу новца?
15 Нарочито брижљиво морамо да пазимо на мотиве у погледу новца. „Човек верних дела“, уверава нас Библија, „примиће многе благослове, а ко жури да стекне богатство неће остати без кривице“ (Приче Соломунове 28:20, НС). Хришћанин који ’се жури да стекне богатство’ може да постане слеп за нешто што је много драгоценије — за своје хришћанско братство. То може довести до нејединства у скупштини, јер су други можда озлојеђени што он ставља новац испред интереса Царства. Зато опомиње Библија: „Који су, пак решили да се обогате упадају у искушење и замку и многе неразумне и шкодљиве жеље које гурају људе у пропаст и уништење. Јер је среброљубље корен свакаквих штетних ствари, и будући да су неки тежили за таквом љубави, залутали су од вере и проболи сами себе многим тешким боловима“ (1. Тимотију 6:9, 10, НС).
16. Како треба водити све послове?
16 Један начин на који „среброљубље“ може одвести странпутицом хришћанина јесте искушење да примени пословне обичаје који у моралном погледу нису у реду или нису баш поштени. Ако други хришћани имају посла са таквом особом, може доћи до нејединства. Осим тога, такви обичаји угрожавају нечији однос са Јеховом. Да не би дошло до трвења у пословним односима, важно је задржати на уму да је варање у пословном животу ’за Јехову одвратно’ (Приче Соломунове 11:1; 20:23). Хришћани ће радије пожелети да кажу као апостол Павле: „Уверени смо да имамо поштену савест јер желимо да се у свему поштено владамо“ (Јеврејима 13:18, НС).
Решити пословне проблеме
17. Како могу да се реше мањи пословни проблеми?
17 Проблеми могу, свакако, да се појаве у пословним односима међу браћом. Неки мањи проблеми могу једноставно да се реше применом начела из 1. Петрове 4:8: „Пре свега, имајте мећу собом срдачну љубав, јер љубав покрива мноштво греха“ (НС). Ако проблеми не могу да се реше на тај начин, не треба дозволити да тињају и да се погоршају. Иначе би то могло довести до губитка узајамног поштовања и отуђености. Решење је обично у љубазном, отвореном споразумевању: пре него што се ситуација погорша. Божја реч нас саветује да брзо изгладимо размирице (Матеј 5:23—25; Ефесцима 4:26, 27).
18. Шта може да предузме хришћанин ако сматра да му је брат по вери нанео тешку неправду у пословном аранжману?
18 Међутим, ако хришћанин сматра да му је брат по вери нанео велику неправду у пословном аранжману, треба савесно да предузме кораке наведене у Матеју 18:15—17. Ствар треба да се рашчисти код првог или другог корака. Ако не, код трећег корака морају наименоване старешине да се позабаве тим проблемом. Ако се то догоди, старешине треба одлучно да саветују браћи да не иду за то на суд. Водити судску парницу против другог брата по вери значило би, како је Павле писао, ’за вас пораз’. Он је још додао: „Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не пристанете на штету?“ (1. Коринћанима 6:1—8, НС). Боље претрпети финансијски губитак ’него подизањам судске тужбе против брата по вери’ нанети срамоту Јеховином имену и скупштини као и уништити наше јединство. Наравно, ако и нису предузети судски кораци, можда морају да се предузму извесне мере од стране скупштине ако је у питању непоштење.
19. На које изванредне библијске примере могу да укажу старешине када дају савете у вези са пословним проблемима?
19 Када старешине саветују оне који имају тешкоће у међусобном пословању, могу да им укажу на несебичан пример који је дао Аврам када је био угрожен његов однос са Лотом. Иако је Аврам био старији, љубазно је препустио Лоту да изабере земљу, уместо да је изазвао могућност прекида њиховог односа (1. Мојсијева 13:5—11). Старешине могу да укажу и на добар пример Закхеја. Он је био спреман да половину свог поседа да сиромашнима, а да другом половином четвороструко врати оно што је изнудио становништву лажним оптужбама (Лука 19:1—10; види такође 1. Коринћанима 10:24).
20, 21. Шта се мора, у првом реду, задржати па уму у погледу световног посла?
20 Лепо је када хришћани успешно реше своје пословне проблеме, савесно следећи савет Библије. Тако остају јединствени, чак и ако пропадне неки пословни подухват. До таквог срећног исхода може да дође само онда ако у првом реду мислимо да је за хришћане световно занимање другоразредног значаја у односу на интересе Царства и братско јединство. Такође је добро ако се пословни интереси тако регулишу да остане више времена за важније ствари везане уз краљевску делатност (Матеј 6:33; упореди Филибљанима 1:9, 10).
21 Дакле, оно што је заиста важно у нашем животу јесте наш однос са Јеховом и наше хришћанско братство (Матеј 22:36—39). Никада нећемо желети да то окрње светски утицаји или пословне ствари, јер не постоји апсолутно ништа што се може упоредити са нашим односом према Јехови и што је тако лепо као јединствено братство.
Понављање градива
◻ Како се наша послушност према Божјој речи повољно одражава на пословне односе?
◻ Зашто је мудро званично уговорити важне трансакције?
◻ Како хришћани могу да укажу поштовање један другоме на послу?
◻ Зашто треба да испитамо своје мотиве у погледу пословних аранжамана?
◻ Какав став треба да покажемо код решавања пословних проблема?
[Слика на 16. страни]
Рад за подмирење основних животних потреба је био од другоразредног значаја за Павла, Акилу и Прискилу