Питања читалаца

У старом Изреалу је након циклуса од 49 година следила јубиларна тодина (50. година.) Да ли тај Јубилеј одговара периоду који следи након Божје седмице стварања од 49.000 година?

Пошто се број 49 појављује у оба случаја, може да изгледа да Јубилеј представља време које ће да уследи након завршетка седмице стварања од 49.000 година. Али, за оне који су у Божјој наклоности, оно што се дешавало током Израеловог Јубилеја више одговара ономе шта ће се дешавати током Миленијума, последњих хиљаду година седмице стварања, а не ономе шта ће да уследи након те седмице. Размотримо основу за ову тврдњу?

Као прво, Мојсијев закон је захтевао да свака седма година буде сабат на земљу, није се сејало, узгајало, ни жело. Након седме сабатне године, 49. године, следила је посебна Јубиларна година, 50. година. То је био сабат, време одмарања земље. Што је још важније, проглашена је слобода. Јевреји који су се продали у ропство били су ослобођени. Исто тако, наследна земља враћала се породицама које су биле присиљене да се продају. Тако је Јубилеј био за Изреалце време ослобођења и обнове (3. Мојсијева 25:1—46).

Као друго, проучавање испуњења библијских пророчанстава и наше место у струји времена јасно указују на то да сваки дан стварања (1. Мојсијева, 1. поглавље) траје 7.000 година. Показује се да ће Христовом хиљадугодишњом владавином бити закључено раздобље ’дана одмарања’ од 7.000 година, односно последњи ’дан’ седмице стварања (Откривење 20:6; 1. Мојсијева 2:2, 3). На темељу свега овога долазимо до закључка да седмица стварања траје 49.000 година.

Уочивши сличност у бројевима, неки упоређују стари циклус Јубилеја од 49 година с тих 49.000 година седмица стварања. Размишљајући на тај начин, они мисле да Израелова јубиларна (50—та) година представља оно што ће доћи након завршетка седмице стварања.

Међутим, имајмо на уму да је Јубилеј нарочито био година ослобођења и обнове за народ. Седмица стварања увелико се односи на планету Земљу и њен развој. Но, што се тиче провођења Божје намере са човеком на Земљи, сама планета није била продана у ропство и тако јој није потребно ослобођење. То је потребно човечанству, а људи не постоје 49.000 година, него око 6.000 година. Библија показује да су се Адам и Ева неко време након што су створени побунили против Бога и на тај начин су упали у ропство греха, несавршености и смрти. Према посланици Римљанима 8:20, 21, Јехова Бог има намеру да ослободи људе који верују из ропства. Последица тога, истински обожаваоци на Земљи ’биће ослобођени ропства распадљивости и имаће славну слободу деце Божје’ (Види такође Римљанима 6:23).

Док су малој групи која је одабрана за небо опроштени греси од Духова 33. године н. е. наовамо, и тако се они већ налазе у Јубилеју, Библија показује да ће се ослобођење људи који верују догодити током Христове хиљадугодишње владавине. Тада ће он применити на човечанство вредност своје откупне жртве. Крајем Миленијума човечанство ће бити уздигнуто до људског савршенства, потпуно ослобођено наслеђеног греха н смрти. Докрајчивши тако последњег непријатеља (смрт која је дошла кроз Адама), Христ ће предати Царство свом Оцу на крају тог 49.000 година дуге седмице стварања (1. Коринћанима 15:24—26).

Зато ће за оне који верују и имају земаљску наду, ослобођење и обнова која је била обележје Јубиларне године у старом Израелу наћи своју прикладну паралелу током долазећег миленијумског сабата. Тада ће доћи до правог ослобођења и обнове. То ће се догодити под Христовом владавином, „јер је Син човечји господар сабата“ (Матеј 12:8, НС).