Оданост Богу у опхођењу са остарелим родитељима
„Нека ова (деца и унучад) најпре науче гајити оданост Богу у властитом дому, и својим родитељима, те деду и баки постојано показивати достојну накнаду, јер је то прихватљиво у Божјим очима“ (1. ТИМОТЕЈУ 5:4, НС).
1, 2. а) Ко је према Библији одговоран да се брине о остарелим родитељима? б) Зашто би било опасно ако би хришћанин занемарио ту обавезу?
КАО дете су те хранили и штитили. Као одрасла особа тражио си њихов савет и помоћ. А сада су остарили, па је и њима самима потребан неко ко би им помогао. Апостол Павле је с тим у вези рекао: „Ако која удовица има децу или унучад, нека ова најпре науче свој дом поштовати и зајам враћати родитељима; јер је ово угодно пред Богом.Ако ли ко за своје а особито за домаће не промишља одрекао се вере и гори је од незнабошца“ (1. Тимотеју 5:4, 8, НС).
2 Данас се хиљаде Јеховиних сведока брине за своје остареле родитеље. Они то не раде само из љубазности или зато што им је то „обавеза“ (Библија на данашњем немачком) или „задатак“ (Јерусалимска Библија), него то раде из „оданости према Богу“, што значи из страхопоштовања пред Богом. Њима је јасно да ако би изневерили родитеље у некој невољи, тако би се „одрекли“ хришћанске „вере“ (Упореди Титу 1:16).
’Носи свој терет’ бриге
3. Зашто брига о родитељима може представљати прави изазов?
3 Водити бригу о остарелим родитељима постало је прави изазов, посебно у западним земљама. Породице су често раштркане. Животне трошкове је немогуће више држати под контролом. Многе домаћице морају да се запосле, па стога брига о старим родитељима представља велики подухват, посебно ако старатељ и сам није више млад. „Ми смо сада у педесетим годинама, имамо одраслу децу и унучад, којима такође треба помоћ“, рекла је једна сестра која брине и за своју мајку.
4, 5. а) С ким често може да се подели одговорност вођења бриге, како то произлази из Библије? б) Како су у Исусово време неки избегавали своју одговорност према родитељима?
4 Павле је указао на то да „деца или унучад“ могу заједнички да сносе одговорност (1. Тимотеју 5:4). Међутим, понекад браћа и сестре нису вољни да преузму „свој терет“ бриге (Упореди Галатима 6:5). „Моја старија сестра се једноставно повукла из свега“, жалио се један старешина. Али, да ли Јехова одобрава такво понашање? Подсети се шта је Исус једном рекао фарисејима. „Мојсије је наиме рекао: ‘Испуни своје дужности према оцу и мајци’... А ви кажете: ’Ако ко рекне оцу или мајци: Оно чим бих ти могао помоћи, „корван“ је (што значи Богу посвећени дар)“ ’не допустите му да више ишта учини за оца или мајку. И тако укидате Божју заповест својом традицијом“ (Марко 7:10—13, СТ).
5 Ако неки Јевреј није желео да помаже својим родитељима, који су били без средстава, требао је само да објасни да је његов посед „корван“ — дар намењен за употребу у храму (Упореди 3. Мојсијева 27:1—24). Он очигледно није био обавезан да одмах преда свој тобожњи поклон, стога је могао да га задржи неограничено време (а несумњиво и користити). Но, ако је његовим родитељима била потребна финансијска помоћ, могао је да избегне својој одговорности, лицемерно се изјаснивши да је сав његов посед „корван“. Исус је осудио ту превару.
6. Шта би данас некима могао бити разлог да избегавају обавезе према родитељима и допада ли се то Богу?
6 Хришћанин који се служи празним изговорима, да би се извукао од својих обавеза, Бога не може да превари (Јеремија 17:9, 10). Признајемо, финансијски проблеми, све лошије здравље или сличне околности могу прилично да ограниче помоћ коју би иначе пружили родитељима. Ипак, код неких се дешава да своја средства, време и приватни живот цене више него стварне потребе својих родитеља. Била би велика хипокризија — с једне стране проповедати Реч Божју, а с друге стране је негирати запостављањем сопствених родитеља!
Сарадња у породици
7. Како чланови породице могу да сарађују у вођењу бриге о остарелим родитељима?
7 Неки стручњаци препоручују да се одржи породични састанак ако се појаве проблеми у вези остарелих родитеља. Један члан породице мора да преузме главну одговорност. Ипак „присан разговор“ у мирном и објективом тону често помаже да се нађе начин да се те обавезе поделе (Приче Соломунове 13:22). Они који далеко станују могли би можда финансијски да помогну а повремено дођу и у посету. Други можда могу да помогну у кућним пословима или се побрину за превоз. Већ сам договор да се родитељи редовно посећују представља драгоцен допринос. Једна сестра стара преко 80 година каже за посете своје деце: „То ми сваки пут даје нову снагу“.
8. а) Да ли је онај ко учествује у пуновременој служби ослобођен обавезе да брине о родитељима? б) Које су напоре поднеле неке пуновремене слуге, да би могле да испуњавају своје обавезе према родитељима?
8 Породице могу да се нађу пред деликатним проблемом ако се неки њен члан налази у пуновременој служби. Пуновремене слуге нису ослобођене тих обавеза и многи улажу посебне напоре да би се бринули за своје родитеље. Један покрајински надгледник је рекао: „Нисмо никада ’могли ни предпоставити какав физички и емоционални изазов може да представља брига за наше родитеље, посебно ако у исто време треба да удовољимо захтевима пуновремене службе. Наша издржљивост је заиста дошла, била до крајњих граница и тада смо осетили да нам је потребна снага „која је изнад обичне“ (2. Коринћанима 4:7, НС). Нека Јехова и даље подупире такву браћу.
9. Како могу бити охрабрени они који нису имали другог избора него да прекину пуновремену службу, да би могли да брину о родитељима?
9 Понекад некоме не преостаје ниједна друга могућност него да, након што је све брижљиво одвагнуо, прекине с пуновременом службом. Разумљиво је да он преживљава разне ствари кад се ради о томе да напусти своје службене предности. „Ми знамо да је наша хришћанска одговорност да бринемо за моју стару и болесну мајку“, рекла је некадашња мисионарка. „Али, понекад се осећамо тако чудно“.. Ипак, не заборави да је ’прихватљиво у Божјим очима гајити оданост у властитом дому’ (1. Тимотеју 5:4, НС). Не заборави такође следеће: „Бог није неправедан да заборави оно што сте учинили, љубав коју исказасте према њему, служећи у прошлости и садашњости светима“ (Јеврејима 6:10, СТ). Један брачни пар који је провео низ година у пуновременој служби је рекао: „Ми овако гледамо на ствар; Бринути за чланове наше породице подједнако је важно као што је раније била пуновремена служба“.
10.а) Зашто су неки можда пребрзо прекинули с пуновременом службом? б) Како морају рођаци пуновременог слуге да гледају на његову службу?
10 Можда су неки пребрзо прекинули с пуновременом службом, јер су њихови рођаци размишљали на следећи начин: „Ти ниси оптерећен ни послом, ни породицом. Зашто да се онда ти не бринеш за оца и мајку“? Али, није ли дело проповедања најхитнији посао који мора данас да се уради? (Матеј 24:14; 28:19, 20). Дакле, пуновремене слуге извршавају животоважни посао (1. Тимотеју 4:16). Исус је такође указао да служби Богу треба у одређеним околностима дати предност у односу на породичне ствари.
11, 12. а) Зашто је Исус саветовао једном човеку да ’пусти да мртви укопавају своје мртваце’? б) Које су припреме учиниле неке породице чији је члан у пуновременој служби?
11 Кад је на пример један човек одбио позив да постане Исусов следбеник, рекавши: „Допусти ми Господине, да најприје одам и оца укопам“, Исус му је одговорио: „Пусти (духовно) мртве нека укопавају своје мртваце. А ти хајде и објављуј Краљевство Божије“ (Лука 9:59, 60, СТ). Код Јевреја је био обичај да сахране своје мртваце истог дана; стога је невероватно да је отац тог човека био заиста мртав. Вероватно је човек само желео да остане уз свог старог оца до његове смрти. С обзиром да је он имао и другу родбину која се могла бринути о оцу, Исус је охрабрио тог човека да ’објављује надалеко Краљевство Божје’.
12 Многе су породице утврдиле да је добром сарадњом свих чланова често било могуће да и пуновремене слуге воде бригу о родитељима, не морајући је прекидати. На пример, неке пуновремене слуге помажу својим родитељима преко викенда или за време свог годишњег одмора. Интересантно је да су многи остарели родитељи настојали да њихова деца остану у пуној служби, чак ако је то захтевало знатну жртву с њихове стране. Јехова богато благосиља оне који стављају на прво место интересе Краљевства (Матеј 6:33).
Показивати „мудрост“ и „разборитост“ кад се родитељи преселе к деци
13. Који проблеми могу да се појаве кад се родитељи преселе код деце?
13 Исус се побринуо да његова мајка кад је остала сама живи код својих рођака, који су били у вери (Јован 19:25—27). И данас многи Сведоци позивају своје родитеље да се преселе код њих, и доживљавају многе благослове и радости. Међутим, долазак родитеља у стан може да проузрокује незадовољство, због промене дотадашњег начина живота, неких ограничења у приватном животу и оптерећења изазваног свакодневном бригом. „Неговање мајке доста ми је напорно“, рекла је Ана, чија свекрва болује од тешке болести. „Понекад чак изгубим стрпљивост, и постајем непријатна према њој — а потом се осећам кривом“.
14, 15. Како могу „мудрост“ и „разборитост“ у тим околностима ’да одрже јединство породице’?
14 Соломон је рекао: „Мудрошћу се гради породица и разборитошћу се показује чврсто утемељеном“ (Приче Соломунове 24:3, НС). На пример, Ана настоји да пронађе више разумевања за проблеме своје свекрве. „Имам у виду да је она болесна и да се не претвара намерно“. Али, „сви ми грешимо много пута и ако ко не погреши у речи, тај је онда савршен човек“ (Јаков 3:2, НС). Но, кад дође до сукоба покажи мудрост, не дај места мржњи или гњеву (Ефежанима 4:31, 32). Разговарајте о тој ствари заједнички као породица, тражећи начина да решите несугласице и направите компромисе.
15 И разборитост помаже у развијању успешне комуникације (Приче Соломунове 20:5). Можда је родитељима тешко да се прилагоде свакодневном темпу, или су због ограничене моћи расуђивања једва спремни на договор. Под одређеним околностима можда нема другог избора него поступати врло одлучно (Упореди 1. Мојсијева 43:6—11). „Кад не бих рекла својој мајци не“, каже једна сестра, „она би потрошила сав свој новац“. За разлику од ње, један старешина осећа да је боље понекад апеловати на њену наклоност према њему. „Кад разумно расуђивање не помаже, ја једноставно кажем ’Мајко, хоћеш ли то учинити мени за љубав’? И тада ме послуша“.
16. Зашто муж пун љубави треба да показује ’разборитост’ према својој жени? Како он може то да чини?
16 Будући да жена често носи главни терет бриге, њен муж разборито пази на то да она не изнемогне у емоционалном, физичком или у духовном погледу. У Причама Соломуновим 24:10, НС, читамо: „Показујеш ли се обесхрабреним у дан невоље? Твоја ће снага бити оскудна“. Шта може да учини супруг да би ојачао своју жену? „Увек кад се мој муж врати кући“, каже једна сестра, „узима ме у загрљај и каже ми колико ме цени. Без њега не бих могла то све да учиним“ (Ефежанима 5:25, 28, 29). Супруг такође може да проучава Библију са својом женом и да се редовно моли заједно с њом. Да, чак и у таквим тешким околностима породица може да се изграђује.
Смештај у старачки дом
17, 18. а) На који су корак присиљене неке породице? б) Како могу одрасла деца у таквим случајевима да помогну својим родитељима да се прилагоде?
17 Један геронтологa је рекао: „Може да дође време кад породица није у могућности да пружи стручну помоћ, нити има потребан новац да то омогући код куће“. Један супруг се овако изразио: „Дошло је тако далеко да је моја жена што се здравља тиче потпуно клонула, јер је покушала 24 сата дневно да негује своју мајку. Нисмо имали другог избора него да је сместимо у старачки дом. Али, срце нам се цепало што смо морали то да учинимо“.
18 Смештај у старачки дом може под одређеним околностима да буде оно најбоље што је могуће учинити. Ипак, старији људи који долазе у такве установе, често су збуњени или изван себе, јер мисле да су одбачени. „Пажљиво смо мајци објаснили зашто то морамо да учинимо“, рекла је сестра коју ћемо овде звати Грета. „Она се привикла и сада сматра дом својом кућом“. Редовне посете олакшавају родитељима тај премештај и знак су истинитости твоје љубави. (Упореди 2. Коринћанима 8:8). Тамо где је удаљеност препрека, можеш остати у вези телефонским позивима, писмима и редовним посећивањима (Упореди 2. Јованова 12.). Живети међу светским људима има наравно и својих мана. Стога, буди ’свестан својих духовних потреба’ (Матеј 5:3, НС). „Ми снабдевамо мајку литературом и настојимо колико је то год могуће разговарати о духовним стварима“, каже Грета.
19. а) Шта је могуће да се учини да би се одабрао прави старачки дом, а затим у њему контролише нега? б) Коју корист има хришћанин ако даје све од себе, бринући се за своје родитеље?
19 У Вол стрит журналу је писало о јединој студији о преко 406 америчких старачких домова од којих „је око једна петина оцењена опасним по своје становнике, а скоро половина једва да задовољава најосновнијим захтевима“. Жалосно је да такви извештаји нису реткост у многим земљама. Дакле, укаже ли се потреба за смештањем у старачки дом, буди врло опрезан при избору. Лично погледај све, како би утврдио је ли чист, уредан, има ли способно особље, влада ли у њему кућна атмосфера, припрема ли се прикладна храна. Надгледавај негу својих родитеља што је могуће боље. Буди њихов заступник, помажи им да избегавају неугодне ситуације, које могу наступити било у вези светских празника или разоноде. Ако даш све од себе да твоји родитељи, у датим околностима, добију најбољу могућу негу, бићеш ослобођен осећаја кривице, који би иначе могао да те прогања (Упореди 2. Коринћанима 1:12).
Радосни даваоци, радосни примаоци
20. Зашто је важно да деца буду радосни даваоци?
20 „Било је тешко“, рекла је једна хришћанка, говорећи о неговању својих родитеља. „Морала сам им кувати и прати, слушати њихово грчевито плакање, мењати постељину кад нису више могли задржавати воду“. „Али, све што смо чинили за њих“ каже њен супруг „радо смо учинили. Пуно смо се трудили да својим родитељима не створимо осећај како се нерадо бринемо за њих“ (2. Коринћанима 9:7). Старији људи се често устручавају да прихвате помоћ и не желе да буду другима на терету. Стога све зависи од твог става.
21. а) Како могу родитељи бити радосни примаоци? б) Зашто је мудро да се родитељи сами побрину за своју старост?
21 Али, у исто време важно је и становиште које показују родитељи. Једна сестра се присећа: „Сасвим свеједно шта да сам учинила за мајку, никада није било довољно“. Дакле, родитељи морају избегавати да буду неразумни и постављају неразумне захтеве. Коначно, у Библији читамо: „Деца нису дужна стицати благо родитељима, него родитељи деди“ (2. Коринћанима 12:14, СТ). Неки родитељи су можда расипали своја средства, па су сада непотребно пали на терет својој деци. Али у Причама Соломуновим 13:22, СТ читамо: „Ваљан човек оставља баштину унуцима“. Стога би родитељи морали колико је то могуће да се обезбеде за старост, стављајући новац на страну да би могли да обезбеде властиту негу (Приче Соломунове 21:5).
22. Како да неко процењује свој труд око вођења бриге о својим старим родитељима?
22 Павле се добро изразио кад је рекао да је брига за родитеље једнака „достојној накнади“ (1. Тимотеју 5:4, НС). Један брат је рекао: „Мајка се двадесет година бринула за мене. Шта сам ја у поређењу с тим учинио за њу?“ Нека се сви хришћани осећају једнако побуђени да у вези са старим родитељима „гаје оданост Богу у властитом дому“, свесни да ће бити богато благословљени од Бога, који је свима који поштују своје родитеље обећао да ће ’дуго остати на Земљи’ (Ефежанима 6:3).
[Фуснота]
a Истраживач или лекар у области истраживања старости.
Тачке за памћење
◻ Како су неки покушали у Исусово време да се извуку од својих одговорности према родитељима?
◻ Ко треба да брине за остареле родитеље и зашто?
◻ Који проблеми могу да се појаве кад се родитељи пресељавају код деце и како их је могуће решити?
◻ Зашто може бити неопходан смештај у старачки дом и како може да се помогне родитељима да се прилагоде томе?
Слика на 13. страни]
Може се одржати породични састанак да би се разјаснило како је могуће да се подели вођење бриге око родитеља
лика на 14. страни]
Ако се укаже потреба за смештајем у старачки дом, безусловно су потребне редовне посете,због емоционалног и духовног благостања остарелих